SPC danas slavi Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja. Ovaj praznik, upisan u crkveni kalendar podebljanim slovom, vernici uzimaju za krsnu slavu.

Godine 1087, u doba cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, a zbog navale muslimana na Likiju, telo Svetog Nikolaja preneto je iz Mira Likijskoga u Bari u Italiji. Svetitelj se javio u snu jednom svešteniku u Bariju i rekao mu da se mošti prenesu u Bari, koji je u to vreme bio pravoslavni grad.

Kada su stanovnici grada saznali da su im stigle česne mošti velikog ugodnika Božjeg, odmah su im sa episkopima i sveštenicima i inocima i celokupnim klirom crkvenim izašli u susret. Položili su ih potom u crkvi svetog Jovana Preteče kraj mora.

Za vreme prenosa, dogodila su se mnoga čudesa, kako od dodira moštiju tako i od mira koje je iz njih točilo. Iscelili su se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni. Ta čudesa i čudesna isceljenja dešavaju se i danas. Videvši čudesa, građani Barija su u ime Svetog Nikolaja sagradili veliku i lepu crkvu koju su skupoceno potom ukrasili. Napravili su i kivot od srebra, pozlatili ga i okitili kamenjem.

Treće godine po prenesenju iz Mire pozvali su okolne arhiepiskope i episkope sa njihovim klirom radi prenesenja moštiju svetog Nikolaja u novu crkvu. Kada su došli, položili su svetiteljeve mošti u srebrni kivot, preneli ih u novu crkvu podignutu u svetiteljevo ime i postavili ih u oltaru, devetoga maja. Preneli su i stari kivot, u kome su mošti donesene iz Mire, postavili ga u crkvi i stavili u njega deo ruke od moštiju svetiteljevih.

Od tada je ustanovljeno da se svake godine devetoga maja praznuje prenesenje česnih moštiju Svetog Nikolaja, i to dvostruko: i ono iz grada Mire u grad Bari i ono iz crkve svetoga Preteče u crkvu Svetoga oca Nikolaja Čudotvorca.

Nekoliko godina posle prenesenja česnih moštiju svetiteljevih, sam Sveti Nikolaj javio se jednom monahu u gradu Bari i naredio da se njegove mošti stave pod sveti presto u oltaru. To je bilo i učinjeno, a česne mošti točahu iz sebe sveto miro.