NATO gradi vojnu tvrđavu na Gotlandu

Jedno ostrvo na severu našeg kontinenta iznenada je došlo u žižu svetske javnosti. Reč je o Gotlandu, smeštenom negde u sredini Baltičkog mora, između Švedske, baltičkih država i ruske oblasti Kalinjingrad. Najveći grad i administrativni centar je Visbi, poznat po srednjovekovnim zidinama, i starom gradu koji je pod zaštitom Uneska.

Kako navode poznavaoci, ko kontroliše ovo parče kopna može lakše da nadzire sva vazdušna dešavanja nad širim prostorom. Ostrvo je ključno za odbranu Estonije, Letonije i Litvanije, nekadašnjih članica Sovjetskog Saveza, a danas otvoreno naklonjenih NATO-u. Švedska koja je postala redovna članica zapadnog vojnog saveza, uključila je i Gotland u širu strategiju alijanse u pomenutom delu sveta. Na njemu su instalirani značajni protivvazdušni sistemi, oklopne jedinice i obalska odbrana. To je i doprinelo da ostrvo dobije pompezan naziv – nosač aviona usred Baltika!

Rat u Ukrajini, američki pokušaji da se snađu u multilateralnom svetu 21. veka, otvorene međuevropske razmirice, opšta nesigurnost, doprineli su da vlasti u Stokholmu obrate posebnu pažnju na sve ono što se oko ostrva dešava. Naravno, sve je usko vezano i za rusku oblast Kalinjingrad, udaljenu oko 300 kilometara, koja, takođe, predstavlja isturenu vojnu bazu, ali ovaj put pod nadležnošću Rusije kao najveće evropske države, sa podmorničkim skloništima, protivavionskom odbranom i pratećim kontingentom vojnika.

Kako prenose mediji, Švedska je tokom ovoga meseca organizovala prve vojne vežbe u koordinaciji sa NATO-om, uz učešće 18.000 vojnika iz trinaest država. Naravno sve pod parolom da napad Rusije na ove prostore samo što nije pokrenut. Ipak, kako se saznaje, nije sve išlo kako je zamišljeno, delimično i usled odluke SAD da smanji svoje aktivnosti u okvirima Alijanse i posveti se svojim bezbednosnim potrebama. Zato su svoju šansu iskoristili Ukrajinci (koji nisu član NATO) i demonstrirali ubitačan učinak svojih dronova.

Nema sumnje da će „igre na Gotlandu” naići na adekvatan odgovor Rusije, što navodi na pomisao da bi i sever kontinenta uskoro mogao da postane poprište ogledanja oružanih snaga Zapada i Istoka. Posebno kada se u obzir uzme sve veći značaj ovdašnjih plovnih puteva, otvorenih usled ubrzanog topljenja leda na severnoj zemljinoj polulopti.

„Imajući u vidu domete današnjih najnovijih oružanih sistema, onaj ko kontroliše Gotland, kontroliše i sve u njegovom neposrednom i daljem okruženju”, prenosi portal „Politiko” reči Niklasa Granholma, zamenika direktora švedske agencije za istraživanja bezbednosnih pitanja. Zatvaranje tamošnjih plovnih puteva, tačnije, preuzimanje ostrva od strane ruskih vojnih snaga, katastrofalno bi uticalo na snabdevanje Baltičkih država i Finske. Ukoliko bi, suprotno, Gotland ostao pod kontrolom Alijanse, mogao bi u velikoj meri da zatvori prilaz ruskim snagama u Kalinjingradu i doturanju neophodne vojne opreme, pa i proizvoda namenjenih civilima.

Kako god bilo, Švedska ubrzano povećava prisustvo vojnika na ostrvu i njihov broj je, prema poslednjim podacima, već dostigao 60.000. Naravno uz sve to stigli su i adekvatni protivraketni sistemi, teško naoružanje i sve što bi teoretski trebalo da odvrati eventualnog agresora (Rusiju) od ovih prostora.

Koliko sve ovo narušava svakodnevicu žitelja Gotlanda nije potrebno mnogo objašnjavati. Nema sumnje da će pojedini delovi ostrva biti za njih zatvoreni, život će se odvijati u delikatnijim uslovima, a to će pogoditi svakoga, bilo da je voljan da opstane u takvim okolnostima, bilo da se protiv njih pobuni.

„Politiko” citira scenario po kojem bi Rusija krenula u tajnu akciju zauzimanja ostrva, ometajući elektronske komunikacije, internet i upotrebom dronova usmerenih na protivvazduhoplovnu odbranu. Upravo to je i navelo one kojima je posao da brinu o bezbednosti Švedske da pokrenu manevre za „zaštitu Gotlanda”.

Inače, tokom proteklih 18 meseci na ostrvu su, usled kvarova na pumpama, u pojedinim momentima slavine u domaćinstvima ostajale suve. Naravno, sve je odmah ocenjeno kao – sabotaža. Istu kvalifikaciju su dobile i učestale radio smetnje koje su uticale na redovan avionski saobraćaj, kao i prekid optičkog kabla smeštenog na dnu mora. I to je ocenjeno kao delovanje ruskih tajnih službi.

Sve pomenuto navelo je pojedine vojne posmatrače i analitičare na zaključak da bi, uzimajući u obzir značaj Gotlanda, NATO i SAD trebalo malo više da se potrude i posvete adekvatnu pažnju ostrvu i njegovom značaju u slučaju eventualnog otvorenog rata sa Rusijom. „Ne smemo mirno da sedimo i gledamo šta se dešava na strani protivnika”, zaključuje švedski ministar odbrane i upozorava: „Naprotiv moramo neprestano da budemo spremni i na oprezu.”