Brnabić iz Praga: Srbiji nije potreban veto, već slobodno tržište i Šengen

Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić izjavila je danas da bi Srbija članstvom u Evropskoj uniji, odnosno ulaskom u Šengen zonu postala mnogo konkurentnija, a građani bi lakše putovali.

Ona je na pitanje Tan‌juga šta znači postepena integracija u Šengen za Zapadni Balkan, a nakon panela na forumu Globsec u Pragu na kome je učestvovala, rekla da moramo da razumemo šta plaši određene države članice EU u proširenju i da nađemo pobedničko rešenje i za Srbiju, odnosno Zapadni Balkan i za samu EU.

„Prva stvar je da li je nama ili bilo kome potrebno pravo veta. Ne mislim da jeste i da smo tu da nešto zaustavljamo ili otežavamo. Pritom  mislim da će i sama EU morati da se menja i sprovodi unutrašnje reforme i da se odluke donose većinski a bez pojedinačnog prava veta. Druga stvar, za naše građane i privredu je da bitno da postanemo deo evropskog ekonomskog prostora i Šengen zone”, rekla je Brnabić.

Istakla je da je za politiku predsednika Aleksandra Vučića i SNS specifično da su građani na prvom mestu i da razmišljaju šta mogu da urade da bi građanima svakoga dana bilo sve bolje.

„Kada nemate granice, imate slobodu kretanja, nemate granice, naši prevoznici ne čekaju više na graniciama, postajete mnogo konkurentiji i sa svim onim što sami radimo za svoju zemlju mi ćemo automatski biti i Bogatiji”, rekla je Brnabić.

Ona je kao primer navela Rumuniju, koja je od kada je postala lčlanica EU triplirala svoj BDP.

„Srbija iako nije članica je od 2012 triplirala BDP zahvaljujući hrabroj vizionarskoj politici Aleksandra Vučića i neumornom radu. Bez tih neverovatnih fondova koje EU daje za svoje članice. A zamislite da smo članica Šengen zone, koliko bi nam to pomoglo da Srbija bude konkurentnija, lakše privlačimo investitore, osvaja tržišta, a naši građani dodatno lakše putuju. To su one stvari gde vi treba da budete praktični i pragmatični. To je najbolja moguića politika i znači onim državama članicama Eu koje se plaše da li će proširenje značiti dodatno birokratsko opterećenje za EU”, rekla je ona.

Naglasila je da moramo da pokušamo da nađemo kompromis između dve stvari i da moramo da počnemo da razmišljamo o drugom kontekstu proširenja.

„Drago mi je štro je predsednik Vučić hrabro pokrenuo tu temu i ona, koliko god kritikovfana od nekih u Srbiji zavredela je ogromnu pažnju u okviru samih članica EU, EP i EK”, rekla je Brnabić i dodala da je bilo zanimljivo da se vidi kako države članice različito rauzmišljaju o proširenju.

Brnabić je naglasila da je učešće Srbije na Globalnom bezbednosnom forumu „GLOBSEK 2026” u Pragu bilo uspešno i istakla da država mora intenzivnije da razgovara sa članicama Evropske unije koje su skeptične po pitanju evrointegracija Srbije.

„Mi imamo mnogo stvari oko kojih se ne slažemo. Dakle, zajednička spoljna bezbednosna politika, taj pritisak oko Ruske Federacije i sankcija ne prestaje. Ali mi branimo tu našu principijalnu poziciju i to se neće promeniti dok smo mi na vlasti. To su stvari gde vi morate da budete duplo ili troduplo aktivni u odnosu na sve ostale, da razgovarate sa ljudima i da branite tu poziciju i širite neko razumevanje sa različitim državama članicama Evropske unije”, rekla je Brnabić na pitanje Tan‌juga da li je primetna veća podrška evrointegracijama Srbije nakon razgovara sa zvaničnicima na forumu.

Brnabić je istakla da su neke zemlje pokazale veće razumevanje, a neke manje.

