Uti­sa­ka pu­na gla­va

Kad sa­be­rem i odu­zmem sve uti­ske sa po­li­tič­kog sku­pa na Sla­vi­ji, je­dan mi je naj­ja­či.
Ne, ni­je to ono što se de­ša­va­lo na „af­te­ru”, na kra­ju go­vo­ran­ci­ja, kad su kre­nu­li na­si­lje, pre­bi­ja­nje po­li­ca­ja­ca, pa­lje­nje i raz­bi­ja­nje Be­o­gra­da. Taj deo mi je već vi­đen, ne­što oče­ki­va­no i za­mor­no. Naj­za­ni­mlji­vi­ji su mi bi­li od­sja­ji po­li­tič­kih sta­vo­va u na­stu­pi­ma ne­kih go­vor­ni­ka. 
A od svih iz­re­če­nih op­štih me­sta, ključ­no mi je ono ko­je je po­me­nuo aka­de­mik Ra­do­mir Sa­i­čić, he­mi­čar. „Mo­ra­mo da se iz­bo­ri­mo za svo­ja gra­đan­ska pra­va, slo­bo­da ne­ma ce­nu!”, iz­re­kao je sa go­vor­ni­ce na Sla­vi­ji.
Za­mi­slio sam se nad ovom po­ru­kom i za­pi­tao se ko­ja gra­đan­ska pra­va su od­u­ze­ta aka­de­mi­ku i ko mu ih je od­u­zeo? Ne po­zna­jem pro­fe­so­ra, ne znam ni­šta o onom što ra­di ni u pro­fe­si­o­nal­nom ni u po­li­tič­kom smi­slu i vo­leo bih da on ob­ja­sni, da­kle, ko­ja su mu gra­đan­ska pra­va u Sr­bi­ji us­kra­će­na. Ovo je mo­ja iskre­na mol­ba upu­će­na aka­de­mi­ku Sa­i­či­ću. 
Pre­ci­zno­sti ra­di, po­me­nu­ti na tom po­li­tič­kom sku­pu ni­je ni tvr­dio da u ugro­že­na sa­mo nje­go­va lič­na pra­va i da sa­mo on ne­ma slo­bo­du. Na­stu­pio je kao bra­ni­lac gra­đan­skih pra­va i slo­bo­da oku­plje­nih, jer je od njih oče­ki­vao apla­uz i od njih ga je i do­bio. 
Za­to re­vi­di­ram svo­ju za­pi­ta­nost u sle­de­ću: Ko­ja gra­đan­ska pra­va su od­u­ze­ta oku­plje­ni­ma na Sla­vi­ji? Da­kle, pi­tam za sve blo­ka­de­re: Ko­ja su im pra­va i ko­je slo­bo­de us­kra­će­ni da­nas u Sr­bi­ji? 
Ko­ja gra­đan­ska pra­va su od­u­ze­ta, po­red Sa­i­či­ća, re­ci­mo, aka­de­mi­ku Vla­di­mi­ru Ko­sti­ću, ko­ji ni­je go­vo­rio na mi­tin­gu, ali je­ste po ple­nu­mi­ma, gde je to­kom 2025. ohra­bri­vao stu­den­te i ma­lo­let­ne uče­ni­ke da blo­ki­ra­ju fa­kul­te­te i svo­je ško­le? Ko­stić je do­ne­dav­no bio pred­sed­nik SA­NU. Pre to­ga, do pen­zi­je, bio je pro­fe­sor Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta. Dok se ba­vio pro­fe­su­rom ni­je blo­ki­rao rad fa­kul­te­ta i ni­je vr­šio oku­pa­ci­ju De­ka­na­ta. Pret­po­sta­vljam za­to što da mu ta­da gra­đan­ska pra­va i slo­bo­de još ni­su bi­li od­u­ze­ti. Dok je bio stu­dent, ovo znam jer se po­zna­je­mo iz stu­dent­skih da­na (on je par go­di­na sta­ri­ji od me­ne), Ko­stić ta­ko­đe ni­je ni­šta blo­ki­rao. U to vre­me dr­žao je sa­stan­ke Sa­ve­za ko­mu­ni­sta u am­fi­te­a­tri­ma Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta. Zna­či da mu, dok je bio ko­mu­ni­sta, ni­ko ni­je od­u­zi­mao gra­đan­ska pra­va i slo­bo­du. Le­po. Za­to po­zi­vam aka­de­mi­ka Ko­sti­ća da jav­no­sti ob­ja­sni kad je tač­no ose­tio da mu je ne­ko od­u­zeo gra­đan­ska pra­va i slo­bo­du ko­ja ne­ma ce­nu. Ne­ću da ga pi­tam ko je taj zli­ko­vac, jer se od­go­vor pod­ra­zu­me­va. 
