Turska masovno odala poštu Ataturku

Milioni Turaka su obeležili Dan sećanja na Mustafu Kemala Ataturka, osnivača moderne turske republike. Njegovo nasleđe je pustilo duboke korene, iako je jedno vreme bilo na udaru ekstremnih islamista koji nisu mogli da mu oproste što je ukinuo kalifat i proglasio sekularnu republiku. Protivnika još ima, ali oni su posle toliko godina na periferiji političkih zbivanja jer su morali da prihvate da Tursku više niko ne može da vrati u sultansku prošlost.

To je potvrdilo i sadašnje masovno obeležavanje godišnjice kada je Ataturk 1919. godine otpočeo borbu za oslobođenje svoje zemlje koja se posle raspada osmanske imperije našla na udaru zapadnoevropskih sila Engleske, Francuske i Italije. On je sprečio rasparčavanje Turske i formirao državu u današnjim granicama. Mustafa Kemal je tada u Samsunu, mestu na obali Crnog mora, započeo borbu 19. maja, i taj datum se sada obeležava kao Dan sećanja na Ataturka, koji je istovremeno po njegovoj želji i Dan omladine i sporta.

Grupa sportista je tim povodom iz Soluna, mesta u kome je 1881. godine rođen Ataturk, prenela grumen zemlje, uvijen u tursku zastavu. Taj neobični suvenir je završio u Ankari, u Anitkabiru, monumentalnom Ataturkovom mauzoleju, koji je posle njegove smrti izgrađen u prestonici Turske. Godinama njega svakodnevno obilaze mnogi građani koji stižu iz unutrašnjosti zemlje.

U Istanbulu hiljade mladih su organizovali trku na stazi dugoj 1919 metara. To simbolizuje godinu kada je Ataturk započeo borbu za oslobođenje Anadolije od zapadnoevropskih zavojevača. Tim povodom održani su svečani skupovi u mnogim mestima u Turskoj. U Istanbulu su studenti svojim telima napravili ogromni polumesec sa zvezdom, zvanični simbol turske republike.

Posle borbe za nezavisnost zemlje, čemu se protivila tadašnja porta, Ataturk je ukinuo kalifat i 1923. godine i proglasio sekularnu republiku. To mu radikalni islamisti nikada nisu oprostili.

Mustafa Kemal je posle toga dobio nadimak Ataturk (otac Turaka). Po ugledu na najrazvijenije evropske zemlje izvršio je reforme pravosuđa, obrazovanja, uveo je latinično pismo, prvi put u Turskoj žene su dobile pravo glasa, ukinuo je obavezu nošenja feredža i fesova... To je bila revolucija kakva se ne pamti u islamskom svetu. Ekstremni islamisti nikad mu to nisu oprostili. Hroničari su zabeležili da je tokom vladavine preživeo nekoliko pokušaja atentata koje su organizovali protivnici njegovih reformi. Ali on se do poslednjeg dana nije predavao, nije se obzirao na te izazove.

Ataturk je umro 10. novembra 1938, u 57. godini života. „Jednog dana moje telo će se pretvoriti u prah, ali delo mog tela ostaće da živi”, zabeležili su pedantni hroničari poslednje reči osnivača turske republike pre nego što je tog jutra sklopio oči. On je umro u Istanbulu, ali je kasnije završio u mauzoleju Anitkabir, koji je izgrađen u Ankari. Turska je ostala bez Ataturka pre devet decenija, ali njegovo delo očigledno i dalje živi. To su shvatili i oni koji jedno vreme nisu mogli da mu oproste što je ukinuo šerijat.

Tursku više niko ne može da vrati u prošlost, vreme sultana je zauvek završilo u istoriji. To je shvatio i sadašnji predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je u mladosti započeo karijeru u islamističkoj Partiji prosperiteta (Refah), koja je u međuvremenu zabranjena i nestala sa političke scene. Njen lider Nedžmetin Erbakan je završio u zatvoru.