Kurtijev teror nad ćirilicom

Kada pomislite da je Aljbin Kurti iscrpeo sve načine da oteža život Srbima na Kosovu i Metohiji, on dokaže da kreativnost u pritiscima nema granica.

 Gotovo da ne postoji sfera svakodnevice koju zvanična Priština nije pretvorila u poligon za demonstraciju sile.

Pitanje više nije šta je sve urađeno, već šta je još uopšte ostalo na toj listi?

Najnoviji dokaz da za ludilo nema odmora stigao je u vidu policijskih kordona koji umesto putnika čekaju vozove. Upad u stanične objekte „Železnica Srbije“ na severu Kosova i Metohije – u Zvečanu, Leposaviću, Lešku i Ibarskoj Slatini – predstavlja novu fazu institucionalnog brisanja svega što nosi srpsko ime.

Ćirilica pod pretnjom dugih cevi

Ono što se dogodilo na železničkim stanicama nije nikakvo „uspostavljanje reda“, kako to voli da parafrazira Priština. To je bio klasičan politički igrokaz. Uz asistenciju naoružanih specijalaca kosovske policije, pod dirigentskom palicom ministara Dželjalja Svećlje i Artane Rizvanoli, sa zgrada su divljački skinute ćirilične table. Umesto njih, ekspresno su okačene plavo-žute zastave i latinični natpisi preduzeća „Infrakos“, i to sa nepismenim greškama poput natpisa „Leposavič“.

Činjenica da je ovaj juriš izveden baš na prvi dan kampanje za parlamentarne izbore zakazane za 7. jun jasno pokazuje šta je Kurtijevo glavno gorivo za opstanak na vlasti – golo nasilje nad Srbima i jeftin šovinistički marketing.

Ako analiziramo poslednje godine Kurtijevog mandata, postaje očigledno da se ništa ne dešava slučajno. To je sistematska i hladnokrvno planirana strategija u kojoj se napada svaki stub opstanka srpskog naroda:

Ekonomski slom

 Ukidanjem dinara i zatvaranjem ekspozitura Poštanske štedionice presecani su elementarni prihodi – penzije, socijalna pomoć i plate.

Humanitarna blokada: Zabrana uvoza srpske robe pretvorila je rafove u srpskim sredinama u prazne regale, dok su bolnice i škole dovedene na ivicu funkcionalnosti zbog blokade lekova i materijala.

Okupacija institucija: Upadima u opštinske zgrade i postavljanje nelegalnih gradonačelnika sa nula odsto srpskih glasova potpuno je suspendovana demokratija na severu.

Kulturocid i proterivanje jezika

 Skidanje ćiriličnih tabli sa železnice je nastavak akcije uklanjanja srpskih saobraćajnih znakova i naziva mesta širom severa. Poruka je jasna: ne smeta njima samo država Srbija, smeta im i srpsko pismo.

Šta je sledeće na Kurtijevoj listi. Kada se podvuče crta, Kurti je uspeo da targetira sve – od novčanika, preko slobode kretanja, pa do hleba, lekova i na kraju, železničkih pruga.

Nakon što su zatvorene opštine, pošte, a sada i preuzete železničke stanice, logično je zapitati se šta je sledeće?

Ostaje još samo otvoreni juriš na srpsko zdravstvo i školstvo. Hoće li sutra specijalci ROSU upadati u učionice da plene ćirilične čitanke ili u bolnice da proveravaju poreklo gaze i zavoja?

Sudeći po histeriji koja vlada u Prištini pred izbore, nijedan scenario više nije nerealan.Srbi na Kosovu i Metohiji ne preživljavaju samo običnu političku krizu.

Oni preživljavaju sistematski pokušaj da se normalan život učini tehnički nemogućim. Ali, dok Kurti sa svojim ministrima kači zastave na prazne stanice, zaboravlja jednu stvar: institucije ne čine zidovi i table, već ljudi.

Država Srbija je već garantovala da radnici železnice neće ostati bez svojih primanja, a narod na severu je odavno naučio da se identitet ne briše skidanjem table sa zgrade.

Kurtijeva predizborna lomača za srpska slova možda donosi jeftine poene u Prištini, ali dugoročno samo ogoljuje nemoć sistema koji se održava isključivo na dugim cevima. Jedino što još nisu smislili jeste kako da oporezuju vazduh koji naš narod tamo udiše. Sve ostalo su već probali.