U Banjaluci položeni venci i posađena stabala za 12 tragično nastradalih beba

Na spomen-obeležje „Život” u centru Banjaluke danas su položeni venci i cveće povodom obeležavanja 34. godišnjice smrti 12 banjalučkih beba u tadašnjem Kliničkom centru, koje su umrle zbog nerazumevanja svetskih moćnika koji nisu dozvolili transport kiseonika.

Venac su položili predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i ministri u Vladi Republike Srpske, lider SNSD-a Milorad Dodik, izaslanik srpskog člana Predsedništva BiH.

Ruže su položile porodice banjalučkih beba, konzul Srbije u Banjaluci, v.d. direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Nikola Šobot, ombudsman za decu Republike Srpske Gordana Rajić, v.d. direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Viktor Nuždić, direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić, predstavnici organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata i Trećeg pešadijskog /Republika Srpska/ puka.

Takođe, danas je u parku „Mladen Stojanović” zasađeno drveće i formirana „Aleja 12 beba” kao podsetnik na strašan zločin počinjen pre 34 godine, u kojem je život izgubilo 12 banjalučkih beba zbog nedostatka kiseonika.

„Po jedno stablo biće posvećeno svakoj našoj tragično preminuloj bebi. Ovo je jedan vid kulture pamćenja koji je veoma snažan, jer će sva deca koja budu šetala parkom za 20 ili 30 godina imati snažan podsetnik na svaku našu bebu”, rekao je ranije direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić novinarima.

Prethodno je kod spomenika 12 beba na banjalučkom Novog groblju služen parastos, kojem su, osim porodica banjalučkih beba, prisustvovali i ministar prosvete i kulture Borivoje Golubović i ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Draga Mastilović.

Iz Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila, koja je organizator obeležavanja, podsećaju na nehumanu i necivilizovanu odluku svetskih moćnika iz 1992. godine kojom je onemogućen transport kiseonika za Banjaluku zbog čega je u Kliničkom centru Banjaluka umrlo 12 beba.

„Trinaesta beba umrla je 13 godina kasnije, dok je četrnaesta beba preživela sa teškim mentalnim i fizičkim oštećenjima”, podsećaju iz ove organizacije.

Odlukom Saveta bezbednosti UN u maju i junu 1992. godine bili su zabranjeni međunarodni letovi, čak i oni sa bocama kiseonika iz Beograda za Banjaluku, zbog čega je preminulo 12 tek rođenih beba koje su bile u inkubatorima, prenosi Srna.

Prva beba umrla je 22. maja 1992. godine, nakon čega je usledila agonija i smrt ostalih beba.

Do 19. juna iste godine u Banjaluci je umrlo 12 beba koje su postale simbol kršenja ljudskih prava i neljudskosti međunarodne zajednice.

Agonija je prekinuta probojem koridora i spajanjem banjalučke regije sa ostalim delovima Republike Srpske i Srbije.

Karan: Dan kada je tek rođenim bebama oduzeto pravo na život

Predsednik  Republike Srpske Siniša Karan poručio je danas da je dužnost Republike Srpske da čuva sećanje na 12 banjalučkih beba i istinu o njihovom stradanju.

Istakao je da se u maju 1992. godine u tišini banjalučkog porodilišta vodila najteža bitka, bitka novorođenčadi za svaki udah.

„Zbog nerazumevanja i nehumanosti onih koji su u tom trenutku odlučivali o ljudskim sudbinama, tek rođenim bebama oduzeto je pravo na život. Bitku su izgubile bebe zbog surove političke odluke. Nečovečnost je nad‌jačala ljudskost i upravo zbog toga ovakva odluka nikada ne može biti zaboravljena i oproštena”, rekao je Karan u izjavi za Srnu  povodom obeležavanja 34 godine od smrti 12 banjalučkih beba u tadašnjem Kliničkom centru.

Bebe su umrle zbog nerazumevanja tadašnjih svetskih moćnika koji nisu dozvolili transport kiseonika.

Predsednik Srpske je podsetio da su odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tokom maja 1992. godine, zabranjeni međunarodni letovi, pa čak i humanitarni  koji je iz Beograda trebalo da dopreme preko potrebni kiseonik za banjalučko porodilište.

„Neizmerna i neopisiva bol i tuga koje je ova tragedija ostavila iza sebe jedan je od presudnih trenutaka koji je srpske borce podstakao na odlučujuću akciju proboja Koridora kroz Posavinu. Herojskom borbom otvoren je put života i spasa, kojim su Republika Srpska povezane sa maticom Srbijom, omogućavajući opstanak srpskog naroda na ovim prostorima”, naveo je Karan, a prenosi Tanjug.