Kurban-bajram u službi turizma

Turska je u znaku Kurban-bajrama, jednog od najvećih praznika u islamskom svetu. Turistički radnici se nadaju da će ovaj veliki praznik označiti i početak prvog velikog ovogodišnjeg talasa posetilaca iz inostranstva, ali i iz zemlje.

Kurban-bajram pada od danas do 30 maja. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je, međutim, odlučio da zaposlenim u javnom sektoru produži odmor za praznike tako da su za njih neradni dani od 25. do 31. maja. To će omogućiti mnogim Turcima da posete svoje porodice u unutrašnjosti Anadolije i da nekoliko dana provedu i na mediteranskoj obali.

„Turistička sezona će ove godine u Turskoj praktično početi sa Kurban-bajramom pogotovo što se on poklapa i sa nekim praznicima i u zemljama Zapada. Produženje praznika će privući mnoge strane turiste da nekoliko dana provedu u turističkim mestima u našoj zemlji”, kaže predsednik Udruženja putničkih agencija Turske (TURSAB) Kan Kavaloglu.

To će takođe privući i mnoge Turke koji žive i rade u inostranstvu, pretežno u Evropi.

Kurban-bajram je jedan od najvećih praznika u islamskom svetu. Njegov datum se svake godine pomera pošto se određuje po lunarnom kalendaru. On je u narodu poznat i kao praznik žrtve. Tog dana se kolju goveda, ovce, koze. Meso se tradicionalno deli na tri dela; jedan ostaje porodici, drugi se daje prijateljima, a treći onima koji nemaju materijalne mogućnosti da sebi priušte to zadovoljstvo – sirotinji.

Ministarstvo zdravlja Turske i ove godine je apelovalo na građane da klanje prepuste profesionalcima pošto se dešavalo da se za Kurban-bajram povredi više od deset hiljada građana. To se najčešće događa u velikim gradovima čiji stanovnici nemaju iskustava sa klanjem stoke.

Prvog dana Kurban-bajrama, u svitanje, građani odlaze u džamije i klanjaju namaz. Posle toga se obilaze porodični grobovi i odaje pošta onima kojih više nema. Tradicionalno za Kurban-bajram žene pripremaju bogatu trpezu, a roditelji obavezno kupuju poklone deci.

Kurban-bajram je jedan od pet osnovnih principa islama: ostali su – verovati u Alaha, moliti se bogu pet puta dnevno, postiti tokom meseca ramazana i jednom u životu – ako to dozvoljavaju materijalne mogućnosti – otići na hodočašće u Meku koje je ove godine upravo počelo.

Prema zvaničnim podacima, Saudijsku Arabiju će ovog puta posetiti 1,5 miliona vernika iz Turske i drugih islamskih zemalja, sto hiljada manje nego prošle godine. Taj broj bi sigurno bio veći da nije bilo sukoba između Amerike, Izraela sa Iranom. To je dovelo do poremećaja saobraćaja u regionu jer su mnoge zemlje obustavile letove pošto se u Persijskom zalivu, Libanu i Gazi i dalje povremeno broje mrtvi i ranjeni. SAD su ove godine prvi put pozvale svoje građane da „razmisle” pre nego što krenu na hadžiluk. Slična upozorenja mogla su da se čuju i u mnogim evropskim zemljama. Sukob sa Iranom doveo je i do poskupljenja nafte odnosno kerozina što je dovelo i do naglog povećanja cena avionskih  karata za odlazak hodočasnika u Meku. Pogotovo što se, prema novinskim izveštajima, dronovi povremeno presreću u mnogim zemljama Bliskog istoka, uključujući i Saudijsku Arabiju.

U Ankari su uprkos tenzijama na Bliskom istoku turistički radnici umereni optimisti i očekuju uspešnu sezonu. To potvrđuju početni podaci o turističkom prometu. U prva tri meseca Tursku je posetilo devet miliona stranih gostiju, što je povećanje od četiri procenta. Prednjače Nemci – 680.000, slede Rusi 650.000, Bugari 540.000, Englezi 310.000. Ostvaren je prihod od deset milijardi dolara što je četiri odsto više nego u istom periodu 2025. godine.

Turska je inače uz Španiju, Francusku, Italiju i Grčku turistička velesila u Evropi. U prošloj godini je ugostila 64 miliona stranih turista koji su u Istanbulu i na mediteranskoj obali ostavili više od 65 milijardi dolara. Ako ne bude većih poremećaja u regionu, što se ne može do kraja isključiti, ove godine mogao bi da se ostvariti rekordan promet i prihod, nadaju se u Ministarstvu za turizam u Ankari.