Zastoj rezervacija za letovanja u Grčkoj

Ati­na – Ovo­go­di­šnja tu­ri­stič­ka se­zo­ne bri­ne ne sa­mo ho­te­li­je­re i ugo­sti­te­lje već i sam vrh vla­sti jer je tu­ri­zam je­dan od osnov­nih stu­bo­va eko­no­mi­je ko­ji či­ni če­tvr­ti­nu ukup­nih pri­ho­da Grč­ke. Pro­ble­mom se ba­vio i pre­mi­jer Ki­ri­ja­kos Mi­co­ta­kis, ko­ji je na Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni tu­ri­stič­kog sa­ve­za pri­znao da je eska­la­ci­ja su­ko­ba na Bli­skom is­to­ku za­mr­zla re­zer­va­ci­je, te da tu­ri­stič­ka gra­na tre­ba da se na vre­me pri­pre­mi za ne­sta­bi­lan po­rast re­zer­va­ci­ja u po­sled­njem tre­nut­ku. 

Pre­mi­jer na­gla­ša­va da, iako je zbog ge­o­po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je oči­gle­dan oprez kod tu­ri­sta, ne tre­ba oče­ki­va­ti „si­stem­sku kri­zu” za grč­ki tu­ri­zam i da, čak i ako se glo­bal­no tr­ži­šte pu­to­va­nja sma­nji, Grč­ka je u od­no­su na svo­je me­di­te­ran­ske kon­ku­ren­te stra­te­ški po­zi­ci­o­ni­ra­na ta­ko da će naj­ma­nje bi­ti po­go­đe­na po­sle­di­ca­ma. Mi­co­ta­kis pod­vla­či da je tu­ri­zam od­u­vek bio ključ grč­ke eko­no­mi­je, ali da su da­nas u ovoj gra­ni neo­p­hod­ne struk­tur­ne pro­me­ne po­li­ti­ke i da Vla­da na­me­ra­va da se, a to je za­cr­ta­no i u no­vom Pla­nu pro­stor­nog okvi­ra za tu­ri­zam, „uda­lji od mi­ni­mi­zi­ra­nja bro­ja neo­bra­đe­nih do­la­za­ka i okre­ne se ka eko­lo­škoj i eko­nom­skoj odr­ži­vo­sti”. To zna­či, na­gla­sio je pre­mi­jer, bo­lje pla­ni­ra­nje, za­šti­tu tzv. brend de­sti­na­ci­ja me­to­da­ma ko­je ga­ran­tu­ju odr­ži­vost u od­no­su na krat­ko­roč­nu za­ra­du ko­ja vi­še ne mo­že da bu­de glav­ni iz­vor pri­ho­da.

Ta­ko, go­di­na ko­ja će, ka­ko se oče­ku­je, sva­ka­ko bi­ti do­bra, ali ne re­kord­na kao pro­šlo­go­di­šnja, ka­da je ovu ze­mlju po­se­ti­lo 36,7 mi­li­o­na tu­ri­sta, ko­ji su osta­vi­li 24,4 mi­li­jar­di evra, tre­ba da pro­tek­ne u okvi­ri­ma pred­sta­vlje­nog Pla­na pro­stor­nog okvi­ra za tu­ri­zam ko­ji kra­jem ju­na stu­pa na sna­gu. On, iz­me­đu osta­log, pred­vi­đa re­struk­tu­ri­ra­nje ugo­sti­telj­ske in­du­stri­je kroz ogra­ni­ča­va­nje no­vih obje­ka­ta i ume­sto to­ga, ubr­za­va­nje in­ve­sti­ci­je u tu­ri­stič­ki ne­do­volj­no is­ko­ri­šće­ne de­lo­ve Grč­ke. Plan pra­ti i omo­gu­ća­va isto­vre­me­na iz­grad­nja no­vih auto-pu­te­va, me­đu ko­ji­ma je i ne­dav­no za­vr­še­na su­per­mo­der­na sa­o­bra­ćaj­ni­ca ko­ja Ati­nu, a u po­sled­njoj de­o­ni­ci Pa­tru po­ve­zu­je sa ju­gom Pe­lo­po­ne­za i omo­gu­ća­va da se tu­ri­stič­ki to­ko­vi sa pre­na­se­lje­nih ostr­va pre­u­sme­re ka kop­nu.

Tu­ri­stič­ke re­gi­je bi­će po­de­lje­ne na pet glav­nih i to pre­ma uti­ca­ju tu­ri­zma na okru­že­nje, a po­pu­lar­na ostr­va Ro­dos, Krit, Krf, Mi­ko­nos, San­to­ri­ni bi­će pod­lo­žni ogra­ni­če­nji­ma i stro­gim uslo­vi­ma za grad­nju. No­vi ho­te­li u ovim pre­op­te­re­će­nim re­gi­ja­ma mo­ći će da ima­ju naj­vi­še 100 kre­ve­ta, mo­ći će da se gra­de sa­mo na ve­li­kim par­ce­la­ma po­vr­ši­ne od osam do 16 hek­ta­ra. Oba­la će bi­ti bo­lje za­šti­će­na uz za­bra­nu grad­nje naj­bli­že do 25 me­ta­ra od mo­ra. Pa­žnje se okre­će ka ma­nje op­te­re­će­nim de­sti­na­ci­ja­ma, ostr­vi­ma i me­sti­ma na kop­nu ko­je tu­ri­sti još „ni­su ot­kri­li”.

