Majka žrtve osnovala partiju

Ati­na – „Maj­ka Tem­pa”, ka­ko su od že­le­znič­ke ne­sre­će kod La­ri­se na­zi­va­li Ma­ri­ju Ka­ri­sti­ja­nu, maj­ku jed­ne od 57 žr­ta­va, po­sle tri go­di­ne bor­be za isti­nu i prav­du na če­lu Udru­že­nja po­ro­di­ca žr­ta­va, ovaj put na­sta­vlja kroz po­li­tič­ke vo­de osni­va­njem par­ti­je Na­da za de­mo­kra­ti­ju.

Na osni­vač­kom sku­pu u So­lu­nu, gde je emo­tiv­no go­vo­ri­la o mla­dim lju­di­ma či­ji se ži­vot uga­sio u još ne­raz­ja­šnje­nom su­da­ru dva vo­za ko­ji su se vi­še od de­set mi­nu­ta kre­ta­li istim ko­lo­se­kom, bi­lo je mno­go pri­sta­li­ca. Sa­la je bi­la pre­te­sna da pri­mi sve one ko­ji su že­le­li da po­ka­žu da po­dr­ža­va­ju nje­nu od­lu­ku i ve­ru u to da je prav­da do­sti­žna. Po stra­ni je ostao onaj deo po­ro­di­ca žr­ta­va i jav­no­sti ko­ji je pro­te­klih me­se­ci Ma­ri­ju Ka­ri­sti­ja­nu op­tu­ži­vao da je tra­ge­di­ju is­ko­ri­sti­la za lič­nu ko­rist i po­li­tič­ke po­e­ne. Iako je du­go ne­gi­ra­la, ipak je na kra­ju osno­va­la par­ti­ju sa ko­jom idu­će go­di­ne iz­la­zi na iz­bo­re. Isti­nu zna sa­mo ova maj­ka ko­ja je u že­le­znič­koj ne­sre­ći iz­gu­bi­la ćer­ku. Ova le­kar­ka je po­sta­la mo­ral­ni sim­bol bun­ta, bo­rac za prav­du, od­go­vor­nost i ru­še­nje si­ste­ma kli­jen­te­li­zma ko­ji op­te­re­ću­je ze­mlju. Za­to njen po­kret ne­za­vi­snih gra­đa­na ni­je sa­mo još jed­na no­va par­ti­ja na grč­koj po­li­tič­koj sce­ni, ona je re­zul­tat du­bo­kog ne­za­do­volj­stva u dru­štvu, umo­ra i ne­po­ve­re­nja gra­đa­na, ose­ća­nja da in­sti­tu­ci­je vi­še ne da­ju pra­ve od­go­vo­re. Ula­zak Ka­ri­sti­ja­nu­o­ve u po­li­ti­ku ima sna­žan emo­tiv­ni na­boj, što je raz­log ko­ji uz­ne­mi­ra­va tra­di­ci­o­nal­ne stran­ke. Kao ni sa kim dru­gim, ce­lo­kup­na, pre sve­ga po­li­tič­ka jav­nost po­sled­njih me­se­ci se ba­vi­la sva­kom nje­nom iz­ja­vom, po­seb­no an­ke­ta­ma ko­je su po­ka­zi­va­le da joj sve ve­ći broj gra­đa­na ve­ru­je.

Od sa­da se me­nja pri­ro­da nje­ne ulo­ge jer sa­da, kao po­li­tič­ki ak­ter, ne­ka­da „maj­ka Tem­pa” vi­še ne mo­že da go­vo­ri sa­mo „u ime na­ro­da”, već i da po­nu­di kon­kret­ni pro­gram. U osni­vač­kom go­vo­ru ni­je pred­sta­vi­la raz­ra­đen stra­nač­ki pro­gram sa broj­ka­ma, bu­dže­tom ili kon­kret­nim za­kon­skim pred­lo­zi­ma, go­vo­ri­la je uglav­nom de­kla­ra­tiv­no… Go­vo­ri­la je o prav­di i in­sti­tu­ci­o­nal­noj od­go­vor­no­sti, bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, dis­tan­ci­ra­nju od kla­sič­ne po­de­le na le­vi­cu i de­sni­cu u Grč­koj, po­tre­bi kon­tro­le svih jav­nih ugo­vo­ra i ve­ćoj tran­spa­rent­no­sti dr­ža­ve, za­šti­ti rad­nič­kih pra­va, re­kon­struk­ci­ji zdrav­stve­nog si­ste­ma, na­ci­o­nal­noj stra­te­gi­ji raz­vo­ja…

