Puno posla za inspektore

Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje pokrenulo je akciju „Očistimo Srbiju”, koju je, nizom propisa, podržala i Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Nova „pravila igre” bi trebalo da osiguraju bolje korišćenje i bezbednije uklanjanje otpada životinjskog porekla (kosti, koža, dlaka, rogovi, papci...) koji je, razbacan kojekuda, opasan izvor mnogih bolesti.

Leševi uginulih životinja, otpad iz klanica, sa poljoprivrednih imanja, ostaci iz restorana... umesto da završe u kontejnerima, pored puteva, u kanalima ili na divljim deponijama, ubuduće moraju da se sakupljaju i u zavisnosti od kategorije prerađuju ili spaljuju.

Zakonodavac je jasan: Uprava veterine propisuje i kontroliše uslove rada klanica i farmi i daje im saglasnost za rad, opštine formiraju punktove za sakupljanje i transport ovog otpada, komunalne inspekcije su nadležne za uklanjanje otpada animalnog porekla sa javnih mesta, deponije pokriva Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Po sadašnjem zakonu nije dozvoljeno koristiti jamu ili stočno groblje, sem u izuzetnim slučajevima. Otpad se predaje na određenim punktovima, koji mogu biti i manji, pa dalje u kafileriju ili u sabirne centre sa rashladnim komorama, kao što je to, na primer, urađeno u Vršcu (mada se još ne primenjuje).

Mnogi se, međutim, još dovijaju kako da obavezu „zaobiđu”, a opravdani izgovor im je i nedostatak punktova.

Dr Milutin Ristić, naučni saradnik u Institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, kaže da nije bitno koliko kafilerija imamo u Srbiji, već – kako rade.

– U Danskoj, na primer, koja ima veoma naprednu poljoprivredu, postoje samo četiri fabrike. Jedna od njih je za preradu sirovina treće kategorije kapaciteta 50 tona na sat, ostale fabrike prerade otpad prve i druge kategorije, po 30 tona na sat. Slično je i u Austriji. Smatra se da je minimalna količina za rentabilno poslovanje jedne fabrike 150 tona na dan – objašnjava dr Ristić.

„Žibel” u Bačkoj Topoli, koji je na nivou austrijskih kafilerija, ima četiri tehnološke linije za preradu sirovina životinjskog porekla koje se dalje koriste za proizvodnju stočne hrane, hrane za kućne ljubimce, želatina, sapuna i deterdženta. Sve do 2004. godine borila se sa teškoćama, ali je sredstvima Izvršnog veća Vojvodine i subvencijama osposobljena, tako da danas zadovoljava sve kriterijume EU. Druga kafilerija (u stvari spalionica) je u Somboru, za preradu 60-70 tona dnevno sirovine prve i druge kategorije. I veće fabrike za preradu mesa imaju svoje pogone za obradu sporednih proizvoda. 

Naš sagovornik ističe važnost kafilerije fabrike animalnih belančevina i masti FABIM u Ćupriji, jedinoj južno od Beograda.

U njoj se privodi kraju montaža peći kapaciteta 1.000 kg životinjskog otpada na sat, zatim 2.000 kg koštanog brašna, kao i 5.000 kg vodene pare koja će se koristiti kao energent. Izgradnju peći, koja je delo stručnjaka naše firme „Migal” iz Novog Sada, finansirala je vlada. Očekuje se da u modernizovanoj, automatizovanoj kafileriji bude rešen i problem aerozagađenja i otpadnih voda.

Po rečima dr Ristića, fabrika u Ćupriji bi mogla da obuhvati i proizvodnju biodizela.

Ipak, neophodna je gradnja još dve kafilerije da bi se obradio celokupan sporedni proizvod u južnom i centralnom delu Srbije, gde je više preživara, pa samim tim i više sirovina koje moraju da se spale, za razliku od Vojvodine gde su učestalije sirovine svinjskog porekla, za preradu. Uskoro se očekuje obnavljanje rada i specijalizovane kafilerije „Glutin” za preradu životinjskog otpada u Padinskoj Skeli (ne radi od 2005) koja je nekada bila u sastavu PKB- a, a sada će brigu o njoj preuzeti država i grad Beograd, jer je reč o strateški važnom objektu za zemlju. „Glutin” je platio danak bolesti ludih krava: morao je da prestane sa preradom animalnih ostataka u brašno za stočnu hranu, a klanice su „zaboravljale” da plate za usluge. Zato su najavljene subvencije države za kafilerije koje spaljuju otpad, jer bi svi hteli da rade za otpad treće kategorije, koji može doneti zaradu.

Još samo da se probudi svest ljudi i da podrže poruku ministra za životnu sredinu Olivera Dulića, da se patriotizam dokazuje i brigom o čovekovoj okolini.

Tekst i snimci Slavica Berić

-----------------------------------

Za đubrivo i sapun

Prva kategorija životinjskog otpada se spaljuje i ne sme se koristiti za dalju preradu, zbog sprečavanja širenja bolesti. U drugoj kategoriji su uginule životinje, koje mogu dalje na preradu u kompost, biogas i tehničku mast za deterdžente i sapune, koja se ne sme koristiti u farmaceutskoj industriji! Treću kategoriju čini otpad od svinja i živine, od kojeg se dobija mesno – koštano brašno za ishranu svinja, živine i pasa. Sporedni proizvodi preživara ne mogu da se upotrebe u ishrani ni svinja ni živine, zbog bolesti ludih krava (goveđe spongiformne encefalopatije).