Po­tom, pi­tao bih dru­gog (ili pr­vog) čla­na troj­ke ko­ja je ima­la tur­ne­ju po ple­nu­mi­ma Sr­bi­je (s ide­jom da stu­den­te i ma­lo­let­ne đa­ke ohra­bri da blo­ki­ra­ju fa­kul­te­te i ško­le), su­di­ju i po­li­ti­ča­ra Mi­o­dra­ga Ma­ji­ća, kad je Vu­čić tač­no nje­mu lič­no od­u­zeo gra­đan­ska pra­va i slo­bo­du. To oči­gled­no ni­je bi­lo u pe­ri­o­du kad je stre­lo­vi­to i, zlob­ni­ci ka­žu – bez lič­nih za­slu­ga, na­pre­do­vao na su­dij­skoj hi­je­rar­hi­ji sve do Ape­la­ci­o­nog su­da. Da li mu je slo­bo­da ko­ja ne­ma ce­nu od­u­ze­ta pre ili po­sle da­va­nja slo­bo­de al­ban­skim zlo­čin­ci­ma ko­ji su de­ve­de­se­tih ubi­ja­li srp­sku de­cu, že­ne i star­ce na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji? Da li su mu, mo­žda, gra­đan­ska pra­va us­kra­će­na kad je po­čeo uz su­dij­sku funk­ci­ju da se ak­tiv­no ba­vi po­li­ti­kom kr­še­ći ti­me Za­kon o su­di­ja­ma? Mo­žda kad je po­stao ak­ti­vi­sta Ce­pri­sa? Da­kle, ko­ja je Ma­ji­ću slo­bo­da us­kra­će­na, s ob­zi­rom na to da je još na slo­bo­di? 
Po­tom me za­ni­ma ista stvar i za tre­ću čla­ni­cu gru­pe s po­me­nu­te tur­ne­je po ple­nu­mi­ma, biv­šu rek­tor­ku Ivan­ku Po­po­vić. Ona je za vre­me svog man­da­ta ima­la is­ku­stvo blo­ka­de Rek­to­ra­ta. Isti­na, krat­ko. Ta­da je is­pu­ni­la sve že­lje ta­da­šnjim blo­ka­de­ri­ma, stu­den­ti­ma od 30+ go­di­na (zah­te­vi, ko se ne se­ća, bi­li su ve­za­ni za to da dok­to­rat Si­ni­še Ma­log mo­ra bi­ti pro­gla­šen pla­gi­ja­tom). Po­tom se rek­tor­ka Ivan­ka su­ko­bi­la s kan­di­da­tom za rek­to­ra Đo­ki­ćem, za ko­ga je, kao i mno­gi dru­gi, tvr­di­la da je „re­žim­ski kan­di­dat”. Da­nas s re­žim­skim rek­to­rom ru­ši re­žim ta­ko što na­go­va­ra stu­den­te i ma­lo­let­ne uče­ni­ke da blo­ki­ra­ju ško­le. Za­to bih je lju­ba­zno za­mo­lio da i ona ob­ja­sni ko­je joj je gra­đan­sko pra­vo us­kra­će­no. 
