Požar antisemitizma zahvata svet

Znate li onaj vic: „Zašto Jevreji na pitanje odgovaraju pitanjem? Zašto Jevreji na pitanje ne bi odgovarali pitanjem?” Zašto vaša plavuša u geopolitici ovde često piše o porastu antisemitizma širom sveta? Kako mogu da ne pišem kad je njegov aktuelni talas tako jak, a posledice već smrtonosne? Bilo je pitanje dana kada će neki neodgovorni srpski akter, željan klikova poput Borisa Malagurskog, koji surfuje po globalnoj produkciji teorija zavera, s posebnim afinitetom prema ruskim, i monetarizuje ih, zajahati i ovaj talas. Malagurski je pre neki dan na svom jutjub kanalu postavio video pod nazivom „Novi Izrael u Argentini?”.

Ovom objavom potpiruje se stara antisemitska teorija zavere „Plan Andinija”, koja potiče još iz 19. veka, o navodnoj nameri da se osnuje jevrejska država u delu Argentine i Čilea. Ugledna američka organizacija Liga protiv defamacije (Anti-Defamation League – ADL), čiji se nalazi skoro nikad ne osporavaju niti demantuju činjenicama, utvrdila je da ne postoje nikakve faktografske osnove za ovu teoriju zavere.

Od kada su u januaru ove godine argentinski antisemitski piromani javnog mnjenja iskoristili požare u Patagoniji da povampire „Plan Andinija”, što radi i njihov „kolega” Malagurski, broj pretraga na „Guglu” o toj teoriji zavere, nažalost, naglo je povećan. O čemu je, naime, reč? Januara ove godine masovni šumski požari u Patagoniji zahvatili su više od 10.000 hektara. Marsela Feudal, radio-voditeljka, emitovala je ubrzo po izbijanju požara lažnu vest o „dvojici Izraelaca koji pale vatru”. Naknadno se izvinila, ali kasno – već je zapaljen novi požar antisemitizma. Penzionisani general Sesar Milani i „aktivista” Luis Delia takođe su javno optužili izraelske turiste, bez ikakvih dokaza. Proširila se i vest o poslaniku iz stranke argentinskog predsednika Havijera Mileija, koji je navodno „priznao podmetanje požara radi prodaje zemlje Izraelu”.

Postala je viralna. Argentinska organizacija za proveru činjenica „Cekvado” utvrdila je da takav poslanik ne postoji, kao i da granata na fotografijama koje su dodatno potpaljivale ovaj požar lažnih vesti nije izraelska, nego argentinska. Niko od pomenutih argentinskih aktera, piromana javnog mnjenja, kao ni Malagurski, ne smatra relevantnom okolnost da je Mileijeva vlada smanjila budžet Nacionalne službe za upravljanje požarima za 71 odsto. Nešto slično uradila je i gradonačelnica Los Anđelesa Karen Bas, zbog čega će verovatno izgubiti u aktuelnoj izbornoj trci. Argentinsko tužilaštvo, naravno, nije pronašlo dokaze o organizovanoj piromanskoj kampanji u kojoj su učestvovali Izraelci. Kao da to belosvetskim malagurskima išta znači.

Njegov kanal ima 153.000 pratilaca. U prva četiri dana od objave antisemitskog pamfleta videlo ga je skoro 80.000 osoba. Na ponos države i građana, ovo je za sada izolovan incident, ali s obzirom na pomenute brojeve, nipošto nije za zanemarivanje. Dobro je što je ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović, predsednik delegacije Srbije pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust (International Holocaust Remembrance Alliance, IHRA) brzo saopštenjem reagovao na ovaj teški incident. U njemu se kaže da sadržaj koji je Malagurski objavio „promoviše klasične antisemitske teorije zavere, koje su kroz istoriju bile direktan uzrok najtežih zločina protiv čovečanstva, uključujući i Holokaust”. Ministar Starović pozvao je Malagurskog da sporni sadržaj ukloni, što do slanja ovog teksta nije učinjeno.

