Vujković: Spreman sam da pomognem

Nekadašnji jugoslovenski reprezentativac u boksu Dragomir Vujković bio je u žiriju ovogodišnjeg „Beogradskog pobednika”, koji je po opštoj oceni ovdašnjih ljubitelja boksa na pravi način dodelio priznanja najzaslužnijim takmičarima. Bivši bokser subotičkog Spartaka, banjalučke Slavije, beogradskog Partizana bio je jedan od retkih majstora u ringu koji je umeo da zada ozbiljan udarac protivniku ali i da na vreme eskivira protivnikov napad, pa otuda i ne čudi što je praktično njegovo lice ostalo sačuvano iako je u karijeri imao više stotina mečeva. Vujković je u petnaestogodišnjoj vrlo uspešnoj reprezentativnoj karijeri odboksovao oko 130 mečeva. Osvajao je medalje na evropskim i svetskim šampionatima, bio je vicešampion planete u Havani 1974. godine i u Beogradu četiri godine kasnije. Bio je i učesnik Olimpijade u Montrealku 1976. godine. Šest puta najbolji u nekadašnjoj velikoj države ali uvek sa ponosom ističe, da je bio i među osvajačima „Beogradskog pobednika”.

Kako ocenjujete ovogodišnju borbu za vredan trofej?

– Iza nas je jedan veoma ozbiljan turnir. Mogli smo da uživamo u dobrom i kvalitetnom boksu. U našem timu ima dosta potencijala, ali, rekao bih, da mio ne zamere neki, da moramo još da radimo, kako bismo još više napredovali. Nekada su postojale A i B reprezentacija, rivalstvo je bilo ogromno među takmičarima. Iz tih mečeva se rađao kvalitet. Nije slučajno Jugoslavija bila u samom vrhu po majstorima ringa – ističe Vujković.

Za vreme ceremonije dodele priznanja, nešto ste šaputali novom pobedniku. Šta se na ringu savetovali mladog Jovana Nikolića?

– Pre svega da izbegava direktne udarce u glavu. Jer svaki udarac ostavlja posledice. Da gleda da prvi zada udarac protivniku, jer je bio moj stil borbe. Uvek sam boksovao prednjom rukom, bio brži i spretniji od protivnika. Ako u tome bude uspeo onda će mladi Nikolić postizati još bolje rezultate na ringu.

Koliko današnji treneri posvećuju pažnju sitnim detaljima koji često umeju da budu veoma važni za svakog boksera?

– Poznato je da je boks težak sport. Svaki trener ima obavezu da svog takmičara usmerava u tom pravcu, da mu ruke budu uvek ispred glave. Da prednja ruka na neki način vodi borbu. To su neki elementi boksa koji se uče još u najranijim danima. Takođe i rad nogu mora da bude na nivou.

Kako ocenjujete duel Nikolića i Memića, koji je proglašen za najbolji duel ovogodišnjeg turnira?

– Meč je bio veoma konkretan, ali, iskreno bilo je više udaraca po rukama i laktovima nego u bradu. Naravno, video sam vrlo borben meč, jedno jasno opredeljenje svakog boksera da se neće povlačiti. Svideo mi se i mladi Roganović, posebno njegov stil borbe. Ukrajinac Kržnjak, olimpijski pobednik iz Pariza je ostavio snažan utisak, iako je taj stil borbe na neki način već viđen.

Mnogi kažu da država nikada nije ulagala više u boks i ostale borilačke sportove?

– To je istina. Rekao sam Borovčaninu da treba da pozove nekadašnje šampione da dođu na pripreme da svojim savetima pomognu novim nadama srpskog boksa. Lično, spreman sam da pomognem savetima. Greške se najbolje ispravljaju stalnim ponavljanjima.

Davne 1979. godine osvojili ste „Beogradski pobednik”?

– Puno godina je prošlo, ali se i dalje osećam izvanredno. Pobedu i trijumf u tom finalu sam ostvario zahvaljujući najjačem „oružju” a to je borba prednjom rukom. Te iste godine Jugoslavija je boksovala u Americi prijateljski meč sa domaćinom. Imao sam nekoliko borbi a najteži duel u prvom meču. Čika Bruno Hrastinski nas je vodio a u timu su bili i Puzović, Tadija Kačar...

Ove godine je u Budvi omladinsko prvenstvo sveta u boksu?

– Voleo bih da pomognem našim omladincima. To sam rekao i predsedniku Saveza Nenadu Borovčaninu. Najpre moramo da formiramo selekciju od talentovanih dečaka a onda posle toga rad i samo rad. Kako na treninzima tako i na turnirima. U moje vreme omladinska selekcija se pripremala u Aranđelovcu, Kopaoniku, Žabljaku, Divčibarama. Imali smo dosta zajedničkih treninga i sparinga. Tako smo se kalili za veliku boksersku scenu – ističe Dragomir Vujković, jedan od najvećih bokserskih šoumena u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Sa sedamnaest i po godina osvojio zlato na MI

U svojoj dugoj i bogatoj bokserskoj karijeri pamte se mnogi Vujkovićevi veliki mečevi, posebno sa Kubancem Stivensonom. Međutim, put do seniorskog tima vodio je preko omladinske selekcije.

– Verovali ili ne, odboksovao sam čak 86 mečeva u omladincima, od toga čak 38 u inostranstvu, što me je dodatno ojačalo. Sećam se da sam na Mediteranskim igrama u Izmiru 1970. godine, kada sam imao nešto više od 17 godina, osvojio zlatnu medalju. Bio je to moj prvi veliki uspeh u seniorskoj konkurenciji. Posle sam osvajao medalje i u seniorskoj konkurenciji a to je zato što sam imao dobar staž među omladincima. Danas naši mladi bokseri imaju mesečno jedan meč. To je malo za neke značajnije domete – ne krije Vujković.