Sud zabranio lideru opozicije da vodi svoju stranku

Tur­ska je u du­bo­kom pre­vi­ra­nju ka­kvo se odav­no ne pam­ti. Po­sle hap­še­nja gra­do­na­čel­ni­ka Is­tan­bu­la Ekre­ma Ima­mo­glua, ko­ji je kan­di­dat za pred­sed­ni­ka Tur­ske, sa­da se na uda­ru na­šao i li­der vo­de­će opo­zi­ci­o­ne Re­pu­bli­kan­ske na­rod­ne par­ti­je Ozgur Ozel. Sud u An­ka­ri je po­sle tri go­di­ne po­ni­štio od­lu­ku Kon­gre­sa ko­ji je iza­brao  za še­fa par­ti­je. Na taj na­čin de­li­o­ci prav­de su otvo­ri­li put za po­vra­tak biv­šeg pred­sed­ni­ka stran­ke Ke­ma­la Ki­lič­da­ro­glua, ko­ji je sme­njen po­što je pre to­ga pre­tr­peo ne­ko­li­ko po­ra­za na pred­sed­nič­kim i par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma pro­tiv stran­ke pred­sed­ni­ka dr­ža­ve Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na.

De­li­o­ci prav­de u An­ka­ri su po­vu­kli ovaj po­tez zbog, ka­ko je uop­šte­no re­če­no, „ap­so­lut­ne ni­štav­no­sti” tih od­lu­ka Kon­gre­sa bez iz­no­še­nja kon­kret­nih po­je­di­no­sti. U prak­si to zna­či da su pri­vre­me­no raz­vla­šće­ni pred­sed­nik Re­pu­bli­kan­ske na­rod­ne par­ti­je (DžHP) Ozgur Ozel, kao i čla­no­vi dru­gih par­tij­skih or­ga­na, ko­ji su iza­bra­ni 2023. go­di­ne.

Ki­lič­da­ro­glu je za­sad su­zdr­žan, a u vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji ape­lu­ju da pre­du­zme vo­de­će po­zi­ci­je u opo­zi­ci­o­noj stran­ci na či­jem je če­lu bio go­di­na­ma.

„Kon­gres DžHP je bio op­te­re­ćen mno­gim manj­ka­vo­sti­ma zbog če­ga su po­ni­šte­ne sve od­lu­ke ko­je su tom pri­li­kom do­ne­se­ne”, ci­ti­ra is­tan­bul­ski „Hu­ri­jet” od­lu­ku su­da u An­ka­ri bez iz­no­še­nja dru­gih po­je­di­no­sti. List tvr­di da su po­sla­ni­ci stran­ke iz osam­de­set pro­vin­ci­ja, ko­li­ko ih ukup­no ima u Tur­skoj, sta­li iza Oze­la. „Ovo je po­li­tič­ki puč. Mi ne pri­zna­je­mo ovu ne­za­ko­ni­tu od­lu­ku su­da u An­ka­ri. Na­ša bor­ba će bi­ti na­sta­vlje­na hra­bro, ča­sno, po­šte­no i po­li­tič­ki odgovorno, is­ti­ču u opo­zi­ci­o­noj DžHP i pi­ta­ju se za­što je sud če­kao to­li­ko vre­me­na da bi tek sa­da utvr­dio da su te od­lu­ke bi­le pro­tiv­za­ko­ni­te.

U Vla­di od­ba­cu­ju te op­tu­žbe opo­zi­ci­je ko­je su mo­gle da se ču­ju i ra­ni­je uz ob­ja­šnje­nje: Mi se ne me­ša­mo u rad pra­vo­sud­nih or­ga­na ko­ji su u Tur­skoj ne­za­vi­sni.

Od­lu­ka su­da u An­ka­ri je, po mno­gim po­li­tič­kim ana­li­ti­ča­ri­ma, na­sta­vak ob­ra­ču­na Vla­de sa opo­zi­ci­jom ko­ji su po­če­li ka­da je u mar­tu 2025. go­di­ne li­šen slo­bo­de gra­do­na­čel­nik Is­tan­bu­la Ekrem Ima­mo­glu, ko­ji se još uvek na­la­zi u pri­tvo­ru, a sud­ski pro­ces pro­tiv nje­ga je na sa­mom po­čet­ku. Nje­ga je opo­zi­ci­ja u me­đu­vre­me­nu i zva­nič­no kan­di­do­va­la za še­fa dr­ža­ve na iz­bo­ri­ma ko­ji tre­ba re­dov­no da se odr­že sre­di­nom 2028. go­di­ne po­što je on, pre­ma mno­gim an­ke­ta­ma, tre­nut­no je­di­ni po­li­ti­čar ko­ji bi mo­gao da ugro­zi po­zi­ci­je Er­do­ga­no­ve Par­ti­je prav­de i raz­vo­ja, ko­ja je vi­še od dve de­ce­ni­je ne­pre­kid­no na vla­sti. Nje­mu se sta­vlja­ju na du­šu mno­ga kri­vič­na de­la, sve te­že od te­že­ga. Ako se do­ka­že nje­go­va kri­vi­ca, on ni­ka­da ne bi iza­šao iz za­tvo­ra. Ima­mo­glu bi, po mno­gim pro­ce­na­ma, mo­gao da bu­de je­dan od njih. Ko će sa­da bi­ti kan­di­dat za še­fa dr­ža­ve vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, to još ni­je ja­sno. Ako se ne pro­me­ni Ustav, to ne bi mo­gao da bu­de Er­do­gan, po­što mu sa­da is­ti­če dru­gi i po Usta­vu po­sled­nji pred­sed­nič­ki man­dat. Ni­je ja­sno ni ko će bi­ti kan­di­dat opo­zi­ci­je, ako Ima­mo­glu bu­de osu­đen i osta­ne iza re­še­ta­ka.