Predsednik ignoriše pritisak Mađara da podnese ostavku

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Predsednik Mađarske Tamaš Šuljok javno je odbacio poziv novog premijera Petera Mađara da podnese ostavku na svoju funkciju i poručio da ne vidi ni ustavni ni pravni osnov za takav čin. Njegova izjava usledila je posle zahteva premijera da predsednik i više javnih funkcionera do 31. maja podnesu ostavke, čime je spor između najviših predstavnika institucija države, prema ocenama analitičara, iz domena političke retorike prešao u pitanje šire ustavne i institucionalne stabilnosti Mađarske.

U intervjuu objavljenom na portalu „Indeks”, Šuljok je naglasio da je njegova obaveza definisana Ustavom i zakletvom koju je položio, a ne političkim očekivanjima ili promenama odnosa političkih snaga.

„Položio sam zakletvu da ću poštovati Ustav i braniti ustavni poredak, a ta zakletva me obavezuje prema većini, manjini i celokupnoj političkoj zajednici”, rekao je predsednik i dodao da namerava da nastavi obavljanje predsedničke dužnosti sve dok mu to zakonski i institucionalni okvir omogućava.

Ova izjava dolazi u trenutku dubokih političkih promena u Mađarskoj. Nakon izbora održanih 12. aprila došlo je do smene vlasti i uspona Petera Mađara i njegove stranke Tisa, koja je preuzela upravljanje državom posle dugogodišnje dominacije Fidesa i Viktora Orbana. Iako je nova vlada preuzela izvršnu vlast, brojne institucije države, uključujući i predsedničku funkciju, i dalje predstavljaju strukture uspostavljene u prethodnom periodu.

Upravo u tome mnogi analitičari vide suštinu sadašnjeg sukoba. Predsednik države u Mađarskoj ima ograničena izvršna ovlašćenja i tradicionalno deluje kao institucionalni garant ustavnog poretka, a ne kao politički akter koji direktno učestvuje u upravljanju državom. Međutim, u uslovima dubokih političkih promena, pitanje uloge predsednika često dobija daleko veći značaj nego što ga formalno definišu ustavna ovlašćenja.

Šuljok je upravo na to ukazao kada je rekao da se, po njegovom mišljenju, kroz kritiku njegove ličnosti zapravo pokreće proces preispitivanja same institucije predsednika.

„Sada sam se našao u središtu pokušaja reinterpretacije, jer se preko moje ličnosti preispituje sama institucija predsednika”, naveo je on.

Posebnu pažnju izazvala je reakcija predsednika na optužbe od strane premijera Mađara, koji ga je nazvao „nesposobnim” i „nedostojnim” funkcije čuvara vladavine prava. Šuljok je na te ocene odgovorio pravnim, a ne političkim argumentom. Prema njegovim rečima, „takve kategorije ne postoje u mađarskom ustavnom sistemu”.

„Kategorije nesposobnosti i nedostojnosti ne postoje u mađarskom ustavu. To su političke vrednosne procene. Nije moj posao da se bavim političkim mišljenjima”, rekao je predsednik.

Ovakva formulacija, kako primećuju analitičari, pokazuje da Šuljok nastoji da čitav sukob izmesti iz političke sfere i vrati ga u okvire pravnog poretka. Istovremeno, kritičari predsednika tvrde da se funkcija šefa države ne može posmatrati isključivo formalno i da javnost očekuje aktivniju ulogu u političkim i društvenim krizama.

Šuljok je naglasio da je predsednička funkcija takva da on mora da ostane izvan partijskih sukoba i da reaguje samo u izuzetnim situacijama.

„Predsednik mora da interveniše samo ako nastane sistemski poremećaj u funkcionisanju demokratskog institucionalnog sistema. U ovim slučajevima nadležni organi su obavili svoj posao i predsednik ne može da se meša u postupke koji su u toku”, izjavio je.

„Ovakvo tumačenje predsedničke uloge može se posmatrati kao klasičan model parlamentarne demokratije u kojem predsednik ima pre svega simboličku i stabilizujuću funkciju. Ipak, politička praksa pokazuje da u vremenima društvenih podela javnost često očekuje više od formalnih ovlašćenja”, kaže za „Politiku” mađarski politikolog Ištvan Gal.

Odgovarajući na pitanje da li se pobeda stranke Tisa i dolazak nove vlasti može smatrati promenom režima, kako to često ističe premijer Mađar, Šuljok je rekao da se promena režima dogodila se 1990. godine, kada je srušena jednopartijska komunistička diktatura. Od tada funkcioniše demokratska ustavna država, a vlade se menjaju ili ne menjaju u zavisnosti od izbornih rezultata, objasnio je on, uz napomenu da je „sada došlo do promene vlade”.

„Ova izjava ima daleko širi politički značaj nego što se na prvi pogled čini. Naime, deo političke javnosti novu vlast predstavlja kao početak duboke transformacije političkog sistema, dok Šuljok insistira na kontinuitetu institucija i ustavnog poretka. Praktično, on odbacuje tezu da Mađarska ulazi u novu političku epohu i naglašava da je reč o uobičajenoj smeni vlasti u demokratskom sistemu”, ocenjuje Ištvan Gal.