Tramp ne odustaje od Grenlanda

Vaša plavuša u geopolitici već je pisala o Trampovim aktivnostima na Grenlandu. Drugi su mahom navodili hronologiju prethodnih pokušaja Amerikanca da ga kupe, ne spominjući šta su Danci, koji se sad na tu ideju zgražavaju, kupovali po svetu. Ovde je bilo reči o značaju GIUK (Grenland – Island – Ujedinjeno Kraljevstvo) trougla za projekciju nuklearne moći, Svalbardu kao pupčanoj vrpci prenosa podataka između svemira i Zemlje, te Grenlandu kao rezervnom ostrvu za to, investicijama uticajnih biznismena i zainteresovanosti VI industrije za ostrvo. Naravno, i o zločinu danske vlade nad Inuitima – prisilnoj kontracepciji. Liberalni Zapad, međutim, aktivnosti oko Grenlanda brzo je otpisao kao još jedan Trampov hir i prešao na sledeći – Iran. Sprda se sa svakom Trampovom nekonvencionalnom objavom na društvenim mrežama, a one postaju veća vest od stanja na terenu.

Kad je tako, morali bismo svi već da znamo ko je Abu Bilal el Minuki, odgovoran za sistematsko ubijanje hrišćana u Nigeriji. Koje ubijanje hrišćana u Nigeriji? – O tome vam plavuša govori. Prema podacima nigerijske organizacije „Intersosajeti”, u toj zemlji je između 2009. i oktobra 2025. ubijeno najmanje 125.000 hrišćana i spaljeno 19.100 crkava. Gde su oskarovci s kafijama i grete s flotilama da zbog ovoga alarmiraju globalnu javnost? Kad počinioci nisu „beli kolonizatori”, reflektori se gase. „No Jews – no News”, nažalost. Medijska analiza platforme „Sve strane” utvrdila je da mejnstrim zapadni mediji praktično nisu pratili ovu priču tokom čitave 2025. godine.

Jedini koji je glasno progovorio bio je veliki sociolog, komičar i ateista Bil Mar: „Ako ne znaš šta se dešava u Nigeriji, tvoji mediji su grozni. Nalaziš se u balonu. Ovo je mnogo više pokušaj genocida nego ono što se dešava u Gazi. Gde su mladi koji protestuju zbog ovoga?”

Tramp je pre neki dan saopštio: „Večeras, po mom nalogu, hrabre američke snage i Oružane snage Nigerije besprekorno su izvršile pažljivo isplaniranu i veoma složenu misiju kako bi eliminisale najaktivnijeg teroristu na svetu. Abu Bilal el Minuki, drugi čovek ID-a globalno, mislio je da se može sakriti u Africi, ali nije znao da imamo izvore koji su nas obaveštavali o svakom njegovom koraku. Neće više terorisati narod Afrike, niti pomagati u planiranju operacija usmerenih protiv Amerikanaca.” Ministar rata Pit Hegset dodao je: „Mesecima smo lovili ovog vrhovnog lidera ID-a u Nigeriji koji je ubijao hrišćane. I ubili smo ga – njega i čitavo njegovo društvo.” AFRICOM je potvrdio: operacija je izvedena 16. maja 2026. u severoistočnoj Nigeriji. Pored El Minukija, ubijeno je još nekoliko visokih funkcionera ID-a. Nijedan američki vojnik nije povređen.

Ova Trampova objava prošla je, namerno li ne, ispod radara. Nekad ugledni „Vašington post” napisao je samo da je vrhovni lider Islamske države ubijen, bez konteksta o višegodišnjem masakru hrišćana. „Njujork tajms”, koji je pre neki dan objavio skandaloznu kolumnu Nikolasa Kristofa o tome da psi siluju zatočene u izraelskim zatvorima, o ubistvu Minukija ni nije izvestio. Njihov poslednji tekst o Nigeriji je onaj o ubistvima hrišćana na Cveti ove godine, u kojem su demantovali genocid nad njima. Koja ubistva hrišćana na Cveti? – O tome vam plavuša govori. Ako i dalje čitate „Njujork tajms”, saznali ste da je tada pobijeno 12 osoba, bez informacije o njihovoj verskoj pripadnosti. Fokus teksta su optužbe na račun republikanskih kongresmena da „lažno tvrde” da u Nigeriji traje genocid nad hrišćanima. Si-En-En nije ni izvestio poslednjem masakru hrišćana.

