Prisustvo žena u diplomatiji poboljšava rezultate pregovora

Feministička diplomatija nije pitanje ideologije, već efikasnosti spoljne politike imajući u vidu da veće prisustvo žena doprinosi uspešnijim pregovorima, rečeno je danas u Francuskom institutu u Beogradu.

Ambasadorka Francuske Florans Ferari objašnjava da se u zemlji iz koje dolazi feministička diplomatija posmatra kroz postojanje rodne jednakosti u spoljnoj politici.

„To za nas nije posebno poglavlje, već tema koja prožima celu spoljnu politiku bez obzira da li se radi o delu koji se odnosi na bezbednost ili na trgovinsku, odnosno razvojnu politiku. Francusko Ministarstvo spoljnih poslova je 2019. donelo strategiju po ovom pitanju, a imamo i takav program za period od 2025, do 2030. godine”, rekla je Ferari na panelu „Feministička diplomatija – više od rodne ravnopravnosti”.

Ona je ukazala da je Francuska uvela sistem kvota kojim se obavezala na veće prisustvo žena na rukovodećim funkcijama, uključujući i mesta ambasadorki.

„To je eksponencijalno povećalo broj žena na visokim pozicijama. Imamo više od 30 ambasadorki u Londonu, Berlinu, Pekingu, Beogradu, tako da smo na vrlo vidljivim položajima. Smatram da je to veoma značajno za naš kredibilitet i legitimitet”, istakla je Ferari, prenosi Tanjug.

Ambasadorka Švajcarske An Lugon-Mulen kaže da ta države svake četiri godine obnavlja strategiju koja se tiče ženskih prava ističući da žene često imaju sindrom varalice. Reč je o psihološkom fenomenu u kom osoba konstantno sumnja u sopstvene sposobnosti i ima uporan strah da će biti razotkrivena kao „prevarant”.

„Mlade žene moraju biti svesne da nisu manje kompetentne samo zato što su mlade i manje iskusne”, rekla je ambasadorka.

Prisećajući se svog rada na afričkom kontinentu, Mulen je istakla da je u svakom danu svog diplomatskog života imala priliku da nauči nešto novo.

 „U Africi sam išla iz Ruande, gde je bilo 55 žena u parlamentu, do Obale Slonovače gde sam, recimo, provela 10 sati razgovarajući sa ženama koje su plakale zato što su pretrpele razne muke i probleme”, rekla je Mulen.

Govoreći o Srbiji, švajcarska ambasadorka je zaključila da imamo mnogo visokoobrazovanih žena, kao i onih koje su na rukovodećim pozicijama.

„Moram da priznam da mi u Švajcarskoj, u vreme Jugoslavije, nismo bili na niovu vašeg razvojnog puta u tom pogledu”, rekla je Mulen i dodala da je Švajcarska tek 2018. prihvatila termin „ambasadorka”, koji je ranije često označavao ambasadorovu suprugu.

Ambasadorke su ukazale na manju vidljivost žena u međunarodnim pregovorima i različite kriterijume napredovanja za muškarce i žene.

Sagovornice su istakle snagu, hrabrost i energiju srpskih žena navodeći da su spremne da rade sa organizacijama civilnog društva u Srbiji na pitanjima ženskih prava i borbe protiv nasilja nad ženama.

Današnji panel organizovan je u okviru izložbe fotografija „Nesputani glasovi– žene Balkana, snaga i nasleđe”, koja je protekle nedelje otvorena u Francuskom institutu u Beogradu.

Izložba donosi seriju upečatljivih fotografija, audio zapisa i priča koje osvetljavaju živote žena širom regiona – od Beograda i Sarajeva, preko Tirane, do Banja Luke.

 Projekat kroz objektive AFP-ovih fotografa i novinara iz celog regiona, prikazuje devet žena u njihovim sopstvenim i autentičnim poslovnim okruženjima.

 Cilj izložbe je pokretanje društvene debate i suočavanje pojednostavljenih stereotipa sa stvarnošću, realnim životima i snagom balkanskih žena koje zahtevaju svoj prostor.

Izložba će trajati do 6. juna.