Zašto je nuklearka Zaporožje najopasniji objekat u sukobu u Ukrajini

Zaporoška nuklearna elektrana ostaje potencijalno najopasniji objekat u sukobima u Ukrajini, jer bi posledice napada ukrajinskih snaga na nju mogle da budu dugoročne i izuzetno razorne, izjavio je danas direktor Zaporoške nuklearne elektrane Jurij Černičuk.

„Zaporoška nuklearna elektrana je od prvog dana potencijalno najopasniji objekat oko kojeg se vode borbena dejstva, a oko kojeg ona ne bi smela da se vode. Zato, ako se uporedi napad na Donjeck i na Zaporošku elektranu, posledice, posebno dugoročne, bi bile potpuno različite. U velikom gradu bi moglo da pogine mnogo ljudi, infrastruktura bi bila uništena, to je tačno. Ali moguće radijacione posledice napada na nuklearnu elektranu, naravno, bile bi prisutne i trajale bi veoma dugo”, rekao je Černičuk za TAS.

On je podsetio da se i danas osećaju negativne posledice havarije na Černobiljskoj nuklearnoj elektrani pre 40 godina, kao i nesreće u nuklearnoj elektrani Fukušima 1.

Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačev izjavio je ranije da je poslednji mesec obeležen „neviđenim brojem” napada ukrajinskih snaga na infrastrukturu Zaporoške elektrane i Energodara. 

Prema njegovim rečima, u poslednjoj sedmici napadi su se dodatno intenzivirali, a u noći između 26. i 27. maja zabeležen je „rekord” sa više od 55 eksplozija.

Kako je naveo, ukrajinske snage se, prema njegovim tvrdnjama, bave zastrašivanjem stanovništva i osoblja elektrane.

Stručnjaci za nuklearnu bezbednost već godinama upozoravaju da se najveća potencijalna opasnost u Ukrajini nalazi kod Energodara u nuklearnoj elektrani Zaporožje.

Reč je o najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi, sa šest reaktora ukupne snage oko 6.000 megavata. Do početka rata proizvodila je približno petinu ukupne električne energije Ukrajine.

Ono što Zaporožje čini jedinstvenim jeste činjenica da je to prva velika nuklearna elektrana u istoriji koja se godinama nalazi usred aktivne ratne zone. Objekat je pod ruskom kontrolom od marta 2022. godine, dok se borbe i dalje vode u relativnoj blizini postrojenja.

Iako su svi reaktori trenutno u režimu hladnog gašenja, opasnost nije nestala. Nuklearno gorivo u reaktorima i bazenima za istrošeno gorivo mora neprekidno da se hladi. Za to je neophodno stabilno spoljno napajanje električnom energijom. Problem je što je elektrana tokom rata više puta ostajala bez spoljnih dalekovoda i prelazila na dizel-generatore. 

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA)  upozorava da su gubici spoljnog napajanja jedan od najozbiljnijih rizika za nuklearnu bezbednost. Samo tokom rata elektrana je više od deset puta ostajala bez struje, a u aprilu ove godine zabeležen je i petnaesti potpuni prekid spoljnog napajanja.

Dodatnu zabrinutost izazivaju napadi dronovima i oštećenja pomoćne infrastrukture.

IAEA je i tokom 2026. godine beležila incidente u blizini postrojenja, uključujući udare na objekte za kontrolu radijacije i probleme na trafostanicama koje snabdevaju elektranu strujom.