Uz rame Tesli i Pupinu, s osmehom za Svetog Savu i Karađorđa

Na današnji dan, 28. maja, navršava se 147 godina od rođenja velikog naučnika, profesora i konstruktora. Čoveka koji je uspeo da shvati na koji način funkcioniše klimatski ritam naše planete. Građevinar, koji je, osim teorijskih radova o građevinskim tehnologijama, svetu i svojoj Srbiji ostavio u amanet i brojne objekte koji su u trenutku podizanja predstavljali avangardne građevine na globalnom nivou kao što je Hangar Starog aerodroma na Bežaniji, u Novom Beogradu. Na njemu će danas biti otkrivena spomen-ploča Milutinu Milankoviću. Biće to novi korak u poštovanju i očuvanju sećanja na ovog naučnog giganta, neizostavnog člana velikog trojca uz Mihajla Pupina i Nikolu Teslu. Spomen-ploča nije samo znak prošlosti. Ona je poruka budućnosti. Poruka da znanje ima vrednost. Da vizija ima snagu. I da smo dužni da čuvamo i poštujemo nasleđe koje nam je povereno.

Milanković je hangar Starog aerodroma, reprezentativni objekat, projektovao za potrebe ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Ovo velelepno zdanje u trenutku izgradnje 1929. godine predstavljalo je sam vrh tadašnjeg inženjerstva i građevinarstva. Zahvaljujući naprednim proračunima i korišćenju armiranobetonskih konstrukcija i tehnologija, hangar je stajao rame uz rame sa sličnim objektima na najvećim svetskim aerodromima.

Danas je obnovljen, promenio je namenu i pod zaštitom je države. Nalazi se u srcu poslovnog distrikta „Erport siti” i udahnjuje život užurbanoj gradskoj četvrti napravljenoj od čelika i stakla. Njen izraelski investitor, na inicijativu Udruženja „Milutin Milanković”, finansirao je izradu spomen-ploče.

Lik Milankovića krasi srpski dinar, bulevar koji nosi njegovo ime spaja stari Beograd sa novim poslovnim četvrtima, a Milankovićev spomenik na Vračaru osmehuje se Karađorđu i Svetom Savi.

Milanković je Srbin, rođen u Dalju, teritoriji nekadašnje Austrougarske, odrastao je na moćnom Dunavu, na čijim će obalama i sedimentima, od kojih su napravljeni dunavski brežuljci, naći potvrde svojih teorija.

Školovan na vrhunskom bečkom univerzitetu, u trenutku već respektabilne i perspektivne inženjersko-naučne karijere u najvećim austrijskim građevinskim kompanijama toga vremena, sledi zov svoga srca i, u patriotskom zanosu, 1909. godine na poziv Mihajla Petrovića – Mike Alasa i drugih profesora, pridružuje se Beogradskom univerzitetu.

Postaje profesor na katedri za nebesku mehaniku.

Svoja najveća naučna dela, koja će kulminirati „Kanonom osunčavanja Zemlje i njegovom primenom na problem ledenih doba”, jednim od najvažnijih i najcitiranijih dela u svetskoj nauci, piše i objavljuje iz Beograda, čime srpsku nauku upisuje u beskrajnu i besmrtnu knjigu dostignuća ljudskog roda. Osim velikih naučnih teorija, Milanković je aktivno učestvovao u obnovi i izgradnji Srbije.

*Udruženje „Milutin Milanković”