Ko­ja su gra­đan­ska pra­va us­kra­će­na Šo­la­ko­vim pro­gram­skim di­rek­to­ri­ma ko­ji su ne­pri­kri­ve­ni ak­ti­vi­sti „kr­va­ve ša­ke”? Da li im je za­bra­nje­no da ra­de u stra­nim me­di­ji­ma ko­ji ni­su re­gi­stro­va­ni u Sr­bi­ji ona­ko ka­ko na­la­že Za­kon, i za ko­je, zbog te či­nje­ni­ce, za­ko­ni Sr­bi­je ne va­že? I ko­ji ne pla­ća­ju dr­ža­vi po­rez ko­ji pla­ća­ju svi osta­li me­di­ji ko­ji pro­iz­vo­de pro­gram u Sr­bi­ji? Da li im je za­bra­nje­no da u po­me­nu­toj Sr­bi­ji sva­ko­dnev­no pro­iz­vo­de de­se­ti­ne la­žnih ve­sti? Da li im je us­kra­će­na slo­bo­da go­vo­ra mr­žnje, hu­ška­nja na na­si­lje i pro­iz­vod­nje ma­sov­ne hi­ste­ri­je? Da li im je Vu­čić za­bra­nio da u pro­gram sva­ko­dnev­no do­vo­de men­tal­no upa­dlji­ve oso­be ko­je pro­pa­gi­ra­ju na­si­lje, ko­je otvo­re­no po­zi­va­ju na na­si­lje i na na­sil­no ru­še­nje ustav­nog po­ret­ka? Da li im je ova vlast, s ovim Vu­či­ćem na če­lu, za­bra­ni­la da či­ne ono što bi im bi­lo za­bra­nje­no u Hr­vat­skoj, Slo­ve­ni­ji i bi­lo ko­joj dru­goj ze­mlji EU? Ame­ri­ku i Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju da i ne po­mi­njem. 
Šta je s pro­fe­so­ri­ma blo­ka­de­ri­ma? Oni­ma ko­ji su go­di­nu i du­že kr­ši­li Ustav, za­ko­ne, sta­tu­te fa­kul­te­ta i ko­ji su od­u­ze­li go­di­ne ži­vo­ta svo­jim stu­den­ti­ma? Šta je s na­stav­ni­ci­ma blo­ka­de­ri­ma? Ka­da je tač­no Vu­čić svi­ma nji­ma od­u­zeo slo­bo­du i gra­đan­ska pra­va? Na­po­mi­njem: po­li­tič­ka pe­do­fi­li­ja, da­kle, zlo­u­po­tre­ba de­ce (stu­de­na­ta i đa­ka) u po­li­tič­ke svr­he, ko­li­ko je me­ni po­zna­to, ne spa­da u gra­đan­ska pra­va i slo­bo­de. Za­to pi­tam. 
Šta je s tu­ži­o­ci­ma blo­ka­de­ri­ma? Po ko­jem osno­vu je nji­ma do­zvo­lje­no da ne po­di­žu op­tu­žni­ce blo­ka­de­ri­ma i gde na sve­tu po­sto­ji pri­mer tu­ži­o­ca ko­ji taj­no in­stru­i­ra su­di­je ka­ko da eks­pre­sno oslo­bo­de pre­kr­ši­o­ce za­ko­na, na­sil­ni­ke i te­ro­ri­ste? I gde u na­pred­nom sve­tu po­sto­ji pri­mer tu­ži­o­ca ko­ji to ne­de­lo otvo­re­no pri­zna na jav­nom sku­pu, a ni­šta mu se ne de­si? Ovo bih vo­leo da jav­no­sti ob­ja­sni tu­ži­telj­ka Bo­ja­na Sa­vo­vić, ko­ja je go­vo­ri­la na po­li­tič­kom mi­tin­gu na Sla­vi­ji i ko­ja je, oči­gled­no, jed­na od onih ko­ji­ma je Vu­čić od­u­zeo gra­đan­ska pra­va i slo­bo­du (ko­ja ne­ma ce­nu). Po­tom me za­ni­ma i kad je tu­ži­o­cu nad­le­žnom za pad nad­stre­šni­ce (ko­ji već 18 me­se­ci nit’ go­vo­ri, nit’ ro­mo­ri) od­u­zeo ne­ko gra­đan­sko pra­vo? I ka­ko mu tom pri­li­kom ni­je od­u­ze­to i pra­vo da šti­ti ka­fan­ske dru­ga­re ko­ji su kao nad­le­žni or­ga­ni pot­pi­sa­li da je nad­stre­šni­ca bez­bed­na, a ko­ji ni­su pred­met nje­go­ve is­tra­ge? 
