Vukov sabor u sudaru sa digitalnim svetom

Lo­zni­ca – U Tr­ši­ću i Lo­zni­ci odr­žan je 55. Đač­ki Vu­kov sa­bor, tra­di­ci­o­nal­na ma­ni­fe­sta­ci­ja po­sve­će­na srp­skom je­zi­ku, pi­smu i stva­ra­la­štvu mla­dih, a za­vr­šnu sve­ča­nost na Sa­bo­ri­štu obe­le­ži­la je be­se­da Mi­li­ce Alek­sić, uče­ni­ce Gim­na­zi­je „Vuk Ka­ra­džić” iz Lo­zni­ce, ko­ja je po­ru­či­la da se u di­gi­tal­nom vre­me­nu naj­lak­še gu­be upra­vo je­zik, iden­ti­tet i kul­tu­ra.

Tre­će sed­mi­ce ma­ja Tr­šić po tra­di­ci­ji po­sta­ne me­sto su­sre­ta mla­do­sti, je­zi­ka i tra­di­ci­je. Ta­ko je bi­lo i ove go­di­ne to­kom 55. Đač­kog Vu­ko­vog sa­bo­ra, ma­ni­fe­sta­ci­je ko­ja već vi­še od po­la ve­ka oku­plja uče­ni­ke iz Sr­bi­je i re­gi­o­na oko ide­je da je­zik ni­je sa­mo sred­stvo spo­ra­zu­me­va­nja, već te­melj iden­ti­te­ta i kul­tur­nog pam­će­nja.

Sa­bor je i ove go­di­ne po­ka­zao da Tr­šić ni­je mu­zej­ska sli­ka pro­šlo­sti, već živ pro­stor u ko­jem no­ve ge­ne­ra­ci­je tra­že od­go­vo­re na pi­ta­nja ko su, kom je­zi­ku pri­pa­da­ju i šta od na­sle­đa tre­ba sa­ču­va­ti u vre­me­nu ko­je sve br­že po­ti­sku­je ti­ši­nu, či­ta­nje i reč.

Upra­vo za­to je cen­tral­ni tre­nu­tak za­vr­šne sve­ča­no­sti na Sa­bo­ri­štu bi­la be­se­da Mi­li­ce Alek­sić, uče­ni­ce dru­gog raz­re­da Gim­na­zi­je „Vuk Ka­ra­džić”, de­voj­ke ko­ja je ove go­di­ne osvo­ji­la dru­go me­sto na Knji­žev­noj olim­pi­ja­di u Srem­skim Kar­lov­ci­ma i tre­će me­sto na Dr­žav­nom tak­mi­če­nju iz fi­zi­ke u Pa­ra­ći­nu.

Nje­no obra­ća­nje ni­je bi­lo tek škol­ska be­se­da u čast Vu­ka Ka­ra­dži­ća, već zre­lo i pro­mi­šlje­no pod­se­ća­nje da su je­zik i kul­tu­ra vred­no­sti ko­je se la­ko iz­gu­be on­da ka­da se pod­ra­zu­me­va­ju.

„U da­na­šnjem di­gi­tal­nom vre­me­nu u ko­jem se vred­no­sti iden­ti­te­ta, oču­va­nja je­zi­ka i kul­tu­re gu­be, Vu­ko­vi sa­bo­ri nas pod­se­ća­ju ko smo za­i­sta i ko­li­ko vre­di­mo”, re­kla je Mi­li­ca pred uče­ni­ci­ma, pro­fe­so­ri­ma i go­sti­ma.

Go­vo­re­ći o Vu­ku Ka­ra­dži­ću, pod­se­ti­la je da put čo­ve­ka ko­ji je re­for­mi­sao srp­ski je­zik ni­je bio ni jed­no­sta­van ni bez ot­po­ra.

„Mno­gi su bi­li pro­tiv nje­go­vih ide­ja i vi­zi­ja da re­for­mi­še srp­ski je­zik i pra­vo­pis. Ali Vu­ka ni­su spre­či­le ni za­bra­ne, ni bo­lest da is­pu­ni ne­iz­re­če­no obe­ća­nje srp­skom na­ro­du”, po­ru­či­la je be­sed­ni­ca.

Po­seb­nu sna­gu nje­nom go­vo­ru da­la je mi­sao da je Vuk, iako ni­je uče­stvo­vao u usta­nič­kim bor­ba­ma, vo­dio jed­nu dru­ga­či­ju, ali jed­na­ko va­žnu bit­ku.

„Vuk je vo­dio bor­bu za srp­ski je­zik i kul­tu­ru. I u toj bor­bi je od­neo po­be­du ko­ja tra­je ve­ko­vi­ma”, is­ta­kla je Alek­si­će­va.

U vre­me­nu krat­kih for­mi, br­zih po­ru­ka i sve ma­nje str­plje­nja za du­blju mi­sao, nje­na be­se­da de­lo­va­la je kao pod­se­ća­nje da kul­tu­ra op­sta­je sa­mo on­da ka­da po­sto­je mla­di lju­di ko­ji raz­u­me­ju njen zna­čaj. Za­to je mo­žda upra­vo ove go­di­ne naj­ja­ča sli­ka Sa­bo­ra bi­la mla­da gim­na­zi­jal­ka ko­ja sa Sa­bo­ri­šta go­vo­ri o knji­ga­ma, je­zi­ku, upor­no­sti i tra­ja­nju.

Po­sle „Him­ne Vu­ku” Ste­va­na Sto­ja­no­vi­ća Mo­kranj­ca, ko­ju je iz­veo hor lo­znič­ke gim­na­zi­je pod di­ri­gent­skom pa­li­com Dar­ka Ne­sto­ro­vi­ća, od­i­gra­na je i pred­sta­va „Be­de­mi ći­ri­li­ce” pa­ra­ćin­ske pro­duk­ci­je „Am­von”, po­sve­će­na Sve­toj bra­ći Ći­ri­lu i Me­to­di­ju, uoči Da­na slo­ven­ske pi­sme­no­sti i kul­tu­re.

To­kom Sa­bo­ra odr­ža­no je i Dr­žav­no tak­mi­če­nje iz srp­skog je­zi­ka i je­zič­ke kul­tu­re, deč­ja tr­ka „Sta­za­ma Vu­ka Ka­ra­dži­ća”, kao i iz­lo­žba naj­bo­ljih li­kov­nih ra­do­va uče­ni­ka iz Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Ipak, ono što je osta­lo po­sle ovo­go­di­šnjeg Sa­bo­ra ni­su sa­mo pro­gra­mi i na­gra­de, već uti­sak da Tr­šić i da­lje ima sna­gu da pod­se­ti ka­ko se na­rod ne ču­va sa­mo gra­ni­ca­ma i isto­ri­jom, već re­či­ma ko­je osta­vlja svo­joj de­ci.