Posle zatišja, Ankara ponovo provocira Atinu

Atina – Turski borbeni avioni poslednjih dana sve češće ulaze u grčki vazdušni prostor, Atina tvrdi više od deset puta tokom protekle nedelje. Najnoviji incident uzburkao je ovdašnju javnost jer je grčka avijacija bila primorana da radi identifikacije i presretanja podigne svoje F-16 bombardere, došlo je do bliskog manevrisanja i tzv. zaključavanja radara, što mediji nazivaju simuliranom vazdušnom borbom.

Sam događaj ne bi izazvao toliku pažnju grčkih medija da ne dolazi posle perioda relativno mirnih dobrosusedskih odnosa koji su uspostavljeni posle susreta grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, naročito posle nesebične pomoći Atine Ankari tokom katastrofalnog zemljotresa u Turskoj 2023. Međutim, stari sporovi oko teritorijalnih voda i vazdušnog prostora, isključivih ekonomskih zona, prava na ostrva blizu turske obale na koja Ankara stalno pretenduje, i konačno obostrano naoružavanje i važni strateški savezi koje je Atina uspostavila u poslednje vreme, bude stare probleme i stvaraju nove tenzije jer period primirja kao da se „istrošio”.

Ministar odbrane Nikos Dendijas, koji je pristalica tvrđe linije u odnosima sa Turskom, ističe da se Ankara u poslednje vreme „arogantno ponaša” i da predstavlja „najveću opasnost po grčku bezbednost”, te da Grčka mora da pokaže svoju snagu u istočnom Mediteranu.

Novo nezadovoljstvo i zabrinutost Atine leže i u spekulacijama da bi pred turskim parlamentom uskoro, kako je najavljeno, trebalo da se nađe predlog zakona kojim Ankara ističe svoje tvrdnje o postojanju „sivih zona” i želje da preuzme prava nad nizom pomorskih zona, uključujući i one na koje prava polažu članice EU, Grčka i Kipar.

Turska negira da ovaj predlog predstavlja pretnju Grčkoj, jer se njime, kako kaže, sem u slučaju rata, i dalje priznaje morski pojas teritorijalnih voda od šest nautičkih milja. Nervoza postoji, jer stalno ponavljanje turskog geopolitičkog koncepta „Plave domovine” i bilo kakve zakonske promene u parlamentu bi u suštini značile otklon od trenutnog stanja, odnosno činjenice da su teritorijalne vode određene položajem, a ne kako turska strana traži, da taj pojas bude definisan od kopnenih granica države.

„Mirno more” u poslednje vreme uspevaju da zatalasaju i naizgled manje važni problemi, od toga čiji su jogurt, kafa, da li su škembići tursko ili grčko nacionalno jelo. Turska strana sada tvrdi da Grci pokušavaju da nacionalni ples zeibekiko prisvoje kao svoj, da „ukradu” još jedan deo njihove tradicije. U obe zemlje ovaj ples se doživljava kao važan deo nacionalnog identiteta, i u Grčkoj je upisan u registar nematerijalne kulturne baštine kao improvizovani solo urbani ples povezan sa rebetiko i laiki muzikom koji se razvio posle razmene stanovništva 1922.

Turski mediji ovih dana svakodnevno insistiraju na ovom pitanju i kažu da susedi „kradu autentičnu anadolsku tradiciju zeibekika”. Istina je, kako kažu etnomuzikolozi, da su koreni ovog plesa uglavnom u osmanskoj Egeji i zapadnoj Anadoliji, ali su Grci i Turci razvili svoje posebne verzije koje danas pripadaju njihovim kulturama, i da nisu tačne tvrdnje da su jedni od drugih bilo šta prisvojili, već da su, jednostavno, vekovima živeli na istom prostoru gde je bilo neminovno mešanje kulture i tradicije.