Kad su rek­to­ru Đo­ki­ću od­u­ze­ta gra­đan­ska pra­va i slo­bo­da, a kad de­ka­nu Si­na­ni­ju? Da li je Vu­čić, kad im je od­u­zi­mao po­me­nu­ta gra­đan­ska pra­va, od­u­zeo i pra­vo na ljud­sku i pro­fe­si­o­nal­nu od­go­vor­nost zbog tra­gič­ne i ve­o­ma sum­nji­ve smr­ti stu­dent­ki­nje Mi­li­ce Živ­ko­vić, zbog ko­je ni trep­nu­li ni­su? 
Na kon­cu, svi oni ko­ji go­di­nu i po vr­še pa­siv­no i ak­tiv­no na­si­lje po uli­ca­ma, dru­mo­vi­ma i auto-pu­te­vi­ma, blo­ki­ra­ju sa­o­bra­ćaj na mo­sto­vi­ma, ko­ji blo­ki­ra­ju bol­ni­ce i vr­ti­će, ko­ji pre­bi­ja­ju ne­is­to­mi­šlje­ni­ke, po­li­caj­ce, ća­ci­je, oni što pa­le pro­sto­ri­je stra­na­ka ko­je im ni­su po vo­lji i ata­ku­ju na že­ne (uglav­nom) – ka­da su nji­ma od­u­ze­ti gra­đan­ska pra­va i slo­bo­da da to či­ne? 
Pi­ta­nja ko­ja po­sta­vljam ni­su re­to­rič­ka. Ako ikad do­bi­jem od­go­vor od bi­lo kog po­me­nu­tog u ovom tek­stu, pi­ta­ću od­mah po­tom (a na vre­me skre­ćem pa­žnju!): Da li „ljud­ska pra­va i slo­bo­de” ko­je su oni za ovih me­se­ci de­lo­va­nja „kr­va­ve ša­ke” ostva­ri­li za se­be, va­že, re­ci­mo, i za nas ća­ci­je? 
Da li to što svi oni (od Ma­ji­ća i Bo­ja­ne Sa­vo­vić do ma­ski­ra­nih oso­ba ko­je su u su­bo­tu 23. ma­ja 2026. ba­ca­le ci­gle i ba­klje na po­li­caj­ce i po­vre­di­le 17 oso­ba) pro­la­ze kroz fla­grant­no kr­še­nje za­ko­na ne­ka­žnje­no – da li to zna­či da su oni ostva­ri­li pro­stor „slo­bo­de” sa­mo za se­be ili ga ostva­ru­ju za sve ko­ji su­tra mo­gu da po­že­le da kr­še Ustav i za­ko­ne na isti na­čin, a ko­ji bi ima­li, re­ci­mo, su­pro­tan po­li­tič­ki, ide­o­lo­ški ili kri­mi­nal­ni pred­znak? 
Jer pre­se­dan ko­ji dr­ža­va do­zvo­li da se us­po­sta­vi da­nas, po­sta­će pra­vi­lo su­tra. 

*Mar­ke­tin­ški struč­njak