Čvrste nacionalne stavove postavljamo na prvo mesto

Dejan Spalović

Delovalo mi je razumno da će izbori biti raspisani tokom leta, odnosno do 12. jula ove godine, kaže u intervjuu za „Politiku” predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić. Dodaje da sada iz raznih izvora idu informacije da će izbori biti tek pred kraj godine. „Jasno je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u ovom pitanju nadležan po Ustavu, ima veliki manevarski prostor i da političku konkurenciju trenutno drži u mraku u toj meri da niko nema pojma kada će biti raspisani izbori. Za 12. juli, poslednji rok za raspisivanje bio bi 28 maj. To znači da ćemo tek 28. maja saznati da li će ili neće biti izbori 12. jula ove godine. Inače, ustavni rokovi su ovakvi. Predsednički izbori bi morali da se održe u rano proleće 2027, a parlamentarni tek krajem 2027. godine. Sve pre toga bili bi vanredni izbori”, kaže Vladimir Gajić.

U javnosti se spekuliše o mogućoj predizbornoj koaliciji Narodne stranke, Radničke partije i stranke Branimira Nestorovića za izbore. Šta je od toga istina?

Mi smo u redovnoj komunikaciji oko saradnje na izborima sa pokretom koji predvodi doktor Branimir Nestorović. Oni su sada registrovani i kao politička stranka, što je dobra vest. Čuo sam da razgovaraju i sa Radničkom strankom koja je takođe skoro registrovana kao politička partija. Inače je ideja da to bude jedan širi front u kojem će se naći veći broj manjih pokreta i udruženja koji dele slična politička uverenja, a koji će predvoditi kandidati koji su poznati i relevantni u široj javnosti pre svega po svojim profesionalnim biografijama.

Da li Vam se čini da je gužva na desnici i da li bi ove partije mogle da naprave jednu izbornu listu?

Nažalost, bar prema javnim nastupima gospodina Miloša Jovanovića lidera Nove Demokratske stranke Srbije zaključujem da oni smatraju da je koalicija NADA jedina, kako tvrde „autentična desnica”. Jasno je da to nije tačno i da je to jedan pomalo arogantan stav, koji čini mi se, nema realno pokriće. To nas sve zajedno udaljava od ideje da se cela ta suverenistička politička strana okupi na jednom mestu. Mislim da je i naziv desnica neadekvatan i veštački nametnut u javnom prostoru. To je ona globalistička mantra, desnica, krajnja desnica i na kraju vas proglase za fašiste, uprkos opšte poznatoj istorijskoj činjenici da su svi totalitarni sistemi bili proizvod levičarskih ideologija. Radi se zapravo o evroskeptičnim strankama, suverenističkim idejama i čvrstim nacionalnim stavovima koje postavljamo na prvo mesto. Zato u ovoj našoj ideji ima mesta i za Radničku stranku koja je po definiciji levičarska.

Šta očekujete na izborima na Kosmetu?

Nemam bilo kakva očekivanja od izbora u lažnoj državi Kosovo. Manje više srpskom narodu u celini nije bitno ko iz Prištine dobija na tim izborima, jer se politička elita na toj teritoriji među kosovskim Albancima slaže kada je u pitanju odnos prema Srbima i Srbiji uopšte. Tu među njima nema razlika. Za srpski narod koji živi u getu na tom delu okupirane teritorije od strane tzv. međunarodne zajednice, važno je da bude jedinstven, da se drži svoje pravoslavne crkve i da se nada promeni opštih okolnosti koje bi kao naciji mogle da nam idu u korist. Za nas koji danas živimo važno je da ne učinimo ništa kardinalno loše zbog čega bismo bili najgora generacija u istoriji. Treba biti strpljiv, mi smo stari i iskusan narod, dočekaćemo trenutak kada ćemo ozbiljnije moći da preokrenemo situaciju na Kosovu i Metohiji. Na toj teritoriji egzistiraju istovremeno dva prava. Jedno su prava države Srbije na njenoj teritoriji, a drugo su prava srpskog naroda koji tamo živi. Plan međunarodne zajednice, odnosno kolektivnog Zapada je da nas proteraju sa Kosova, u tom nemam nikakve sumnje. Naš odgovor danas treba da bude da, čak i kada ne bi bilo nijednog Srbina na Kosovu i Metohiji, to bi i dalje bila Srbija.

Šta je, po Vašem mišljenju, potrebno Srbiji?

Srbiji je neophodna nacionalna i državna strategija koja treba da bude integralistička na celom prostoru bivše Jugoslavije. Srpski narod je jedan i nedeljiv, a Srbija kao njegova matica mora da vodi računa o interesima celokupne srpske nacije u političkom, kulturnom, ekonomskom, prosvetnom i demografskom smislu. To je istorijska misija današnje Srbije.