Balkan može biti region prosperiteta

Specijalno za „Politiku”

Epohe prolaze, države se menjaju, a politike smenjuju, ali ljudske, porodične i istorijske veze ostaju poput reke koja, uprkos svim promenama, neprestano spaja narode i njihove sudbine. Dok se pred našim očima oblikuje novi politički i geopolitički poredak, Severna Makedonija i dalje plaća visoku cenu svog evropskog puta kroz rasprave o identitetu, jeziku i istorijskom nasleđu. U takvim okolnostima, odnosi Srbije i Severne Makedonije dobijaju dodatni značaj, oslanjajući se na istorijsku bliskost, međusobno poverenje i snažne ljudske veze. Poseban pečat tim odnosima dalo je doseljavanje Makedonaca u Srbiju nakon Drugog svetskog rata, kada su Jabuka i Kačarevo postali trajni simboli makedonske zajednice u Vojvodini. U intervjuu za „Politiku”, povodom 80 godina organizovanog života Makedonaca u Srbiji, premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski govori o istorijskim vezama dva naroda, evropskom putu Makedonije, identitetskim izazovima i značaju regionalne saradnje, poručujući: „Verujem da Balkan može biti region stabilnosti i prosperiteta samo ako zemlje sarađuju i grade dobre odnose, a Makedonija i Srbija imaju važnu i odgovornu ulogu u tom procesu.”

Ove godine se navršava 80 godina organizovanog života Makedonaca u Srbiji. Koliko su istorijske veze, zajednički život u bivšoj Jugoslaviji i aktuelni odnosi između Srbije i Severne Makedonije važni za stabilnost regiona?
Osamdeset godina organizovanog života Makedonaca u Srbiji je značajna istorijska godišnjica, ali još više – potvrda dubokih ljudskih, kulturnih i društvenih veza između naših naroda. To nije samo priča o zajednici, već priča o trajnosti međusobnih odnosa, o zajedničkim iskustvima, o kulturnoj bliskosti i o razumevanju koje je građeno decenijama. Makedonija i Srbija dele dug period zajedničkog života, ali danas ne bi trebalo da budemo zarobljenici ni romantizovanja prošlosti ni istorijskih stereotipa. Naš zadatak je da izvučemo pouke iz istorije i gradimo moderne, ravnopravne i stabilne odnose. Predugo je Balkan bio sinonim za nestabilnost, podele i sukobe. Zato verujem da dobri odnosi između Makedonije i Srbije nisu važni samo bilateralno, već imaju i širi regionalni značaj. Što je jače poverenje, komunikacija, ekonomske veze i ljudski kontakti između naših zemalja, to je stabilniji ceo region. Danas, više nego ikad ranije, potrebna nam je međusobna podrška, otvoreni dijalog i saradnja u svim oblastima i sektorima, od ekonomije i infrastrukture do kulture i obrazovanja. Često kažem da je naša odlučnost kao Vlade da gradimo odnose zasnovane na poštovanju, partnerstvu i zajedničkoj budućnosti. I verujem da Balkan može biti region stabilnosti i prosperiteta samo ako zemlje rade zajedno i grade dobre odnose, a Makedonija i Srbija imaju važnu i odgovornu ulogu u tom procesu.

Severna Makedonija je promenila svoje ustavno ime, postala članica NATO-a i sprovela brojne reforme, ali evropski put i dalje nailazi na prepreke. Da li postoji osećaj da su očekivanja od evropskih integracija bila veća od onoga što je zemlja dobila zauzvrat?

Da, bilo bi neiskreno poreći da postoji osećaj razočaranja. Ne govorim o odustajanju od evropske ideje, već o stvarnom osećaju kod mnogih građana da se od Makedonije mnogo tražilo, a zauzvrat smo često dobijali odlaganja, nove uslove i pomeranje cilja.