„Neko ne želi uopšte da razume, ali mi moramo da se borimo više. U tom smislu mislim da je ovo učešće bilo uspešno. Mislim da smo uspeli da promenimo makar neke stvari, ali moramo da radimo i mnogo više i na mnogo drugačije načine”, rekla je predsednica Narodne skupštine.

Brnabić ističe da je Srbija u Pragu dobila apsolutno priznanje za sve ono što je uradila u pogledu tehnoloških inovacija i da je njen potencijal u tom segmentu prepoznat.

Ana Brnabić održala lekciju hrvatskoj novinarki: Kosovo je Srbija, zašto ste pravili sporazum sa Prištinom i Tiranom?

Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da Srbija jača svoje odbrambene kapacitete zato što je vojno neutralna zemlja i poručila da je daleko važnije pitanje zbog čega se ubrzano naoružava Hrvatska, koja je članica NATO-a.

Govoreći za hrvatsku televiziju RTL, Brnabićeva je istakla da Srbija nije deo nijednog vojnog pakta i da upravo zato mora da vodi računa o sopstvenoj bezbednosti.

„Svi se naoružavaju, pa se i Srbija naoružava. Srbija se naoružava zato što je vojno neutralna zemlja. Mi nismo deo nikakvog pakta, mi nismo deo NATO pakta, mi smo vojno neutralna zemlja i želimo da ostanemo vojno neutralna zemlja”, rekla je Brnabićeva.

Ona je naglasila da, ako neko ima razlog da razvija odbrambene kapacitete, onda je to upravo Srbija.

„Ako ima smisla da se neko naoružava, u principu to je odbrambeno naoružavanje, onda je to svakako Srbija kao vojno neutralna zemlja. Veće je pitanje zašto se Hrvatska toliko naoružava kao zemlja koja je deo NATO pakta”, poručila je Brnabićeva.

Na konstataciju novinarke RTL-a da se Hrvatska naoružava kao i druge članice NATO-a, u skladu sa dogovorom sa samita u Hagu o povećanju izdvajanja za odbranu, Brnabićeva je odgovorila da je to dodatni argument da Srbija mora da prati bezbednosne standarde u okruženju.

„Utoliko pre Srbija treba da se naoružava kao vojno neutralna zemlja, da prati standarde koje postavljaju NATO zemlje”, rekla je ona.

Brnabićeva je istakla da se Srbija nada da u neposrednom okruženju ne postoji opasnost, ali je ukazala da Beograd još nije dobio jasan odgovor zbog čega je sklopljen vojni sporazum između Zagreba, Prištine i Tirane.

„Nadam se da nema opasnosti u neposrednom okruženju, iako mi apsolutno nije jasno zbog čega vojni sporazum između Zagreba, Prištine i Tirane. Ne smatram da je to nešto što ide u prilog dobrosusedskim odnosima”, rekla je Brnabićeva.

Ona je podsetila da Srbija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova i ukazala da je sporni aranžman, kako je navela, u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

„Takozvana Republika Kosovo, koju mi svakako ne priznajemo ni po toj rezoluciji ni nikako drugačije, ni po Kumanovskom sporazumu, ne sme da ima svoje snage bezbednosti. Ne smatram da je korektno od Hrvatske da pomaže da se krše rezolucije Ujedinjenih nacija i takvi sporazumi”, naglasila je Brnabićeva.

Na pokušaj novinarke da povuče paralelu sa saradnjom Srbije i Mađarske, Brnabićeva je odgovorila da to nije uporedivo.

„Nije sličan. Takav sporazum mi imamo i sa Hrvatskom, ali nije ni sličan. Mi imamo situaciju u kojoj je Hrvatska tu pozvala i Sofiju da učestvuje, dakle Bugarsku. Tako da je to zanimljivo — kako to baš nekako ide oko centralne Srbije”, poručila je predsednica Narodne skupštine.

Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između Hrvatske, Albanije i privremenih institucija u Prištini izazvao je oštre reakcije u Beogradu, gde se ocenjuje da takav format saradnje ne doprinosi stabilnosti regiona, već otvara dodatna pitanja o bezbednosnim namerama prema Srbiji.