Albanski lobista iz Teksasa rovari po Srbiji

Agresivno lobiranje za prijem tzv. Kosova u NATO uz priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti, ali i nametanje pitanja Albanaca na jugu centralne Srbije – glavni su pravci delovanja na Balkanu američkog kongresmena iz Teksasa Kita Selfa, čiju kampanju, prema javno dostupnim podacima, finansira organizacija dijaspore Albanci za Ameriku. Prema najavama, Self danas započinje posetu našoj zemlji, koja obuhvata i odlazak u „preševsku dolinu”, što je svakako deo njegovog plana za internacionalizaciju i dalje veštačko otvaranje ove teme.

Cilj je očigledno da se, u interesu finansijera albanskog porekla, intenzivira pritisak na Srbiju kada je reč u borbi za očuvanje Kosmeta, međunarodnog prava, Povelje Ujedinjenih nacija, i Rezolucije 1244 SB UN, tako što bi u dijalog, naknadno i bez ikakvog pokrića bila uvedena priča o tobožnjoj ugroženosti Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. A tako bi i činjenice i istina o progonu Srba na Kosovu i Metohiji bile skrajnute. Na tome intenzivno radi i premijer prištinskih privremenih institucija Albin Kurti, održavajući svakodnevne kontakte sa Šaipom Kamberijem, poslanikom Narodne skupštine Srbije iz redova Partije za demokratsko delovanje. Upravo je Kamberiju, prilikom sastanka u Vašingtonu, u februaru, Kit Self lično uručio primerak predloga zakona o „proceni ugroženosti Albanaca” u „preševskoj dolini”.

Prethodno, u decembru 2025. ovaj kongresmen je kao predsedavajući Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma predstavio sporni nacrt i on je usvojen u pomenutom odboru, a jedna od stavki obavezuje američkog državnog sekretara da istraži navode o „kršenju prava” albanske manjine na jugu centralne Srbije. Time je Self očito pribegao staroj „taktici” svih predstavnika prištinskih režima – da stvore lažnu simetriju između Srba na Kosmetu i Albanaca na jugu centralne Srbije kao da je reč o dve manjine u dve nezavisne države, a onda još da falsifikuju realnost time što će tvrditi da tzv. kosovske institucije poštuju prava srpskog naroda, dok Beograd to ne čini u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Kurtijev režim, inače, redovno upućuje finansijsku „pomoć” namenjenu Albancima „preševskoj dolini”, a u budžetu Prištine samo za 2026. predviđeno je četiri miliona evra za ovu namenu, dok su tranše u stotinama hiljada i milionima evra uplaćivane više puta prethodnih godina.

Svoje agitovanje Self je nedavno nastavio i tako što je zajedno sa kongresmenima Ričijem Toresom i Majklom Lolerom uložio rezoluciju o NATO integracijama, u kojem se insistira na prijemu tzv. Kosova u alijansu. Korak dalje u kršenju osnovnih normi međunarodnog prava bio je pokušaj i da uslovi članice NATO-a koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost da to hitno učine. „Ovi partneri iz NATO saveza pridružuju se Kini, Rusiji i Srbiji u odbijanju da priznaju nezavisnost Kosova – bliskog partnera kog naši protivnici odbijaju da priznaju jer znaju da je Kosovo ključni stub stabilnosti na zapadnom Balkanu”, ustvrdio je Self. Udar je bio usmeren pre svega na Grčku, uz predlog da se Atini obustavi 1,8 miliona dolara za međunarodnu vojnu obuku, ali je amandman odbijen na sastanku Komiteta za spoljne poslove. Inicijativa je do nogu potučena – sa 51 glasom protiv i svega četiri za.

