Tajni savet za rekord

Ka­rak­te­ri­stič­ni po­kre­ti, ši­rok osmeh i ples ko­ji je obe­le­žio pr­vi tri­jumf u Pa­ri­zu, dok su na tri­bi­na­ma od pr­vog po­e­na gla­sno na­vi­ja­li nje­go­vi naj­mi­li­ji – kćer­ka Ta­ra, sin Ste­fan i su­pru­ga Je­le­na.

No­vak Đo­ko­vić je po­čeo avan­tu­ru na Ro­lan Ga­ro­su po­be­dom pro­tiv Đo­va­ni­ja Mep­ši­ja Pe­ri­ka­ra iz Fran­cu­ske ko­ji je 83. na ATP li­sti.

Bi­lo mu je po­treb­no sko­ro tri sa­ta za sla­vlje i pla­sman u dru­go ko­lo – 5:7, 7:5, 6:1, 6:4. U sle­de­ćoj run­di za pro­tiv­ni­ka ima još jed­nog pred­stav­ni­ka iz Fran­cu­ske – Va­len­ta­na Ro­je­ra ko­ji je 74. na svet­skoj rang li­sti.

„Isti­na je da ni­sam baš sve­stan ko­li­ko sam uče­šća imao, ali to je od­lič­na sta­ti­sti­ka," is­ta­kao je Novak ko­ji je 82. put deo grend slem tur­ni­ra.

„Kad sam iza­šao na te­ren, bi­lo je ja­sno da me oče­ku­je te­žak meč, po­go­to­vo men­tal­no. Mo­ram da bu­dem smi­ren i kon­cen­tri­san, da dr­žim živ­ce pod kon­tro­lom u ključ­nim tre­nu­ci­ma. Na pri­mer, to ni­je bio slu­čaj u pr­vom se­tu."

Ne bi bio naj­bo­lji svih vre­me­na da ne zna da pro­na­đe put do pre­o­kre­ta

„Po­sle uvod­nog de­la igre, stva­ri su išle do­bro. Od tog tre­nut­ka sam mo­gao mno­go bo­lje da pred­vi­dim po­kre­te pro­tiv­ni­ka", po­ten­ci­rao je da je naj­ve­ća enig­ma bio po­čet­ni uda­rac Pe­ri­ka­ra.

„U po­čet­noj fa­zi okr­ša­ja ni­sam imao šan­se. Đo­va­ni­jev ser­vis je je­dan od naj­ne­ve­ro­vat­ni­jih u po­gle­du pre­ci­zno­sti i br­zi­ne ko­je sam sreo u ka­ri­je­ri. Po­ne­kad sa­mo mo­ra­te da se na­da­te i da ima­te sre­će. Ni­ko ne že­li da se su­o­či s njim u žre­bu, iskre­no. Uko­li­ko po­bolj­ša po­je­di­ne aspek­te u igri, mo­gao bi da ima sve­tlu bu­duć­nost. Oči­gled­no, igra­ti pro­tiv fran­cu­skog te­ni­se­ra na cen­tral­nom te­re­nu Ga­ro­sa ni­ka­da ni­je la­ko. Na­rav­no, pu­bli­ka se uklju­či i pri­ti­sak ose­ća­te još vi­še. Sve u sve­mu. Do­bar du­el, baš ono što je dok­tor pre­pi­sao. Ide­mo da­lje – u 39. go­di­ni."

Ot­krio je ka­ko je ukro­tio ser­vi­se Pe­ri­ka­ra:

„An­ti­ci­pa­ci­ja je bi­la od ve­li­ke va­žno­sti, kao i str­plje­nje. Is­ko­ri­stio sam šan­se u dru­gom se­tu. Bi­lo je kom­pli­ko­va­no u na­stav­ku, ali po­bolj­šao sam ri­tern, pa je sve bi­lo ka­ko tre­ba."

