Tehnologije menjaju i način razmišljanja

Njujork – Retki su pojedinci čije ideje menjaju ne samo tehnologiju već i sam način na koji komuniciramo u poslu i svakodnevnom životu. Majk Pel pripada upravo toj plejadi vizionara modernog doba, u čijem fokusu su razumevanje i oblikovanje budućnosti. Kao jedan od kreatora softverskog paketa „Adobe Acrobat” i PDF tehnologije, Pel je pomogao u stvaranju univerzalnog jezika digitalnog sveta – sistema koji je transformisao globalno poslovanje, obrazovanje, administraciju i razmenu informacija. Malo je inovacija koje su tako duboko utkane u život milijardi ljudi.

Više od tri decenije Pel se nalazi u samom središtu najvećih tehnoloških dostignuća – od pionirskih dana Silicijumske doline i ranih digitalnih interfejsa, preko prvih koncepata metaverzuma do aktuelnog rada na veštačkoj inteligenciji i vizuelizaciji podataka. Danas njegove ideje utiču na najveće svetske kompanije, univerzitete i međunarodne organizacije, dok su njegove hvaljene knjige „Vizuelizacija poslovanja”, „Doba pametnih informacija” i „Zamišljanje holograma” svojevrsni vodiči za blisku budućnost. Često govori o svetu u kojem će veštačka inteligencija i ljudska kreativnost zajedno oblikovati budućnost. Zato njegov dolazak u deo sveta iz kojeg potiču veliki umovi poput Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Mileve Marić nosi simboliku susreta dve epohe – velikih naučnih pionira prošlosti i stvaralaca digitalne budućnosti.

U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” Majk Pel govori o nastanku PDF tehnologije, budućnosti veštačke inteligencije, odnosu čoveka i mašine u svetu u kojem će živeti buduće generacije.

Kako gledate na doprinos koji ste dali svetu kroz rad na razvoju modernih digitalnih tehnologija kao što su „Acrobat”, PDF i mnoge druge?

Tokom svoje duge karijere imao sam veliku sreću da uvek budem na mestima koja su predstavljala sam vrh inovacija – bilo u dizajnu, poslovanju, bilo u tehnologiji. U to vreme ti izumi delovali su kao još jedan običan radni dan u kancelariji, rešavanje problema ili realizacija neke lude ideje. Ipak, neki od njih trajno su promenili globalno poslovanje, kao što je bio slučaj sa nastankom softvera „Acrobat” i PDF-a početkom devedesetih. To je legat na koji mogu biti ponosan, ali mi je još važnije saznanje da je moj rad pomogao stotinama miliona, ako ne i milijardama ljudi da jasnije komuniciraju i koriste svoju kreativnost i domišljatost na nove načine.

Vaš rad se često poredi sa naučnim pionirima poput Nikole Tesle i Mihajla Pupina. Šta mislite o takvim poređenjima i svojoj ulozi u istorijskom razvoju tehnologije?

Hvala vam, to su zaista laskava poređenja, ali iskreno, ne vidim sebe u toj kategoriji. Ljudi poput Tesle i Pupina fundamentalno su promenili naše razumevanje nauke i inženjerstva. Moja uloga bila je više usmerena na primenjene inovacije – na osmišljavanje načina da nove tehnologije dobiju jednostavne oblike koje ljudi mogu koristiti u svakodnevnom životu. Ako postoji neka veza sa Teslom, onda je to možda u načinu razmišljanja: stalna radoznalost o tome šta je moguće i želja da se to pretvori u nešto stvarno i smisleno. Zanimljivo je i to što živim u istorijskoj zgradi na Menhetnu u kojoj je Nikola Tesla provodio mnogo vremena, družeći se i razgovarajući o budućnosti sa naučnicima i industrijalcima s početka prošlog veka. To je veoma posebno mesto. Volim da mislim da sam ovde u dobrom društvu, u onome što se nekada zvalo „Klub inženjera”.

Među Vašim najznačajnijim izumima su „Adobe Acrobat” i PDF format. Kako je do njih došlo i šta je bila primarna motivacija kojom ste se rukovodili?

Prvobitna motivacija za „Adobe Acrobat” i PDF bila je veoma jednostavna – početkom devedesetih nije postojao način da se kompjuterski dokument ispravno prikaže na operativnim sistemima na kojima nije kreiran. Niste mogli da pošaljete datoteku sa „makintoš” računara na PC ili sistem „Unix” i očekujete da izgleda ispravno. Fontovi bi se kvarili, grafika se nije pravilno prikazivala i tako dalje. Tadašnji izvršni direktor kompanije „Adobe Systems” briljantni Džon Vornok imao je smelu ideju da reši taj problem koristeći „Adobe PostScript” tehnologiju uz malo digitalne magije. Bio sam deo malog startapa u Silicijumskoj dolini koji je „Adobe” upravo kupio. Džon nam je zadao da za samo dve nedelje napravimo funkcionalni prototip univerzalnog sistema za razmenu dokumenata. I uspeli smo. Moj deo tog početnog istraživanja bio je da „hakujem” prvi funkcionalni prototip PDF-a („Portable Document Format”), koji se učitavao u modifikovani „Display PostScript” interpreter i prikazivao na ekranu. Danas je lako sagledati da je to bio trenutak koji je promenio svet, ali za nas je to tada bio samo težak problem koji je trebalo brzo rešiti, u tipičnom stilu Silicijumske doline. I danas me fascinira kako je taj prvobitni prototip prerastao u višemilijarderski posao za „Adobe” i postao mnogo više od jednostavne razmene dokumenata – postao je temelj digitalnih tokova rada i poverenja. Više nije bila reč samo o datotekama, već o omogućavanju ljudima i organizacijama da vode bezbedno i pouzdano digitalno poslovanje.