Sve ove lobističke akcije samo ukratko prikazuju direktan rezultat saradnje Selfa sa albanskom dijasporom, od čije je organizacije „Albanci za Ameriku”, samo prema zvaničnim podacima već primio na hiljade dolara u prethodne tri godine. Kongresmen je zajedno sa koleginicom iz Predstavničkog doma Delijom Ramirez početkom meseca gostovao i na skupu u Čikagu, čiji je domaćin bila ova organizacija. Utisak je da je ceo skup imao velikoalbansku komponentu, budući da su se pridružili predstavnici Albanaca čije je poreklo sa prostora Severne Makedonije, uz manifestaciju „Kičevsko veče 2026”. Bliske veze sa tzv. Kosovom, Self je potvrdio nedavno i sastankom sa nekadašnjim komandantom tzv. OVK Ramušem Haradinajem, tokom posete šefa stranke Alijansa za budućnost Kosovo SAD, u februaru. I u ovom slučaju glavna tema bila je težnja Prištine za članstvom u NATO-u, baš kao i na sastanku Selfa sa Kurtijem u septembru 2025. u Njujorku.

Inače, kongresmen iz Teksasa, uoči ovogodišnjeg obeležavanja jednostrano proglašene nezavisnosti, u pismu tadašnjoj predsednici prištinskih institucija Vjosi Osmani poručio je da ona uživa „dvostranačko poverenje Kongresa SAD”. Nekoliko dana pre toga, na Bezbednosnom forumu Kongresa SAD, Self je uveravao da želi „ravnotežu na Balkanu”. „Mislim da je jedan od ključnih delova, i shvatio sam to kao ličnu misiju, članstvo Kosova u NATO-u, što bi bila izuzetno stabilizujuća sila na Balkanu. Dakle, moramo da postignemo napredak u vezi s tim i moramo da odgovorimo na prigovore nekih zemalja ”, rekao je Self.

Pojačana kampanja se, prema izvorima našeg lista, dodatno zahuktava uoči američkih međuizbora, odnosno izjašnjavanja za sastav Kongresa i deo Senata, u novembru ove godine. Kada je reč o programiranom nametanju pitanja Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, ali i sve aktivnijem lobiranju u korist Prištine, Selfove istupe prati niz nedoslednosti u odnosu na njegove ključne poruke na domaćoj političkoj sceni u SAD. Naime, ovaj republikanski kongresmen iznosi optužbe na račun države Srbije da ugrožava nacionalne manjine na svojoj teritoriji – i to albansku koja na jugu centralne Srbije čini manje od jednog procenta ukupnog stanovništva zemlje, ne računajući statistiku sa Kosmeta – poznat je po zagovaranju veoma konzervativnog pristupa kada je reč o statusu manjinskih etničkih i religijskih grupa u Sjedinjenim Američkim Državama.

Dok Beogradu deli opomene i upućuje pretnje, Self u svojoj zemlji aktivno propagira negiranje politike različitosti, jednakosti i inkluzivnosti (DEI). Zalaže se za smanjenje broja mandata rezervisanih za zaštitu interesa manjina. Takođe, njegov program podrazumeva da se „neautorizovane zastave ne vijore na državnim objektima”, što mu ne smeta da u predlogu zakona pritiska Srbiju da izađe u susret albanskim predstavnicima koji insistiraju da se albanska zastava ističe na zvaničnim zgradama u Srbiji, kao što je to slučaj u Preševu ili Bujanovcu. Podsetimo, 28. novembar, Dan albanske zastave slavi se upravo kao nacionalni praznik, a Beograd, poštujući sva prava ove manjine na jugu centralne Srbije, nikada nije sprečavao obeležavanje pomenutog datuma. Štaviše, Šaip Kamberi je rekao, čestitajući ovaj dan, da želi da se zastava vijori „u svakom kutku sveta gde žive Albanci”. Po tome je Selfov saradnik zvučao kao najtvrđi protivnik onoga što ovaj kongresmen iz Teksasa „propisuje” kada je reč o manjinama u Sjedinjenim Američkim Državama.