Uoči pr­vog dvo­bo­ja na šlja­ci u Pa­ri­zu, Đo­ko­vić je pro­sla­vio 39. ro­đen­dan

„Ka­ko go­di­ne pro­la­ze, na­rav­no, po­sta­je sve te­že," ob­ja­snio je po­be­de u du­e­li­ma na naj­ve­ćoj sce­ni u ovoj fa­zi ži­vo­ta.

 „Za me­ne ve­ro­vat­no ni­je naj­bo­lja stra­te­gi­ja do­ći ov­de sa­mo sa jed­nim me­čom na šlja­ci. Da se tak­mi­čim na Ro­lan Ga­ro­su gde mo­gu da oče­ku­jem ova­kve bit­ke u sva­koj run­di."

Pod­se­tio je da ni­je imao ide­al­nu pri­pre­mu na cr­ve­noj pra­ši­ni od po­čet­ka se­zo­ne. Zbog pro­ble­ma sa po­vre­da­ma ni­je bio deo ne­ko­li­ko tur­ni­ra u ni­zu. Pre­sko­čio je sve ma­ster­se od po­ra­za u če­tvr­tom ko­lu u In­di­jan Vel­su – Ma­ja­mi, Mon­te Kar­lo i Ma­drid. Vra­tio se na te­ren u Ri­mu, ali ni­je bi­lo uspe­ha. Da­le­ko od ide­al­ne for­me i igre ni­je mo­gao da pre­sko­či ni pr­vu pre­pre­ku. Na naj­spo­ri­joj pod­lo­zi, Ro­lan Ga­ros je u No­va­ko­vom fo­ku­su već ne­ko­li­ko go­di­na u ni­zu. Da bi bio što sprem­ni­ji od­lu­čio je da pre­sko­či i tur­nir iz se­ri­je 250 u Že­ne­vi. Ni­je bra­nio tron u Švaj­car­skoj već se po­sve­tio opo­rav­ku i ne­što ka­sni­je po­čeo sa tre­nin­zi­ma.   

„Za­pra­vo, to ni­je bio deo pla­na, ali to je si­tu­a­ci­ja ko­ju sam mo­rao da pri­hva­tim zbog okol­no­sti. Ona­ko je ka­ko je­ste."

Kao i uvek ne kri­je naj­ve­će am­bi­ci­je, po­go­to­vo na sce­ni grend slem tak­mi­če­nja gde na­pa­da re­kord­ni 25. tro­fej.

„Mo­rao sam te­melj­no da se pri­pre­mim da bih sti­gao u Pa­riz, me­sto gde sam uvek po­ku­ša­vao da se do­bro sna­đem i do­đem do za­vr­šni­ce. Sa­da osta­je da se vi­di ka­ko će mo­je te­lo re­a­go­va­ti, ali ta­ko­đe mo­ram da pro­na­đem igru ko­ju že­lim. Znam da je sve to deo pro­ce­sa."

Na pi­ta­nje ka­ko se do­la­zi do uspe­ha, naj­bo­lji svih vre­me­na je od­go­vo­rio:

„Pr­vo na­po­ran rad, kao i od­ri­ca­nje, a taj je­dan sa­vet bih sa­krio za even­tu­al­no osva­ja­nje 25. grend slem ti­tu­le. U na­šem spor­tu va­žna je i at­mos­fe­ra u ti­mu. Ni­je sa­mo po­je­di­nac pre­su­dan, već at­mos­fe­ra oko nje­ga.

Od Mel­bur­na do Pa­ri­za

Zva­nič­ni sajt ATP iz­dvo­jio je sta­ti­sti­ku da­na – Đo­ko­vić je 20 go­di­na bez po­ra­za u pr­voj run­di na bi­lo kom grend slem tur­ni­ru. Po­sled­nji put iz­gu­bio je na star­tu ve­li­kog tak­mi­če­nja 2006. Bi­lo je to na Austra­lij­skom ope­nu. Od ta­da tra­je No­va­ko­va se­ri­ja.

