Napadi na Vučića skreću pažnju sa afera bivšeg režima u Crnoj Gori

Podgorička „Borba” ocenila je da se poslednjih godina iz dela crnogorske političke, medijske i parapolitičke scene sistematski gradi narativ o kriminalizaciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja, i to, kako navodi ovaj portal, u trenucima kada se u Crnoj Gori ponovo otvaraju pitanja odgovornosti bivšeg režima Mila Đukanovića.

U analizi „Borbe” ističe se da kritika političara nije sporna, jer je ona prirodan deo demokratskog društva, ali da problem nastaje kada se jedna tema, kako se navodi, „gotovo opsesivno” koristi za političko spinovanje, dok se istovremeno izbegavaju pitanja koja se odnose na političko, ekonomsko i bezbednosno nasleđe vlasti koja je Crnom Gorom upravljala tri decenije.

„Borba” piše da nije najvažnije pitanje zašto neko napada Vučića, već zašto se ti napadi pojačavaju upravo onda kada se u Crnoj Gori ponovo pokrenu teme koje vode ka odgovornosti bivšeg režima.

Prema oceni ovog podgoričkog portala, svaki put kada se u javnosti obnovi priča o aferi „Telekom”, švercu cigareta, Prvoj banci, slučaju „Limenka” ili međunarodnim istragama koje su godinama pratile pojedine aktere bivše vlasti, gotovo po pravilu usledi nova medijska ofanziva prema Srbiji.

„To više nije slučajnost. To je politički obrazac”, navodi „Borba”.

U tekstu se ističe da „Telekom” nije samo jedna afera, već simbol načina na koji je funkcionisala država u kojoj su politička moć, privatni interes i državni resursi često bili deo iste konstrukcije. Prva banka se, kako piše „Borba”, ne može posmatrati samo kao finansijska institucija, već kao simbol odnosa između vlasti i privilegovanih ekonomskih krugova, dok „Limenka” nije samo spor oko zemljišta, nego primer sistema u kojem su pojedinci ostvarivali milionske koristi zahvaljujući političkoj moći.

Zbog toga je, prema oceni „Borbe”, mnogo lakše otvarati priču o Vučiću nego odgovoriti na pitanje ko je profitirao od „Telekoma”. Mnogo je lakše napadati Srbiju nego objasniti poreklo bogatstva pojedinih ljudi koji su decenijama bili povezani sa vrhom vlasti u Crnoj Gori. Isto tako, kako se navodi, mnogo je lakše proizvoditi nove političke sukobe nego dati odgovore na stara pitanja.

„Borba” ukazuje i na razliku između narativa koji u regionu postoje prema Srbiji. U Hrvatskoj su, kako se navodi, dominantne teme ratna prošlost, regionalna politika, odnosi Zagreba i Beograda i evropske integracije. U Sarajevu je težište na odnosima sa Republikom Srpskom i ratnom nasleđu, dok na Kosovu politički sukobi imaju drugačiju sadržinu. Međutim, kako ističe ovaj portal, samo iz Crne Gore godinama dolazi gotovo identičan obrazac u kojem se Aleksandar Vučić i njegov brat predstavljaju pre svega kao simbol kriminala i korupcije.

Prema oceni „Borbe”, taj narativ ima unutrašnju političku funkciju. Njegov cilj, kako se navodi, nije Srbija, već Crna Gora. Nije cilj Aleksandar Vučić, već Milo Đukanović.

„Ako uspete da javnost ubedite da su Vučići navodno isto što i Đukanovići, onda se stvara prostor da se relativizuje sve ono što se dešavalo tokom prethodnih trideset godina”, navodi podgorički portal.

„Borba” ovaj proces naziva operacijom „svi su isti”. Prema toj oceni, ako su svi isti, onda nema potrebe govoriti o „Telekomu”, Prvoj banci, švercu cigareta, niti o tome ko je vladao trideset godina, ko je kontrolisao institucije i ko je donosio odluke koje su oblikovale državu.

U takvoj atmosferi, navodi „Borba”, odgovornost se razvodnjava, razlike između onih koji postavljaju pitanja i onih koji na ta pitanja treba da odgovore brišu se, a krivica se pretvara u opštu maglu iz koje niko ne izlazi kao konkretno odgovoran.

Portal posebno ukazuje na pokušaje da se fokus sa Aca Đukanovića prebaci na Andreja Vučića. Dok se, kako piše „Borba”, u javnosti otvaraju teme o poslovima predsednikovog brata u Srbiji, mnogo ređe se postavlja pitanje kako je nastajala ekonomska moć ljudi koji su bili najbliži vrhu vlasti u Crnoj Gori. Dok se analiziraju navodne veze porodice Vučić, manje se govori o poslovnim aranžmanima koji su obeležili crnogorsku tranziciju.

„Dok se traže tragovi u Beogradu, zatrpavaju se tragovi u Podgorici”, navodi se u tekstu.

„Borba” ocenjuje da kriminalizacija Vučića ima još jedan cilj — političku amnestiju Đukanovića. Što se više govori o navodnim gresima drugih, manje se, kako se navodi, govori o sopstvenim.

Podgorički portal podseća i na činjenicu da kavački i škaljarski klan nisu nastali u Srbiji, da njihovo jezgro nije formirano u Beogradu i da njihovi prvi sukobi nisu počeli na Terazijama. Oni su, kako navodi „Borba”, nastali u Crnoj Gori, a njihov uspon dogodio se u periodu kada je DPS imao gotovo potpunu kontrolu nad policijom, Agencijom za nacionalnu bezbednost, tužilaštvom i svim ključnim polugama vlasti.

To, kako se naglašava u tekstu, ne znači da je država stvarala kriminalne klanove, ali znači da javnost ima pravo da pita kako su najmoćnije kriminalne organizacije u regionu izrasle upravo u sistemu koji je godinama predstavljan kao garant stabilnosti.

„To pitanje i dalje čeka odgovor”, piše „Borba”.

U analizi se navodi da, kada nestane političke moći, ostaje medijska moć. Prema oceni ovog portala, zato se javni prostor zatrpava pričama, sukobima i optužbama kako građani više ne bi videli ono što je suštinski važno. Suština, kako se navodi, nije da se daju odgovori, već da se pitanja više ne postavljaju.

Dok traje rasprava o Vučiću, ne govori se o „Telekomu”. Dok traje rasprava o Srbiji, ne govori se o Prvoj banci. Dok traje rasprava o Andreju Vučiću, ne govori se o Acu Đukanoviću. Dok traje rasprava o navodnim tuđim gresima, ne govori se o sopstvenom političkom nasleđu.

„Borba” zaključuje da nijedna kampanja ne može pobediti činjenice. Crna Gora, kako se navodi, neće dobiti odgovore o „Telekomu” u Beogradu, neće rasvetliti šverc cigareta napadima na Vučića, neće objasniti Prvu banku kriminalizacijom Srbije i neće pronaći odgovore o nastanku kriminalnih klanova preko granice.

Ključna pitanja, ističe ovaj portal, nisu nastala u Beogradu, već u Crnoj Gori.

Zato će, prema oceni „Borbe”, nakon što se raziđe politička magla, ostati pitanje da li je kriminalizacija braće Vučić bila pokušaj obračuna sa Srbijom ili pokušaj da se Crna Gora nikada ozbiljno ne suoči sa političkim, ekonomskim i bezbednosnim nasleđem Mila Đukanovića i sistema koji je stvoren tokom njegove višedecenijske vladavine.