Od Velike ka Maloj Britaniji

Nekada se govorilo da je britanska imperija toliko velika da sunce nad njom nikada ne zalazi. Danas, međutim, sve češće se postavlja mnogo skromnije pitanje – može li jednog dana sunce da zađe nad samim Ujedinjenim Kraljevstvom?

Do pre nekoliko godina takvo pitanje zvučalo bi kao politička fantastika. Velika Britanija je preživela svetske ratove, gubitak kolonija, ekonomske krize, terorističke napade i duboke političke potrese. Ali poslednjih godina u javnosti sve češće oživljavaju stare dileme: da li su Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska i dalje politički i ekonomski projekat sa zajedničkom budućnošću ili su postali zajednica koja više živi od navike nego od stvarnog uverenja?

Paradoksalno, jedan od najjačih potresa stigao je upravo od odluke koja je trebalo da vrati osećaj suvereniteta – Bregzita. Zagovornici izlaska iz Evropske unije obećavali su „povratak kontrole“, obnovu britanske snage i novu političku samostalnost. Ali Bregzit je otvorio i pitanje koje je decenijama bilo gurnuto u stranu: šta je uopšte „Britanija“?

Škotska je većinom glasala za ostanak u Evropskoj uniji. U Severnoj Irskoj takođe je postojala značajna podrška ostanku. Odjednom su mnogi počeli da postavljaju pitanje: ako je politička odluka doneta većinskom voljom Engleske, da li su interesi ostalih delova kraljevstva zaista ravnopravni?

Škotski zahtevi za novim referendumom o nezavisnosti nisu nestali. Naprotiv, oni su vremenom postali deo redovne političke scene. Severna Irska nosi dodatnu složenost – tu se ne radi samo o ekonomiji ili administraciji već i o pitanjima identiteta koja su decenijama bila razlog krvavih sukoba.

Ali problem nije samo teritorijalan. Problem je i u različitim predstavama budućnosti.

London danas sve više liči na globalni megapolis koji živi po sopstvenim pravilima, dok mnogi industrijski delovi zemlje i dalje osećaju posledice deindustrijalizacije i ekonomskih nejednakosti. U jednoj državi kao da postoje dve stvarnosti: kosmopolitska Britanija i Britanija koja oseća da je ostala iza velikih promena.

Istorija pokazuje da se države retko raspadaju iznenada. Najpre nestane zajednička priča. Onda nestane uverenje da se problemi rešavaju zajedno. Tek na kraju dolazi pitanje granica.

Naravno, raspad Ujedinjenog Kraljevstva nije neposredan scenario. Velike institucije, ekonomske veze i politička tradicija i dalje drže sistem na okupu. Ali zanimljivo je da je samo pitanje postalo legitimno.

Jer pre dvadeset godina niko ozbiljan ne bi pitao hoće li Britanija jednog dana postati „Mala Britanija“.

Danas to više nije pitanje političke mašte. Postalo je pitanje političke matematike.