Đoković neće da ula­zi u odnos Troickog i Kecmanovića

Kao bom­ba od­jek­nu­la je vest da će Vik­tor Tro­ic­ki bi­ti u ti­mu No­va­ka Đo­ko­vi­ća to­kom Ro­lan Ga­ro­sa. Ni­šta ne bi bi­lo čud­no da do ju­če Vik­tor ni­je bio deo struč­nog šta­ba Mi­o­mi­ra Kec­ma­no­vi­ća. Ta­ko je ova ne­sva­ki­da­šnja i ne­pri­jat­na si­tu­a­ci­ja me­đu srp­skim igra­či­ma po­sta­la jed­na od glav­nih te­ma u glav­nom gra­du Fran­cu­ske, ali i ši­rom sve­ta u sport­skim ru­bri­ka­ma.

Pre sve­ga, Kec­ma­no­vić ni­je krio raz­o­ča­re­nje zbog od­la­ska Tro­ic­kog u Đo­ko­vi­ćev struč­ni štab.

„Bi­ću iskren, me­ne je od­lu­ka za­bri­nu­la, da ne ka­žem – šo­ki­ra­la. U ne­de­lju sam osvo­jio ti­tu­lu na če­lin­dže­ru, a u po­ne­de­ljak mi je Vik­tor sa­op­štio da pre­ki­da sa­rad­nju sa mnom. U sre­du je tre­ba­lo da pu­tu­je­mo za Pa­riz. Već je u uto­rak po­pod­ne bio na Ša­tri­jeu sa No­va­kom," is­ta­kao je Mi­o­mir na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je po­sle pr­vog okr­ša­ja na šlja­ci u Pa­ri­zu i na­sta­vio:

„Sve je ja­sno, ne mo­ram mno­go da do­da­jem. Mno­go sam raz­o­ča­ran, ali Bo­že moj, imam Og­nje­na Jo­va­no­vi­ća s ko­jim sa­ra­đu­jem le­po. Ener­gi­ja je do­bra, ve­ru­je u me­ne i on mi je glav­ni tre­ner sa­da."

Đo­ko­vić je ta­ko­đe pro­ko­men­ta­ri­sao sa­rad­nju sa Tro­ic­kim i ko­men­ta­re Kec­ma­no­vi­ća.

„Ima­li smo ko­mu­ni­ka­ci­ju, ni­sam ga vi­deo uži­vo... Če­sti­tao bih mu i po­be­du na tur­ni­ru, ali i pre... Kon­tak­ti­rao sam ga, pri­ča­li smo i re­kao sam mu iz mo­je per­spek­ti­ve šta je bi­lo i ka­ko je­ste. Sa­da, na ko­ji na­čin je pri­hva­tio i šta je iz­me­đu nje­ga i Vik­to­ra – ne ula­zim u to. To je sve što mo­gu da ka­žemm, "is­ta­kao je Novak.

Vla­snik 24 grend slem tro­fe­ja ob­ja­snio je i raz­lo­ge do­vo­đe­nja Tro­ic­kog u struč­ni štab.

„Pa, vr­lo jed­no­stav­no – Vik­tor je ne­ko ko me po­zna­je i pri­ja­telj­ski i zna­či to što se zna­mo od osme ili de­ve­te go­di­ne. Po­zna­je­mo se i sa te­re­na – igrao sam pro­tiv nje­ga, a igrao sam s njim i u du­blu. Bi­li smo u Dej­vis ku­pu za­jed­no kad smo osvo­ji­li ti­tu­lu. To­li­ki niz go­di­na smo pu­to­va­li za­jed­no. Ta­ko da je de­fi­ni­tiv­no je­dan od bli­žih lju­di ko­je imam u ži­vo­tu i jed­no­stav­no ni­sam že­leo da do­vo­dim ne­ke ne­po­zna­te lju­de sa­da. Jed­no­stav­no, ne­mam str­plje­nja za to i hteo sam da do­ve­dem ne­ko­ga ko me do­bro po­zna­je i ne­ko ko mo­že is­ku­stvom da do­pri­ne­se. Ta­ko da je to naj­ve­ći raz­log."

