Veliki most Mihajla Pupina

Otvorena nautička sezona u Srbiji za turiste iz sveta koji kruzerima krstare Dunavom šansa je da saznaju mnogo više o svetskoj ličnosti srpskog porekla. Manastir Vrdnik – Ravanica mesto je gde se nalazi Info-tabla koja podseća na profesora Mihajla Idvorskog Pupina: „Pupinovim putem kroz srpsku kulturnu i duhovnu baštinu”, u cilju unapređenja verskog hodočasničkog turizma. Tekst na info-tabli ispisan je na srpskom, engleskom i ruskom jeziku.

Odgovor prof. dr Pupina kao generalnog konzula novinaru: „Ipak, drago mi je što ste došli, jer slučaj Srbije do sada nije predstavljen američkoj javnosti kako treba. Znamo da imamo vaše razumevanje i zahvalni smo na tome, ali trebalo bi da saznate više o nama. Ovde samo ja mogu da pričam o Srbiji, a nemam vremena da pišem. Ovaj rat me je naterao da zapostavim čak i svoj naučni rad, svoja predavanja na Kolumbiji. S druge strane, šta je to sve kada ima toliko humanog posla koji čeka i kada se moja zemlja suočava sa pitanjem života i smrti?” („Bruklin dejli igl”, 21. februar 1915)

Kao profesor, naučnik i generalni konzul Kraljevine Srbije (1912–1920), Mihajlo Pupin je stvarao pravu sliku o Srbiji i srpskom narodu, koju su prihvatili i mnogi predsednici Sjedinjenih Država.

Pupin je juna 1892. godine iz Amerike doveo svoju suprugu Saru Katarinu Džekson, da bi 28. juna posetili i manastir Vrdnik – Ravanicu, gde su videli i doživeli kako pravoslavci slave Vidovdan, slavu ovog manastira.

Po njemu, kao ocu daljinske telefonije koji je povezao svet, narode i kontinente, njegov revolucionarni pronalazak u nauci zvanično je nazvan Pupinizovani kablovi, a izazvao je informatičku revoluciju u telefonskoj, telegrafskoj i radio-industriji.

Jelena Lozanić u knjizi piše: „Koliko sam bila neizmerno gorda kad me je profesor Nois predstavio studentima na Berkli univerzitetu ovim rečima: Zahvaljujući jednom velikom Srbinu, čovečanstvo je danas steklo telefonsku vezu na daljinu, tako da mi sad možemo da telefoniramo iz San Franciska u Njujork, a to je zasluga slavnog i velikog Srbina, profesora Pupina.”

Na međunarodnom kongresu u Parizu 1926. godine evropski telefonski inženjeri prihvatili su američki metod telefonskog prenosa, sa namerom ujedinjenja svih velikih evropskih centara u jednu telefonsku zajednicu.

Profesor Pupin kaže: „Telefonski kablovi koji će se koristiti za tu svrhu biće nazvani međunarodnim imenom Pupinizovani kablovi, jedan veoma milostiv kompliment meni koji, moram priznati, prija mojoj sujeti, ali ja izjavljujem u svoj iskrenosti da bi naziv Maksvelovani bio mnogo više odgovarajući.”

Nacionalni savetodavni komitet za aeronautiku imao je prvi sastanak u kancelariji vojnog ministra 23. aprila 1915. godine. Jedan od 12 osnivača bio je i profesor Mihajlo Pupin. A 43 godine kasnije Komitet za aeronautiku apsorbovan je 1958. u novu svemirsku agenciju NASA.

Povodom formiranja Srpskog narodnog saveza, Mihajlo Pupin, kao počasni predsednik saveza piše: „Fundament je sazidan i sada samo ostaje da na tome fundamentu podignemo lepu, čvrstu i dugotrajnu zgradu. I to ćemo učiniti ako se veza između našeg naroda i njegovog Saveza sa srpskom crkvom u Americi što bolje učvrsti. Ta je veza kod srpskog naroda očuvala srpsku nacionalnu svest za punih pet stotina godina.” (1930)

Laboratorija za fiziku „Pupin” na Univerzitetu Kolumbija dala je svetu više od 30 nobelovaca, a samo njih sedmoro su posle Nobelove nagrade dobili i Pupinovu medalju, koja se u SAD dodeljuje za posebne nacionalne zasluge u oblasti tehnologije koje imaju opšti i trajni značaj za američko društvo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova SAD 1966. godine proglasilo je Laboratoriju za fizičke nauke „Pupin” za nacionalni istorijski spomenik zbog njene izuzetne vrednosti u obeležavanju i predstavljanju istorije Sjedinjenih Država.

U knjizi „The Citizen’s Almanac” (2011), namenjene novim useljenicima, predstavljena je istorija Sjedinjenih Država. Najznačajniji naučnici koji nisu rođeni u SAD su Aleksandar Bel, Albert Ajnštajn i Mihajlo Pupin.

Pored posete manastiru Vrdnik – Ravanica, turisti sa kruzera u Beogradu mogu da posete i Narodni muzej u Beogradu, gde se nalazi Legat Mihajla Idvorskog Pupina, osnovan u cilju istraživanja i publikovanja monografija o srpskim starinama, a povremeno i otkup dela srpskih umetnika za zbirke Narodnog muzeja.

Za profesora Pupina arhitektura i slikarstvo SPC predstavljali su najznačajnije nasleđe i bogatstvo Kraljevine Srbije. To je bio i razlog da 1918. u Londonu objavi kapitalnu monografiju o Srpskoj crkvenoj arhitekturi. Tekst su pisali engleski arhitekta Tomas Grejam Džekson i Kosta Jovanović.

Iz Legata Mihajla Pupina štampane su luksuzne publikacije o manastirima Studenica, Ravanica, Manasija, Kalenić, Markov manastir i Visoki Dečani. Upravnik Narodnog muzeja dr Vladimir R. Petković u predgovoru o manastiru Manasija, između ostalog, piše: „Naročitu zahvalnost dugujem velikome dobrotvoru Narodnog muzeja, gospodinu dr Mihajlu Pupinu, profesoru na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, koji je svojom pomoću u novcu omogućio publikovanje i ove pete knjige u seriji „Srpski spomenici” i čiji lik s puno časti stoji na čelu ove monografije.

Miroslav Stanković,

idejni tvorac Info-table u manastiru Vrdnik