Genetika kao ključni saveznik u borbi protiv tumora mozga

Ruski stručnjaci su na 5. godišnjoj konferenciji Moskovskog društva za medicinsku genetiku razgovarali o ulozi genetike u savremenoj medicini, razvoju molekularne dijagnostike i implementaciji sekvenciranja sledeće generacije.

Lečenje pacijenata po principu „ključ u ruke“ je nemoguće bez genetike, rekao je Aleksandar Prirodov, profesor Katedre za fundamentalnu neurohirurgiju na Ruskom nacionalnom istraživačkom medicinskom univerzitetu „Pirogov“ i šef neurohirurškog odeljenja u Istraživačkom institutu za hitnu pomoć „Sklifosovski“.

„Genetičari su sada deo tima bez koga je uspešno lečenje tumora mozga nemoguće. Samo hirurgija ne može dati dobre rezultate: 90 odsto onoga što trenutno imamo je čisto timski rad. A da bismo razumeli kako dalje lečiti i primenjivati bilo koju terapiju, potrebni su nam genetičari“, rekao je Prirodov.

Prema njegovim rečima, prisustvo ili odsustvo određenih mutacija kod pacijenta omogućava prilagođenu terapiju. Štaviše, genetska istraživanja postaju ključni alat za postavljanje brojnih dijagnoza.

Ekspert je takođe napomenuo da se genetska struktura tumora mozga može promeniti ponovljenim hirurškim intervencijama, što zahteva dalja istraživanja.

Studenti šeste godine Fakulteta fundamentalne medicine na Medicinskom istraživačkom institutu Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“ takođe su predstavili rezultate svojih genetskih istraživanja na konferenciji.

Mladi naučnici su predstavili radove o Felan-Makdermidovom sindromu, fragmentaciji DNK bez ćelija i broju kopija mitohondrijalne DNK kod muškaraca sa različitim parametrima ejakulata, kao i o genetskom pejzažu B-limfoblastnog limfoma kod dece.

Marija Voroncova, zamenik direktora za istraživanje na Medicinskom istraživačkom i obrazovnom institutu Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“, vodeći istraživač u Nacionalnom medicinskom istraživačkom centru za endokrinologiju Ministarstva zdravlja Rusije i član Prezidijuma Ruskog udruženja za unapređenje nauke, naglasila je da učešće na ovakvim konferencijama pomaže mladim istraživačima da steknu dragoceno iskustvo u naučnim diskusijama.

„Naši studenti su imali priliku da vežbaju prezentovanje govora i izveštaja. Verujem da je ovo veoma važna veština za njihove buduće profesionalne karijere“, rekla je Voroncova, prenose RIA Novosti.

Natalija Bodunova, dr nauka, direktorka Gradskog centra za medicinsku genetiku i ćelijske tehnologije u Moskovskom državnom medicinskom istraživačkom centru „A.S. Loginov“, govorila je o razvoju pristupačnog genetskog testiranja.

Ona je napomenula da pacijenti centra imaju besplatan pristup molekularno-genetskom testiranju, dok su u mnogim zemljama građani primorani da sami plaćaju takve testove.

„Nijedna druga zemlja na svetu ne nudi širok spektar dijagnostike besplatno – od imunofenotipizacije do sekvenciranja sledeće generacije. Naši lekari, a samim tim i naši pacijenti, imaju sve mogućnosti za modernu i brzu dijagnozu hemoblastoze na najvišem nivou“, rekla je Bodunova.

Ona je pojasnila da, počev od ove godine, državni ugovor za Gradski centar za medicinsku genetiku i ćelijske tehnologije u Moskovskom državnom medicinskom istraživačkom centru „A.S. Loginov“ takođe uključuje NGS (sekvenciranje sledeće generacije) testiranje. Prema rečima Anželike Čegodar, rukovodioca Laboratorije za polimernu lančanu reakciju u Gradskom centru za medicinsku genetiku i ćelijske tehnologije u Moskovskom državnom medicinskom istraživačkom centru „A.S. Loginov“, sekvenciranje sledeće generacije se sada uvodi u rutinsku praksu.

Štaviše, zaključila je, savremeni pristupi lečenju više nisu zamislivi bez molekularno-genetske dijagnostike.