U pri­či ne­do­sta­je i tre­ća stra­na. Osta­je da Vik­tor, uko­li­ko že­li, iz nje­go­vog ugla, ob­ja­sni si­tu­a­ci­ju. 

Tro­ic­ki je bio po­red Đo­ko­vi­ća na pu­tu do nje­go­vog naj­ve­ćeg uspe­ha u ka­ri­je­ri – osva­ja­nja zlat­ne me­da­lje na Olim­pij­skim igra­ma baš u Pa­ri­zu to­kom le­ta 2024. Po pro­to­ko­lu, iako je u to vre­me bio je glav­ni tre­ner Ha­ma­da Me­đe­do­vi­ća, mo­gao je i mo­rao da bu­de u ti­mu srp­skog igra­ča kao se­lek­tor Dej­vis kup re­pre­zen­ta­ci­je Sr­bi­je.

Ne­ko­li­ko me­se­ci ka­sni­je, po­sle tak­mi­če­nja iz se­ri­je 250 u Be­o­gra­du u no­vem­bru, mo­mak ro­dom iz No­vog Pa­za­ra is­ta­kao je da su Vik­tor i on sta­vi­li tač­ku na za­jed­nič­ki rad. Na istom nad­me­ta­nju, pred kraj me­če­va u Are­ni, Kec­ma­no­vić je ob­ja­vio da će Tro­ic­ki bi­ti nje­gov tre­ner od po­čet­ka 2025.

Srp­ski trio – Đo­ko­vić, Kec­ma­no­vić i Me­đe­do­vić bio je uspe­šan na star­tu grend sle­ma u Fran­cu­skoj u po­je­di­nač­noj kon­ku­ren­ci­ji.

Nji­ho­vi me­če­vi dru­gog ko­la su na pro­gra­mu su­tra. Đo­ko­vić igra pro­tiv Va­len­ta­na Ro­je­ra (Fran­cu­ska), Kec­ma­no­vić pro­tiv Nu­na Bor­he­sa (Por­tu­ga­li­ja), a Me­đe­do­vić sa Lo­ren­com So­ne­gom (Ita­li­ja).

Te­ret pa­ri­skog fi­na­la za Krunićevu

Vre­me je za naj­va­žni­ji i naj­te­ži is­pit za Alek­san­dru Kru­nić na šlja­ci. Naj­bo­lje pla­si­ra­na Srp­ki­nja u du­blu bra­ni fi­na­le na Ro­lan Ga­ro­su, jer je la­ne igra­la za ti­tu­lu za­jed­no sa Anom Da­ni­li­nom (Ka­zah­stan). Do tro­na ni­su do­šle, iz­gu­bi­le su od ita­li­jan­ske kom­bi­na­ci­je – Sa­ra Era­ni i Ja­smin Pa­o­li­ni.

U pr­vom me­ču za pro­tiv­ni­ce ima­ju igra­či­ce iz Če­ške – Mi­ri­jam Ko­lod­zi­e­jo­va i Dže­si­ka Ma­leč­ko­va.

Alek­san­dra ni­je ima­la naj­bo­lju pri­pre­mu od po­čet­ka se­zo­ne na naj­spo­ri­joj pod­lo­zi. Me­nja­la je sa­i­gra­či­ce – u Čarls­to­nu (se­ri­ja 500) igra­la je sa Šu­ai Žang iz Ki­ne, u Ma­dri­du (se­ri­ja 1.000) sa Kri­sti­nom Mla­de­no­vić iz Fran­cu­ske, a u Ri­mu sa Nad­jom Ki­če­nok (SAD). Uglav­nom je gu­bi­la u uvod­nim run­da­ma, a u Špa­ni­ji je osta­la bez po­lu­fi­na­la.

Sa Anom je ima­la od­li­čan po­če­tak se­zo­ne na be­to­nu – na šest tur­ni­ra u ni­zu sti­gle su bar do po­lu­fi­na­la. U Mel­bur­nu i na Ka­li­for­ni­ji iz­gu­bi­le su u fi­na­lu, a u Do­hi su osvo­ji­le tro­fej.

E. Deleva