Uvo­de se i za­bra­ne na pla­ža­ma, na njih 251 za­bra­nje­na je bio ka­kva grad­nja, uklju­ču­ju­ći i po­sta­vlja­nje le­žalj­ki i sun­co­bra­na. Ve­ći­na njih su deo mor­skog pod­ruč­ja Na­tu­ra 2.000, či­ji je broj po­ve­ćan u od­no­su na ra­ni­je go­di­ne, što zna­či i pod­vrg­nut stro­žem re­ži­mu za­šti­te. Cilj je za­šti­ta pla­ža, kao i oču­va­nje vred­nih sta­ni­šta i bilj­nih i ži­vo­tinj­skih vr­sta ko­je za­vi­se od na­je­zde tu­ri­sta.

Ta­mo gde „ne­ma pra­vi­la” le­žalj­ke će ko­šta­ti pa­pre­no, u pro­se­ku od naj­ma­nje 20 do 80 evra, dok će u pr­vom re­du sa pret­hod­nom re­zer­va­ci­jom ce­ne bi­ti od 150 evra pa na­vi­še. Ipak, i da­lje Grč­ka osta­je pri­vlač­na jer je i ove go­di­ne dru­ga u sve­tu, po­sle Špa­ni­je, po bro­ju osvo­je­nih „pla­vih za­sta­vi­ca”, ko­je su do­bro­volj­na eko­lo­ška ozna­ka za kva­li­tet vo­de, upra­vlja­nje ži­vot­nom sre­di­nom, eko­lo­škom edu­ka­ci­jom, bez­bed­no­šću i ni­vo­om uslu­ga. Grč­ka je osvo­ji­la 657 „pla­vih za­sta­vi­ca”, is­pu­niv­ši 33 neo­p­hod­na kri­te­ri­ju­ma za nji­ho­vo do­bi­ja­nje i to od Hal­ki­di­ki­ja, gde ih je do­bi­je­no 93, od to­ga 18 na Si­to­ni­ji, Kri­ta sa 153, Ati­ke sa 18, što je ne­ve­ro­vat­no, jer je reč o mno­gim pla­ža­ma na­do­mak pre­sto­ni­ce.

Ipak, u ovom tre­nut­ku ne­ma oče­ki­va­nog bro­ja re­zer­va­ci­ja, do­šlo je do uspo­ra­va­nja ali ne i do „ko­lap­sa se­zo­ne”. Ho­te­li­je­ri su ner­vo­zni, ra­stu tro­ško­vi go­ri­va, i da­lje je pri­su­tan strah od ši­re­nja kri­ze na is­toč­ni Me­di­te­ran. Me­đu­tim, Grč­ka i da­lje za­dr­ža­va bo­lju po­zi­ci­ju od svo­jih kon­ku­re­na­ta jer je tu­ri­sti tra­di­ci­o­nal­no sma­tra­ju bez­bed­nom de­sti­na­ci­jom.

Atin­ski tzv. si­ti brejk je u po­ra­stu, ali je za­to na ne­kim ostr­vi­ma si­tu­a­ci­ja pri­lič­no za­bri­nja­va­ju­ća. Pre­ci­zni po­da­ci se ne ob­ja­vlju­ju, ali tu­ri­stič­ki rad­ni­ci otvo­re­no po­ka­zu­ju za­bri­nu­tost jer sem pa­da re­zer­va­ci­ja, tu­ri­sti ma­nje tro­še i kra­će osta­ju.

Ro­dos, Krit, Kos i Jon­ska ostr­va be­le­že znat­no sla­bi­ji tem­po re­zer­va­ci­ja, ne­ki ve­li­ki ho­te­li pri­ja­vlju­ju čak 20 od­sto ma­nje no­vih re­zer­va­ci­ja. San­to­ri­ni je naj­ve­ći pro­blem, broj avi­on­skih do­la­za­ka je pao 24,4 po­sto, Mi­ko­nos je ne­što ma­nji, ali sku­po­ća od­vra­ća tu­ri­ste.

Ho­te­li su u pro­se­ku po­sku­pe­li za 20 od­sto, ta­ko da pr­vi put po­sle vi­še go­di­na u Grč­koj po­sto­ji stvar­na ner­vo­za pred zva­nič­ni po­če­tak tu­ri­stič­ke se­zo­ne. Uz to, ce­ne u ugo­sti­telj­stvu su po­ra­sle od 20 do 30 od­sto, ka­fa je u pro­se­ku pet evra, to­li­ko ko­šta gi­ros, vo­će i po­vr­će su za me­sec da­na po­sku­pe­li za 10 po­sto, kra­stav­ci i pla­vi pa­ra­dajz, re­ci­mo, za 98 pro­ce­na­ta, me­so za osam po­sto… Vo­da u fla­ši­ca­ma od po­la li­tra je na ki­o­sci­ma ši­rom Ati­ne još uvek 50 cen­ti, u ta­ver­na­ma osnov­ni ru­čak, ali do­vo­ljan da za­si­ti, i da­lje je oko 15 evra po oso­bi, ali tu­ri­sti ko­ji obi­la­ze Ati­nu naj­vi­še se ti­ska­ju na Mo­na­sti­ra­ki­ju u re­do­vi­ma za gi­ros i su­vla­ki ili vru­će krof­ni­ce lu­ku­ma­des. Ati­nu go­di­šnje po­se­ti oko osam mi­li­o­na tu­ri­sta, osta­ju sa­mo dva do tri da­na, ma­lo zna­ju i ret­ko pu­tu­ju na jed­no­dnev­ne iz­le­te u oko­li­ni Ati­ne, upor­no če­ka­ju u re­du za po­se­tu Akro­po­lju, ali sve če­šće gun­đa­ju zbog ce­ne ula­zni­ce od 30 evra.