Vladika Isihije: Gospod se vazneo na nebo da bi bio zastupnik naš pred slavom Božjom

Gospod se vazneo na nebo ne da bi nas ostavio, već da bi bio zastupnik naš pred slavom Božjom, jedna je od pouka spasovdanske propovedi episkopa valjevskog Isihija na svetoj liturgiji koju je služio u čast slave hrama Vaznesenja Hristovog u Ubu. Sasluživalo je više eparhijskih sveštenoslužitelja, uz pojanje pevnice i Hora „Bogorodice Trojeručice” sa dirigentom Dunjom Kaplarević. Gospod se vazneo na nebo ne da bi nas ostavio, već da bi bio zastupnik naš pred slavom Božjom.

– Na današnji dan Gospod je dao apostolima i svima nama, uznoseći se na nebo, obećanje da je On s nama u sve dane do svršetka veka. Praznik Vaznesenja Gospodnjeg se bogoslužbeno povezuje sa Vaskrsom – himna koja se peva na vaskršnjim nedeljnim jevanđeljima peva se i u današnjem danu, što pokazuje da na tajanstveni način nastavljamo proslavljanje Vaskrsenja Hristovog i njegovih posledica, poučio je u spasovdanskom slovu vladika Isihije o sadržajima Tipika za dane Vaskrsenja Gospodnjeg i praznike koji iz njega proističu i bogoslužbeno se prožimaju i nadovezuju. Današnji događaj apostoli ne opisuje jer je taj događaj tajanstven i težak za shvatanje.

Vladika Isihije je, kako saopštava Eparhija valjevska, napomenuo da možemo da zamišljamo kako se uznosio na nebo dokle god se video i dokle Ga oblaci nisu sakrili.

– Koliko god da je teško našem umu i srcu da razumemo, to je razumljivije ako se uzima u obzir Njegova božanska priroda. Kao Sin Božji, Koji je po prirodi Bog, uvek je sa Ocem i Svetim Duhom. On ima istu prirodu kao Otac i Sveti Duh. Na tajanstveni način kada je Sveta Trojica krenula da izvršava domostroj spasenja, kada se Sin Božji ovaplotio, On je i dalje ostao da sedi na prestolu sa desne strane Oca. Kao Bog, On je sveprisutan, svevremen. Nema trenutka, ni delića vaseljene gde On nije prisutan i gde ne rukovodi Svojom tvari u Svoju slavu i na spasenje roda ljudskog. Ali, kao čovek, On je jedan od nas i Njegova ljudska priroda je ista kao naša i na tajanstveni način sjedinjena u bogočovečanskoj ličnosti. Upravo tu, ljudsku prirodu On uznosi na nebo- približio je Vladika Isihije uznošenje Gospoda Hrista- savršenog Boga i Čoveka na nebo, još jedno čudesno činjenje za spasenje ljudskog roda.

Istakao je da blagodaću Duha Svetog, i mi imamo priliku da učestvujemo u životu Svete Trojice – na zemlji o tome možemo govoriti u nekim slikama, a „kada primimo vaskrsenje, koje je namenjeno svima nama, i kada se budemo vaznosili na nebo, znaćemo šta je zaista život Svete Trojice i kako ga izobražavamo svojim blagoslovenim postojanjem”.

– Ovaj praznik je važan da znamo da se naša priroda vaznosi Gospodu na nebo, u zajedništvo koje nije dostupno ni anđeoskim silama, već samo za čoveka predviđeno- onog koji poveruje i koliko je moguće u ovom svetu da živi po toj veri. Uvek da znamo da imamo Gospoda na nebesima, Koji posreduje za naše grehe i Koji pomaže da živimo u pokajanju i po zapovesti Božjoj. On se vazneo na nebo ne da bi nas ostavio, već da bi bio zastupnik naš pred slavom Božjom- pojasnio je valjevski arhipastir smisao velikog praznika Gospodnjeg, iz kog proističe praznik Silaska Svetog Duha- rođenja Crkve Božje, jer upravo dolazak Utešitelja jeste ispunjenje od Gospoda datog obećanja u času Vaznesenja.

Vladika Isihije podsetio je na posebnost omiljenog učenika Hristovog, svedoka i nadahnutog pisca jevanđeljskih događaja, jer ove godine, praznik Spasovdan proslavlja se istog dana u kome je u kalendaru SPC praznik Svetog Jovana Bogoslova, apostola, prvog bogoslova i tajnovidca, koji je bio najbliži Bogu zato što Ga je najviše i najčistije ljubio.

Svečani ton proslavljanju hramovne slave ubske crkve dala je litija, koja je okupila veliki broj stanovnika Uba i u duhu molitvene ljubavi prošla varoškim ulicama. Prelomivši slavski kolač, vladika Isihije je čestitao slavu domaćinu Dragoljubu Morači, sveštenoslužiteljima i pobožnom narodu Uba, čija je duša hram Vaznesenja Gospodnjeg, koji stoji u centru i osvećuje ovaj kraj.

Vladika Isihije je pozvao svoju duhovnu decu da čine trud u pokajanju i milosrdnim delima, razumevanju prema bližnjima, blagosiljajući središte Tamnave i sva okolna sela. Proslava hramovne slave u Ubu zaokružena je svečanom trpezom i narodnim veseljem, koje su priredili ovdašnji parohijani na čelu sa starešinom Hrama Vaznesenja Hristovog, protojerejem-stavroforom Draganom Alimpijevićem, i protojerejem Nebojšom Milivojevićem, arhijerejskim namesnikom tamnavskim. U znak blagodarja za pomoć Hramu Vaznesenja Hristovog, Vladika Isihije je darivao ikonom Branka Popovića iz Uba.