Self je, takođe i protivnik dvojezičnih standarda u zvaničnoj upotrebi kada je reč o hispanističkim manjinama, ali i zahteva zastupljenost albanskog jezika u javnim institucijama u Srbiji. Na spisku njegovih oprečnih poruka je i pitanje odnosa prema islamskoj zajednici i njihovim pravima u SAD i u Srbiji. Self je kopredsedavajući kokusa „Sharia Free America Caucus” (Amerika bez šerijata), a zvanično poručuje da je „šerijat zakon islama”, ali i da je „šerijat kultura kultura nasilja i dominacije”, kao i da je „opasna”. Ovaj kokus zalaže se i za ozakonjenje zabrane muslimanskim pristalicama u SAD, dok je Selfov zakonski predlog o Srbiji posebno usmeren čak na preterano intenzivnu zaštitu zajednice u tzv. preševskoj dolini, koja je većinski muslimanska. Pritom, i albanska populacija na Kosmetu većinski je islamska. Jedan njen deo izložen je i žestokoj radikalizaciji, koja je dovela do neslavne statistike da je Kosovo teritorija sa najvećim procentom pripadnika „islamske države” u odnosu na broj stanovnika.

U trenutku kada Self faktički poručuje pripadnicima muslimanske manjine u Americi da napuste zemlju ili se asimiluju, od Srbije bez ikakvog utemeljenja zahteva „da poštuje sva prava” i potpuno izađe u susret muslimanskoj, albanskoj zajednici na jugu centralne Srbije. Takođe, ovaj kongresmen ističe se kao antiintervencionista, ali zato u slučaju naše zemlje traži od Stejt departmenta da preuzme ulogu policajca u unutrašnjoj politici jedne suverene nacije prema manjinama na sopstvenoj teritoriji.

Naslednik Eliota Engela

U svojoj podršci prema Albancima na račun suvereniteta međunarodno priznatih država, konkretno Srbije, Kit Self može da se smatra nastavljačem lika i dela bivšeg kongresmena Eliota Engela. Nedavno je Komitet za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD raspravljao o tome da se zgrada američke ambasade u Prištini nazove „Zgrada Eliota L. Engela”, čime bi posthumno bila odata počast jednom od najvećih pristalica tzv. kosovske nezavisnosti u Vašingtonu. Kit Self je podržao predlog zakona, ali je na svojevrstan način pokušao da pojača utisak o neophodnosti podrške Prištini.

Izjavio je da bi Engel želeo da američki Kongres učini više za Kosovo. To je poručio nakon što je podneo amandman da se vojna američka pomoć Grčkoj uslovi priznanjem „Kosova”. Self je naglasio da je Engel razumeo „važnost Kosova na zapadnom Balkanu”. „I dok mislim da bi cenio da se zgrada nazove po njemu, mislim da bi mnogo više voleo da umesto toga promovišemo Kosovo na zapadnom Balkanu kao ključni stub stabilnosti”, ustvrdio je Self.

„Dani komandanta Lešija” kao priprema za doček

Dok kongresmen Self iznosi tvrdnje o navodnoj ugroženosti Albanaca na jugu centralne Srbije, albanski predsednik opštine Bujanovac Arber Pajaziti potvrdio je i za ovu godinu održavanje svečanosti u čast jednog od terorista koji su predvodili pobunu u ovom delu zemlje 2001. godine. U Bujanovcu se uporedo sa pripremom za doček Selfa održavaju „Dani komandanta Lešija”, komemorativna manifestacija posvećena Ridvanu Ćazimiju, komandantu tzv. oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), koji je poginuo 2001. u sukobu sa srpskim snagama bezbednosti kod Velikog Trnovca.

Kamberijeve optužbe protiv Beograda, uporedo sa pritiskom za prijem u tzv. Kosovo u NATO

Uporedo sa pojačanim albanskim lobiranjem u SAD, čiji je nosilac Kit Self, Šaip Kamberi i njegov PDD nedavno su pokrenuli napad na Srbiju u domaćim institucijama, tačnije u Narodnoj skupštini. Naime, Kamberi je sa poslanicima Stranke demokratske akcije Sandžaka Minelom Kalender i Ahmedinom Škrijeljom podneo Skupštini Srbije predlog rezolucije o, kako su naveli, „osudi zločina Republike Srbije izvršenih na Kosovu, utvrđenih presudama Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju”. Oni traže da Skupština konstatuje da je postojao, kako navode, „udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bio nasilna promena etničke strukture KiM putem terora i masovnog proterivanja albanskog stanovništva”. Ovaj dokument podneli su 13. maja, gotovo u isti dan kad je Self zatražio od četiri zemlje NATO-a da priznaju tzv. kosovsku nezavisnost.