Nostalgični trenutak

Sa slušalicama u ušima i laptopom na krilu slušam Beograd i prepoznajem moju priču ''Trenutak'' o nostalgiji koju je jednom objavila Politika Onlajn a koju spikerka čita u emisiji RTS ''Srbija na vezi''.

Adio bela Mare, adio sole mio.. ori se u mojim ušima. U pesmi se još i kaže - nemam oca, nemam majke.''. Emocije naviru....

U okolnostima prijatne kućne atmosfere hiljadama kilometara udaljene od Srbije a koja zna da rastrza između uživanja u lepome i sećanja koja su mešavina lepih i manje lepih trenutaka - teško se snalazim. Odavno nisam bila u Srbiji pa sam se nekako udaljila. Prijatelji iz Srbije se redovno javljaju, pišu da je Srbija pod snežnim pokrivačem a ja mnogo volim sneg. Ovde ga retko ima a ako ponekad i padne vrlo brzo se istopi.

I dok slušam predivnu staru srpsku pesmu meni naviru sećanja iz detinjstva u Srbiji kada smo se kod bake i deke sankali dok nam je baka pekla vruće lepinje sa kajmakom. Moja pokojna majka je imala muke da nas pokupi i uvede u kuću gde smo ulazili samo kad baš ogladnimo.

Davno je to bilo ili se to meni samo tako čini. A možda i ja već sada starim? Kažu da starenjem čoveka vuku krajevi njegovih predaka. Moja majka Srpkinja i nije mnogo čeznula za njenim rodnim krajem jer ''tamo je život bio težak'' kako je ona to znala da kaže.

Nedavno mi jedna starija gospođa koja je moju majku poznavala reče kako je ona bila ''melem od žene''. To je ta istina koja boli da više nema osoba poput moje majke, mog oca, njihovih roditelja...Možda je njihovim odlaskom pomalo i Srbija ''otišla'' od mene. Govorili su mi neki ljudi da kada roditelji pomru ništa više nije kao što je bilo i sve se menja

Ima li još bezuslovne ljubavi koju su znale da pruže nekadašnje stare generacije u Srbiji, pitam se? Koliko je se promenila Srbija odnosno ljudi u njoj? Ili smo se to mi u emigraciji promenili odnosno promenile su nas sredine u kojima radimo i živimo? Mislim da tu ima i jednog i drugog pomalo.

Ne znam da li se to samo ja toliko često ''vraćam'' u mislima i sećanjima na Srbiju. Možda zbog dobrih ljudi u njoj, ili pak zbog mog urođenog osećaja za pravdu i pravičnost. Volela bi da se i Srbija kao i ostale male zemlje u svetu izbore za svoje pravično mesto i pravdu koja joj pripada. Da srpski narod neda pravdu i povrati samopouzdanje a Srbija da se digne iz pepela crnih hronika kojima se i mi širom sveta hranimo preko elekronskih medija.

Bojim se da će to biti duga i teška borba koja i neće toliko biti uslovljena spoljnim faktorima koliko voljom vodećih faktora u samoj Srbiji. Do sada nisam primetila da su delioci pravde u Srbiji ažurno pohitrili da snose odgovornost za svoju lepu zemlju koja je izrodila veliku i dobru svoju decu. Zbog njih nas u emigraciji ima skoro srazmerno broju ljudi u Srbiji, zbog njih se i ja zovem ovim imenom.