Nadajmo se da će država nastaviti da insistira na uklanjanju spomenutog antisemitskog sadržaja, možda i direktnim obraćanjem platformi „Jutjub”. U spomenutom saopštenju s pravom se ukazuje na zabrinjavajuću okolnost da „ovaj materijal prati veliki broj mladih ljudi, koji su često skloni nekritičkom prihvatanju sadržaja popularnih autora”. Okolnost da je Srbija u procesu evrointegracija legitimizuje horizontalno uvezivanje studentskih i nevladinih struktura, trenutno u Hrvatskoj vrlo „popularnih aktera”, s donatorima, kojima srpski državni i nacionalni interesi iz različitih razloga smetaju, u stvari „popularnih autora” aktuelnog haosa na našim ulicama. „Bande Njujorka”, prisetila se vaša plavuša tog filma dok je prolazila pored preturenih kontejnera, a u magli prokletih baklji, koje su izgleda jedina sličnost konfrontiranih, priviđao joj se Danijel Dej Luis. On glumi i u filmu „Biće krvi”. Nadajmo se da neće. Izbora će biti pre ili kasnije.

Država može da obrati više pažnje na finansiranje iz inostranstva struktura koje će direktno učestvovati na njima jer postoje, valjda, zakoni koji regulišu pitanje stranih donacija u izbornim procesima. Različiti lokalni frontovi, grupe građana i njihovi strani donatori već su zloupotrebljavali ovu sivu zonu. To bi bio učinkovitiji potez od besomučne zloupotrebe reči ustaša, koja obesmišljava tragediju svih pravih ustaških žrtava. Dovoljno je strašno što to rade aktuelne hrvatske vlasti, treba da se distanciramo od tih trendova da bismo mogli da ih osudimo. Nažalost, i te kako se ima šta osuđivati. Sam Marko Perković Tompson najavio je da će početkom juna Hrvatska radio-televizija (HRT) na svom Drugom programu emitovati integralni snimak njegovog prošlogodišnjeg koncerta na zagrebačkom Hipodromu, na kojem je bilo pola miliona posetilaca. Hrvatska ima oko 3,8 miliona stanovnika. Vaša plavuša u regionalnoj politici dugo je razmišljala ko je u stvari mejnstrimizovao Tompsona, a ko je „samo” oportunista koji je trend monetarizovao jer bi „ionako to neko drugi objavio”, bez obzira na posledice. Dan pre prošlogodišnjeg koncerta premijer Hrvatske Plenković doveo je svoju decu da upoznaju Tompsona.

I ja sam ga igrom slučaja upoznala, pre izlaska poslednjeg albuma, i tom prilikom pitala sam ga isključivo kako mu je bolesni sin. Ostalo mi je već tada bilo jasno. Posle najave da će se Tompsonov koncert, koji je mnogo više od lošeg folk-roka, dronova, lasera i baklji, kako se to neretko racionalizuje i legitimizuje, emitovati na HRT 2, niko više ne bi smeo da se pravi plavušom pri analizi regionalnih okolnosti. Ovo se posebno odnosi na pobunjene srpske studente, koje, naglašavam, ne treba zvati ustašama. Oni moraju svoje kolege i hrvatske medije kojima su „popularni akteri” da pitaju o ovoj okolnosti. U Hrvatskoj se na površini antisemitizam drži pod kontrolom, verovatno i zbog nadzora međunarodnih struktura kojima država pripada, dok se genocid nad Srbima negira. Ako srpski studenti nastave da glume plavuše u vezi s ovom okolnošću, jer ako se horizontalno umrežavaju s hrvatskim strukturama onda imaju moralnu obavezu da to imaju u vidu, argumenata da se ne zovu ustašama ostaje sve manje. Ima jedna dobra engleska reč „enabler”. Bilo bi dobro da se javno oglase i oko antisemitskog ispada Borisa Malagurskog.

Evo još jednog netraženog saveta studentima i enablerima njihovog zaletanja – obavezno da gledaju „Faudu”! Svetski mediji koji su pratili premijeru pete sezone na izraelskoj televiziji Jes jednoglasno ocenjuju da je ovo najzrelija i najtmurnija sezona serije do sada. Posebno se naglašava da su autori potpuno prepisali scenario nakon masakra 7. oktobra i izgradili seriju ispočetka, pomerajući težište sa državne misije na lične gubitke i međusobnu lojalnost preživelih boraca koji više nemaju šta da izgube. Recenzenti primećuju da serija više nije toliko o bliskoistočnom sukobu koliko o tome kako trauma i bes oblikuju ljude koji su iz rata izašli živi, ali ne i čitavi.

Kog masakra 7. oktobra?, pitaju studenti i enableri. O tome vam vaša plavuša govori iz kolumne u kolumnu.

*Politički analitičar