Ramiz Duraković oslobođen optužbi za zločine nad Srbima

Apelaciono veće Suda BiH oslobodilo je nekadašnjeg komandanta 43. brigade takozvane Armije BiH Ramiza Durakovića optužbi za ratni zločin nad srpskim civilima na području Čajniča 1993. godine, uz obrazloženje da nije dokazano da je imao saznanja o počinjenim zločinima.

Predsedavajuća Apelacionog veća Amela Husić rekla je da nije sporno da su zločini počinjeni, niti da je Duraković rukovodio akcijom, ali da nije dokazano da je bio upoznat sa ubistvom i paljenjem kuća.

"Niko ne spori da se zločin desio, niti da je optuženi rukovodio akcijom, ali nijedan od provedenih dokaza ne ukazuje da su informacije o ubistvu i paljenju kuća došle do optuženog, posredno ili neposredno", rekla je Husićeva u obrazloženju presude koja je pravosnažna.

Oštećeni Miloš Pijević, čija je kuća zapaljena, upućen je na parnični postupak sa imovinskopravnim zahtevom.

Advokat odbrane Denis Jakić rekao je nakon izricanja presude da je odbrana od početka tvrdila da Duraković nije počinio krivično d‌elo za koje je bio optužen.

Sud BiH prvostepeno je osudio Durakovića na tri i po godine zatvora za ratni zločin nad srpskim civilima na području Čajniča 1993. godine.

Durakoviću je prvostepena presuda izrečena za ubistvo Darinke Pijević i paljenje kuća Rajka i Miloša Pijevića.

Duraković, koji je državljanin Srbije i Njemačke, optužen je da je kao komandant 43. brigade takozvane Armije BiH znao za počinjene zločine, a da nije preduzeo neophodne i razumne mere da kazni počinioce.

Optužnica ga je teretila za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva i to po Krivičnom zakonu bivše SFRJ, saopšteno je iz Tužilaštva BiH, na čiji predlog je potvrđena optužnica.

Po ko zna koji put sdovi u Sarajevu donose političke presude, navijačke i suprotne pravnoj logici. Obrazloženje da nije bio obavešten a komandant je jedinice koja je palila selo, zvuči više od apsurda i razotkriva plan i smer postupanja sarajevskog pravosužđa.