Može li taksi u Beogradu da pojeftini

Dok se tržišta prevoza u mnogim evropskim gradovima poslednjih godina ubrzano menjaju pod uticajem digitalnih platformi i jače konkurencije, u Beogradu se gotovo svakog meseca ponavlja isto pitanje ‒ zašto su taksi usluge i dalje skupe i može li dolazak novih igrača to da promeni.

Ipak, deo stručne javnosti upozorava da problem nije samo u aplikacijama već u samom modelu regulacije tržišta.

Na pitanje mogu li taksi usluge u Beogradu da pojeftine, ekonomisti kažu da mogu ali pod jednim uslovom i poručuju da je krajnje vreme da se liberalizuju cene taksi usluga.

Iako su platforme za naručivanje vožnji promenile navike korisnika i učinile uslugu dostupnijom i transparentnijom, ekonomisti smatraju da se značajnije sniženje cena ne može očekivati sve dok su tarife administrativno regulisane, a broj vozača ograničen.

„Krajnje je vreme da liberalizujemo taksi usluge. Zaista ne vidim razlog da se država ili lokalna samouprava bave finansijskom regulacijom takvih usluga. Naravno, ne govorim o tehničkom delu, mora jasno da se definiše kakvo vozilo može da se koristi, koliko automobil može da bude star, kako vozači treba da se ponašaju i slični standardi. Ali smatram da cene treba potpuno liberalizovatiˮ, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović za Bloomberg Adriju.

Prema mišljenju dela stručne javnosti, upravo regulisanje cena i ograničavanje broja vozača predstavljaju glavne razloge zbog kojih tržište stagnira.

Aćimović podseća da je sličan model nekada postojao i u avio-industriji, pre nego što je liberalizacija tržišta potpuno promenila način na koji ljudi putuju širom Evrope.

„Pogledajte avio-industriju, to je dobar primer. Pre 35 godina i tržište avio-prevoza bilo je strogo regulisano. Kada je počela liberalizacija, pojavile su se znatno jeftinije karte i niskobudžetne avio-kompanije. Zašto se onda ne bi pojavili i niskobudžetni taksiji?ˮ, rekao je Aćimović.

Pitanje ograničavanja broja taksi vozača ekonomistima je posebno zanimljivo, jer se sličan princip retko može videti u drugim industrijama.

„Da li je iko ikada izračunao da jednom gradu treba tačno 7.000 pekara?ˮ, zapitao je Aćimović u izjavi za Bloomberg Adriju, prenosi Tanjug.