Makedonija je preduzela teške korake. Ne govorimo o tehničkim reformama, već o odlukama koje duboko prodiru u političku i društvenu strukturu jedne zemlje. U javnosti je postojalo očekivanje da će takvi koraci biti praćeni jasnim, predvidljivim i pravednim evropskim putem. Problem nastaje kada proces integracije počne da prevazilazi evropske kriterijume i postaje opterećen bilateralnim, istorijskim, identitetskim ili jezičkim pitanjima. To stvara osećaj da pravila nisu ista za sve. Naš stav je jasan: Makedonija ostaje posvećena evropskom putu. Ali Evropa mora da pokaže da se evropski principi podjednako primenjuju na sve. Integracije ne smeju postati proces u kojem će nacionalni identitet, istorija ili jezik biti podložni političkom uslovljavanju.

U kojoj meri pitanja identiteta, jezika, istorije i autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve i dalje predstavljaju ključne izazove?

Pitanja vezana za identitet, makedonski jezik, istoriju i autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve su od fundamentalnog značaja za makedonski narod i državu. To nisu samo politička pitanja, već pitanja koja su direktno povezana sa nacionalnim dostojanstvom, kulturnim kontinuitetom i osećajem pripadnosti naših građana. Za mnoge zemlje u Evropi, pitanja identiteta su čvrsto zatvorene teme. Za Makedoniju su, nažalost, dugo bila predmet spoljnih debata i političkih tumačenja. Makedonski jezik, makedonski identitet, kulturni i istorijski kontinuitet nisu predmet dnevne politike. To su temelji na kojima počiva svaka moderna nacija. I upravo zato smatram da je pogrešno umetati ove teme u političke procese koji bi trebalo da budu zasnovani na evropskim standardima, vladavini prava i institucionalnim reformama. U tom smislu, pitanje autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije, ima značaj koji daleko prevazilazi versku sferu. To je pitanje istorijskog kontinuiteta, duhovne originalnosti i unutrašnjeg dostojanstva. Stabilnost društva se ne gradi relativizacijom njegovog identiteta, već stvaranjem osećaja da država čvrsto stoji iza sopstvenih kulturnih i istorijskih temelja, istovremeno poštujući prava i osobenosti svih svojih građana.

Poslednjih godina region se suočava sa sve većim spoljnim političkim uticajima, kao i unutrašnjim identitetskim i političkim pritiscima. Koliko je teško očuvati državnu stabilnost i institucionalni suverenitet u etnički i politički složenom društvu?

Savremeni svet se dramatično promenio. Danas, bezbednosni izazovi ne dolaze samo kroz klasične vojne pretnje. Oni dolaze kroz ekonomske zavisnosti, dezinformacije, sajber-napade, političku polarizaciju, medijske uticaje i pritiske na identitet. Za zemlje poput Makedonije, koje imaju složenu političku strukturu, multietnički karakter i osetljiv geopolitički položaj, ovo predstavlja dodatni izazov.

Ali moramo biti iskreni: najveća zaštita suvereniteta ne dolazi od deklaracija, već od jakih institucija. Kada institucije funkcionišu, kada vladavina prava preovladava, kada postoji poverenje u sistem, onda je država otpornija i na unutrašnje i na spoljašnje pritiske. Makedonija je multietničko društvo i to ne treba shvatiti kao slabost. Naprotiv, može biti prednost ako postoji jasan državni okvir, osećaj zajedničke pripadnosti i jednaka primena zakona za sve. Suverenitet u 21. veku ne znači izolaciju. To znači sposobnost samostalnog donošenja odluka, odbrane sopstvenih interesa i nedozvoljavanja da se unutrašnje podele instrumentalizuju spolja.

Kako ocenjujete današnje odnose između Srbije i Severne Makedonije, uzimajući u obzir da je Skoplje u NATO-u, a Beograd vodi politiku vojne neutralnosti?

Ne vidim te razlike kao prepreku. Zrele države ne grade odnose isključivo na identičnim geopolitičkim pozicijama, već na zajedničkim interesima. Makedonija je članica NATO-a. Srbija ima svoju politiku vojne neutralnosti. To je suvereno pravo svake države. Ali između naših zemalja postoji ogroman prostor za saradnju u oblastima koje su od direktnog značaja za građane – ekonomija, infrastruktura, energetika, transport, digitalna transformacija, obrazovanje, bezbednost i borba protiv organizovanog kriminala.