Na čemu trenutno radite u okviru programa „Microsoft Garage” u Njujorku?

„Microsoft Garage” je globalni inovacioni program kompanije koji omogućava zaposlenima i korisnicima da što brže pretvore svoje ideje i strasti u realnost, kako bi proverili da li u njima postoji stvarna vrednost. Moj svakodnevni posao u oblasti inovacija jeste promena načina razmišljanja generalnih direktora i poslovnih lidera najuspešnijih „Fortune 100” kompanija na svetu. Delom to radim pokazujući kako se „Microsoft” transformisao u kompaniju koja je radoznalija, eksperimentalnija i brža. Potom zajedno njihove ideje pretvaramo u stvarnost. Trenutno je veliki deo mog rada usmeren na predočavanje kako veštačka inteligencija može da unapredi ljudske sposobnosti na veoma praktične načine – ubrzavanjem zamornih delova posla, pomaganjem u generisanju novih ideja i unapređivanjem svakodnevnih radnih procesa. Moja stručnost i strast već godinama su usmerene ka korišćenju veštačke inteligencije za razvoj nove generacije projekata vizuelizacije i simulacije podataka.

Koliko je važna saradnja između privatnog sektora i javnih institucija u vreme kada se pojavljuju revolucionarne tehnologije?

Saradnja između javnog i privatnog sektora od ključne je važnosti. Tehnologija se razvija neverovatno brzo i utiče na mnoge aspekte društva, zbog čega mora postojati stalna komunikacija i duh saradnje između te dve strane. Vlade imaju ključnu ulogu u postavljanju standarda, obezbeđivanju pravičnosti i izgradnji poverenja. Privatni sektor donosi brzinu, inovacije i sposobnost realizacije. Najbolji rezultati postižu se kada postoji kontinuirana saradnja, posebno u oblastima kao što su upravljanje veštačkom inteligencijom, sajber-bezbednost i digitalna infrastruktura. Sve se svodi na usklađivanje zajedničkih ciljeva u korist društva i njihovo dosledno sprovođenje, sa obe strane.

Na koje načine veštačka inteligencija može poboljšati rad vlade i javne uprave i gde vidite njene najveće prednosti i rizike?

Kao i u mnogim drugim industrijama, veštačka inteligencija može značajno unaprediti efikasnost rada, pristup informacijama i analizu podataka prilikom donošenja odluka. Na primer, može pomoći u poboljšanju javnih usluga, povećanju efikasnosti i preciznosti zdravstvenih sistema, unapređenju obrazovanja kroz personalizovan pristup nastavi i pružanju boljih uvida za kreiranje javnih politika zasnovanih na podacima. Međutim, rizici su stvarni – kao i kod svake tehnologije, moramo obratiti pažnju na nesvesne pristrasnosti, privatnost, bezbednost i moguće prekomerno oslanjanje na automatizovane sisteme. Zato je ključno razvijati sisteme veštačke inteligencije koji su odgovorni, transparentni i kontrolisani, uz stalno učešće ljudi u procesu donošenja odluka. Prilika je ogromna, ali je ogromna i naša zajednička odgovornost.

Istorijsko zdanje na Menhetnu

Majk Pel u Njujorku živi u zgradi u kojoj se nekada nalazio Klub inženjera. Godine 1903. Endru Karnegi je dao donaciju udruženjima inženjera za osnivanje profesionalnog kluba. Tokom 19. veka američki inženjeri pomogli su da se Sjedinjene Države iz pretežno poljoprivredne zemlje pretvore u arhitektonsko i industrijsko carstvo i svetsku silu. Klub je bio Karnegijev omaž ljudima koji rade izuzetne stvari.

Zdanje su projektovale arhitekte Vitfild i King. Gradnja je završena 1907. godine i bio je to jedan od prvih nebodera u centralnom delu Menhetna. Susedne zgrade, na istočnoj i zapadnoj strani, Klub inženjera kupio je za svoje potrebe 1920, odnosno 1923. godine. Neki od najpoznatijih članova tog profesionalnog udruženja bili su, osim donatora Endrua Karnegija, Herbert Huver (predsednik), Tomas Edison, general Čarls Lindberg, Kornelijus Vanderbilt, Klej Frik, Džordž Vestingaus i naš Nikola Tesla.

Brajant Park Plejs danas predstavlja arhitektonsku vezu sa bogatim nasleđem i ponosnom tradicijom američke nacije u periodu njenog sazrevanja, krajem 19. i početkom 20. veka.