Kako da menadžeri postanu lideri mentalnog zdravlja

Zahtevi svakodnevice i poslovnog okruženja mentalno zdravlje postavljaju kao jednu od najaktuelnijih tema, ali način na koji se njime bavimo često ostaje fragmentiran, kroz pojedinačne inicijative bez šireg okvira. Sa druge strane, psihologija kao struka ima znanje i iskustvo koje nije uvek dovoljno povezano sa organizacionom praksom. Zbog toga su Društvo psihologa Srbije (DPS) i Centar za primenjenu psihologiju pokrenuli program „Lideri mentalnog zdravlja” sa idejom da bude platforma koja povezuje organizacije međusobno, ali i organizacije sa strukom, kako bi se dobre prakse razvijale na održiv i stručno utemeljen način.

Predstavljajući ovaj program na 74. Kongresu psihologa, koji se do 31. maja održava na Divčibarama, direktorka Centra za primenjenu psihologiju Snežana Milutinović istakla je da se neke kompanije u Srbiji ozbiljno bave mentalnim zdravljem svojih zaposlenih, ali su usamljene u svojim naporima ili nisu međusobno umrežene, pa ne mogu da podele svoja iskustva ili izazove u implementaciji ovih programa.

Zbog toga ovaj program, kako je objasnila Bojana Mančić, predsednica Sekcije za poslovnu psihologiju DPS, ima dva cilja. „Prvi je povezivanje – želimo da izgradimo mrežu organizacija iz javnog, privatnog i civilnog sektora koje prepoznaju značaj mentalnog zdravlja i omogućimo kontinuiranu razmenu iskustava. Drugi cilj je podrška, promocija i razvoj – da kroz razmenu dobrih praksi i dijalog sa stručnjacima doprinosimo unapređenju postojećih inicijativa, ali i širem društvenom razumevanju značaja mentalnog zdravlja i odgovornog odnosa prema zaposlenima.”

Program je namenjen organizacijama koje mentalno zdravlje neguju kao vrednost, bilo da već imaju razvijene programe ili su u fazi njihovog uvođenja, koje prepoznaju značaj mentalnog zdravlja zaposlenih i aktivno rade na razvoju inicijativa koje doprinose dobrobiti pojedinaca i stvaranju humanijeg radnog okruženja, zaključila je ona.

Predsednica Izvršnog odbora DPS Dunja Simić podsetila je da iza svakog rezultata stoje ljudi, a iza Društva psihologa Srbije veliki broj stručnih osoba okupljenih u 18 sekcija i tri podružnice, koji mogu mnogo da doprinesu zajednici i poslovnom svetu, a jedan od načina jeste i program „Lideri mentalnog zdravlja”.

Aleksandra Bujanović, psiholog u jednom od velikih javnih gradskih preduzeća, navela je da njena firma, iako nema posebno definisane programe za mentalno zdravlje radnika, zaposlenima nudi nedelju dana besplatnog boravka na moru ili u banji, a osobe koje rade u kancelarijama nikada ne rade prekovremeno i ne nose kući službeni telefon.

U okviru obaveznih godišnjih zdravstvenih pregleda, svi zaposleni odlaze na pregled i kod psihologa koji im stoji na raspolaganju u slučaju bilo kakve krizne situacije na poslu ili u privatnom životu. Iako je glavni posao psihologa u ovom preduzeću selekcija zaposlenih, kompanija jednom godišnje radi analizu zadovoljstva poslom radnika.

Isidora Mirosavljević, psiholog u IT kompaniji „Kejk”, navela je da ova firma ima razvijen program za mentalno zdravlje zaposlenih u okviru koga se organizuju radionice na kojima se govori o emocionalnoj inteligenciji i rešavanju stresnih situacija. Iskustvo pokazuje da se radnici koji češće prisustvuju ovim radionicama duže zadržavaju u firmi i ređe odlaze kod konkurencije.

Mediji izbegavaju teške teme

Govoreći o načinima na koje su teme mentalnog zdravlja prisutne u medijima, novinarka „Politike” Katarina Đorđević navela je da se istovremeno suočavamo sa hiperprodukcijom tekstova o mentalnim problemima, ali i sa drastičnim padom njihovog kvaliteta.

– Mediji se ovim temama najčešće bave na senzacionalistički i površan način, izbegavaju „teške” i ozbiljne probleme kao što su životni gubici, suicidi, smrt deteta ili bliskog člana porodice, ili organizacija službi mentalnog zdravlja u zajednici, već se orijentišu na „lakša” pitanja. Zato u medijima dominiraju teme o „toksičnim narcisima”, sindromu sagorevanja, gaslajtingu ili perimenopauzi, a kao sagovornike novinari često biraju osobe koje nisu psiholozi i psihijatri – već lajfkoučeve i trenere životnih veština – zaključila je novinarka „Politike”.