Nož

„Nož, žica, Srebrenica”, „Čanka pod nož”, uzvikivali su pripadnici Pokreta „1389” u Novom Sadu onoga dana kada su Albanci u Prištini pevali pesme pripadnicima vojske koju su zvali oslobodilačkom i koju slave jer veruju da im je donela nezavisnost.

Ako je do Albanaca u Prištini uopšte došla vest iz Novog Sada, svakako su je primili sa radošću. Mogli su zadovoljno da ponavljaju da se po ko zna koji put pokazalo kakvi su Srbi, da je sa njima nemoguće živeti, da su im u genima – nož i klanje neistomišljenika. Ako vest i nije došla do Prištevca koji dnevno živi sa 1,5 evra, politička i intelektualna elita Albanaca sa Kosova je svakako iskoristila priliku i sve što su uzvikivali novosadski demonstranti učinila dovoljno glasnim i vidljivim za ceo svet. A taj svet uglavnom veruje u stereotip o Srbima kao lošim momcima.

Većina Srba je sigurna da je svet u zabludi kada tako sudi o njima. I sa pravom će govoriti da svet često ima dvostruka merila kada su u pitanju Srbi i narodi sa kojima su se oni sukobljavali u poslednjoj deceniji 20. veka. Da jedne zločine vidi i sudi im, a da pred drugima zatvara oči i ne kažnjava ih.

Nema nikakve sumnje da Pokret „1389” misli upravo ovako i da je beskrajno siguran da je patriotskiji od većine Srba. Pravo je Pokreta „1389” da misli i veruje šta god hoće. Ali, kako njegovi članovi misle da promene lošu predstavu o svom narodu, kako misle da povrate suverenitet Beograda nad Prištinom.

Kada Pokret skandira „Nož, žica, Srebrenica”, on tvrdi da Srbi jesu počinili zločin u Srebrenici. Štaviše, članovi Pokreta slave i pravljenje logora za pripadnike drugog naroda, odnosno druge veroispovesti, kao što slave i njihovo ubijanje. Slaveći logore i ubistvo, poručujući da će, čim im se ukaže prilika, ponovo da prave logore i nožem rešavaju etničke i verske sukobe, članovi Pokreta su ispisali Srbe iz – civilizacije. Time nikako neće osloboditi Kosovo. Naprotiv.

Još je manje jasno uzvikivanje parole „Čanka pod nož”. Jer, nemoguće je verovati da postoji ijedan čovek na svetu koji misli da će jednostrano proglašena nezavisnost Kosova biti ukinuta samo ako neko ubije Čanka.

Koliko je nemoguće razumeti novosadske mladiće koji bi da kolju i da slave klanje, još je manje moguće razumeti intelektualnu i političku elitu Srbije, naročito onaj njen deo koji sebe opisuje kao nacionalno svesniji. Oni su morali da se pojave pred tim mladićima i da im kažu da loše rade i za sebe i za Srbe i za Srbiju kada veličaju zločin i prete klanjem.

A javni tužilac ne treba da izlazi pred besne momke, samo mora da podigne optužnicu za izazivanje verske i nacionalne mržnje i za poziv na ubistvo jednog Srbina, što Čanak jeste, ma koliko neko sumnjao u to.