S druge strane, Trampovu objavu o dužini rukovanja sa Sijem preneli su svi, pa i moji omiljeni sociolozi iz američkih komičarskih TV emisija. Trampove objave ionako, pre nego samu situaciju oko Irana, svi eksploatišu do maksimuma. Isto je i sa bizarnim načinom izveštavanja o poseti Kini. Svi izuzev Bila Mara, naravno, šteta što je zakleti neženja. Vaša plavuša u geopolitici – zahvalite se Bilovoj odluci što sam vam to, a ne „the Real Wife of Beverly Hills” – odranije zna šta je Tukididova zamka u međunarodnim odnosima. Čija zamka? Skoro svi američki mediji ocenjuju da je Si elegantno Trampu spočitao da je Kina sila u usponu, koja će zaratiti sa onom koja je u padu ako se dotična sama ne povuče - ukratko Tukididova zamka. Znate već – Atina, Sparta, ko je koga prvi i zašto. Nolanova „Odiseja” još nije ni izašla, a toliko grčke istorije već znam. Nego, u vezi s tim silama u usponima i povlačenju...

Dok su „analitičari” i komičari citirali prevaziđene diplomatsko-protokolarne forme, o čemu vaša plaviša zna i više nego o grčkoj istoriji, Tramp se iz Pekinga vratio s načelnim dogovorom da će Kina, posle skoro decenije, kupiti minimum 200 „Boingovih” aviona (priča se i o 750). „Boing” sam nije mogao da otvori ta vrata. Njihov direktor Keli Ortberg u aprilu je ocenio da bez podrške administracije značajne porudžbine iz Kine neće biti. „Boing” je potvrdio novi dogovor i zahvalio Trampovoj administraciji „što je ova prekretnica moguća”. Halo „B(o)ing”, kako Tukidid?

Kina kontroliše više od 60 odsto svetskog rudarenja retkih ruda, više od 80 odsto njihove prerade i oko 90 odsto proizvodnje retkih magneta visokih performansi. Amerika je potpuno uvozno zavisna od 12 mineralnih sirovina koje je sama proglasila kritičnim. Za disprozijum i terbijum, bez kojih nema F-35, nuklearnih podmornica ni savremenih električnih vozila, zemlje izvan Kine će do 2035. pokrivati manje od petine svetske potražnje. Ne znam da li o ovome misle „analitičari” koji šeruju slike kineskih zvaničnika kako „na noge” dolaze bivšim američkim predsednicima, a ovamo – Tramp sujetan. Ili kad se pitaju otkud tolika podrška velikog biznisa Trampovoj administraciji.

Nego, sećate se onog Trampovog „hira” u vezi s Grenlandom? Pre puta u Kinu Tramp je intenzivirao novu ofanzivu na Arktiku, gle slučajnosti. Grenlandska vlada dala je zvaničnu saglasnost američkoj kompaniji „Kritikal metals korp” da preuzme 92,5 odsto kontrole nad rudnikom „Tanbriz”, jednim od najvećih nalazišta teških retkih ruda. Američki specijalni izaslanik Džef Landri stigao je ovih dana u Nuk, na konferenciju „Budućnost Grenlanda”, kao običan učesnik, jer ga organizatori nisu ni pozvali. Sam se prijavio. Trampova administracija trenutno pokušava i da izmeni sporazum kako bi se omogućilo da američke trupe na Grenlandu mogu da ostanu neograničeno, čak i ako ostrvo postane nezavisno od Danske. Koga Kir Starmer oko „Dijega Garsije” ujede, a i onaj Erdogan i „Indžirlik”... Pregovara se i o otvaranju tri nove baze na jugu. Administracija traži i efektivno pravo veta nad stranim investicijama, pre svega kineskim i ruskim. Sve što se dešava oko konferencije, deregulacije korišćenja rudnika i statusa baza, deo je iste veće i logične strategije – smanjenja zavisnosti američkog uvoza strateških sirovina iz Kine. I, kome „patetični” Tramp ide na noge, s kojim potezima obavljenim pre toga, i usput uvali minimum 200 „boinga”?

Dešavanja na Grenlandu, naravno, nastavićemo da pratimo. Jedna od važnijih tema jeste ko će raditi u rudnicima i ko će servisirati potrebe novih baza. Grenland ima 57.000 stanovnika, od kojih trećina živi u Danskoj. Radna snaga stari, prirodni priraštaj je loš. Već sada dolaze nekvalifikovani radnici iz Azije za poslove u ribarstvu i ugostiteljstvu. Za rudarstvo retkih ruda potrebni su stručnjaci, kojih na ostrvu nema. Inuiti trenutno svoju spoljnu politiku artikulišu sloganom „Ništa o nama bez nas”. Zločin koji su nad njima počinile danske vlasti sprovodeći od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka prisilnu sterilizaciju grenlandskih žena i devojčica – bez znanja Inuita – mora biti lekcija. Zbog te „kampanje” ostalo je nerođeno oko 100.000 Grenlanđana. Ova demografska rupa danas usporava ekonomsku i političku nezavisnost Grenlanđana. Kontrolisano ekonomsko-imigraciono otvaranje, uz fer uslove i garanciju da lokalno stanovništvo može da formira suvereni fond od dela dobiti od eksploatacije prirodnih resursa, alternativa je koja ima smisla i za Inuite i za sve koji žele da im budu partneri.

*Politički analitičar