„Ni­smo mi pro­fe­si­o­nal­ni po­li­ti­ča­ri ko­ji se bo­je da iz­gu­be svo­ja me­sta, mi smo lju­di ko­ji vi­še ne­ma­ju če­ga da se pla­še”, re­kla je Ka­ri­sti­ja­nu­o­va. Bu­ru emo­ci­ja iza­zva­la je nje­na po­ru­ka da je u ove tri go­di­ne od tra­ge­di­je vi­de­la ne­što što ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti, ce­lu na­ci­ju, lju­de ka­ko pla­ču za­jed­no i, ka­ko je re­kla, „ta­da je shva­ti­la da Grč­ka ni­je go­to­va, da ži­vi kroz du­šu svog na­ro­da i da dok je ta­ko, po­sto­ji pra­va na­da”.

Op­šti je uti­sak da po­kret po­ku­ša­va da se po­zi­ci­o­ni­ra ka po­li­tič­kom cen­tru oslon­cem na po­ro­di­ce, mla­đe bi­ra­če, onaj deo na­ro­da raz­o­ča­ra­nog tra­di­ci­o­nal­nim stran­ka­ma. Pr­ve ana­li­ze uka­zu­ju da ide­o­lo­ški, u ovom tre­nut­ku de­lu­je kao ne­ka­kva me­ša­vi­na an­ti­ko­rup­cij­skog po­kre­ta, po­pu­li­stič­kog gra­đan­skog cen­tra, so­ci­jal­ne dr­ža­ve i vr­lo na­gla­še­nog in­sti­tu­ci­o­nal­nog pa­tri­o­ti­zma… Mo­del već vi­đen u evrop­skim ze­mlja­ma, po­li­tič­ki po­kret na­stao iz be­sa, tra­ge­di­je ili du­bo­kog ne­po­ve­re­nja u si­stem. Po­ja­va ova­kve par­ti­je na grč­koj po­li­tič­koj sce­ni, ali i za dve ne­de­lje osni­va­nje no­ve par­ti­je Alek­si­sa Ci­pra­sa, mo­že da zna­či do­dat­no sla­blje­nje tra­di­ci­o­nal­ne opo­zi­ci­je, pre sve­ga le­vog cen­tra i pro­test­nih stra­na­ka, a mo­gu­će i od­li­va­nje gla­so­va i de­sni­ci i le­vi­ci. Či­nje­ni­ca da gra­đan­ski po­kret Na­da za de­mo­kra­ti­ju ra­ču­na i na do­bar deo emo­ci­ja na­ci­je mo­že da još vi­še po­de­li po­li­tič­ku sce­nu i tra­ge­di­ju u Tem­pi­ju iz dru­štve­ne tra­u­me pre­tvo­ri u mo­žda, čak, glav­no po­li­tič­ko pi­ta­nje na na­red­nim iz­bo­ri­ma.

U prak­si, sve će za­vi­si­ti od spo­sob­no­sti Ka­ri­sti­ja­nu­o­ve da ovu sna­žnu mo­ral­nu ener­gi­ju ko­jom tre­nut­no ras­po­la­že pre­to­či u po­li­tič­ki pro­gram ko­ji mo­že da ži­vi jer su am­bi­ci­je da se uče­stvu­je u upra­vlja­nju dr­ža­vom, u prak­si dru­ga­či­je sa­mo od pro­stog pre­la­ska sa mo­ral­nog sim­bo­la do stva­ra­nja stvar­ne po­li­tič­ke struk­tu­re.