Balkanu nisu potrebne nove ideološke linije razdvajanja. Potrebne su mu pragmatične politike, stabilne institucije i partnerstva koja donose konkretne rezultate. Različiti strateški položaji ne moraju stvarati distancu. Ponekad čak mogu otvoriti prostor za fleksibilniju regionalnu komunikaciju.

U kojoj meri su Srbi u Severnoj Makedoniji i Makedonci u Srbiji važan most između dve države i šta je potrebno dalje učiniti?

Srbi u Makedoniji i Makedonci u Srbiji predstavljaju važan i prirodni most povezivanja dve zemlje, a to najbolje pokazuje organizacija događaja ovde u Vojvodini. Decenijama su doprinosili očuvanju prijateljskih odnosa, međusobnog razumevanja i kulturne bliskosti između dva naroda. Njihova uloga je posebno značajna jer kroz svakodnevni život, tradiciju, obrazovanje i kulturu grade poverenje koje je temelj stabilnih i iskrenih odnosa. A naša zajednička obaveza kao države je da nastavimo da stvaramo uslove za negovanje nacionalnog i kulturnog identiteta, za unapređenje obrazovne i kulturne saradnje, kao i za veću institucionalnu podršku zajednicama. Posebno je važno da mlade generacije imaju priliku da se više povezuju, uče jedni o drugima i grade prijateljstva bez predrasuda i podela. Uveren sam da su međusobno poštovanje, otvoreni dijalog i iskrena saradnja najbolji način za dalje jačanje poverenja između dva naroda.

Srbija i Severna Makedonija su pomagale jedna drugoj u kriznim situacijama, prirodnim katastrofama i humanitarnim izazovima. Da li su takvi trenuci najbolja potvrda bliskosti dva naroda?

Apsolutno. U vremenima krize, političke formulacije postaju manje važne od konkretne ljudske solidarnosti. Balkan ima tešku istoriju, ali takođe ima i snažnu tradiciju uzajamne pomoći. Kada zemlje pruže ruku u vremenima požara, poplava, zdravstvenih kriza ili humanitarnih izazova, tada se vidi prava suština susedstva. Takvi trenuci pokazuju da iza političkih sistema, institucija i diplomatskih protokola postoje narodi koji osećaju bliskost i razumevanje. Zato verujem da solidarnost ne bi trebalo da bude izuzetak vezan za krizne situacije, već trajni princip regionalne saradnje.

U novom multipolarnom svetu i sve izraženijoj geopolitičkoj konkurenciji, koliko je važna regionalna saradnja kroz inicijative poput „Otvorenog Balkana?

Svet ulazi u period izražene geopolitičke konkurencije, ekonomskih blokova, energetske nesigurnosti i novih globalnih pomeranja. U takvom kontekstu, Balkan nema luksuz da ostane ekonomski fragmentiran, administrativno spor i politički nedovoljno povezan.

„Otvoreni Balkan” je bio pokušaj da se u regionalnu politiku uvede više pragmatizma. Manje birokratije, brži protok ljudi, kapitala, robe i usluga – to nisu apstraktne političke ideje, već konkretne koristi za građane i privredu. Naravno, svaka inicijativa mora biti inkluzivna, transparentna i zasnovana na jednakim koristima za sve učesnike. Ali osnovna poruka je važna: Balkan mora više sarađivati ako želi da bude jači. Niko neće bolje rešiti naše regionalne slabosti od nas samih.

Neki analitičari smatraju da bi jače političke i ekonomske veze između Srbije i Severne Makedonije mogle pomoći u evropskim integracijama i smanjenju spoljnih pritisaka. Kako vi vidite ovo i kakvu budućnost vidite za odnose u narednoj deceniji?

Pozdravio sam svaku inicijativu koja znači veće političke, ekonomske i infrastrukturne veze između zemalja regiona i verujem da ona može doprineti bržem razvoju, većoj stabilnosti i jačoj regionalnoj saradnji. Makedonija i Srbija tradicionalno imaju bliske odnose, ekonomije koje se međusobno dopunjuju i zajednički je interes da region bude miran, stabilan i prosperitetan. Evropske integracije za zemlje kandidate trebalo bi da budu proces zasnovan na evropskim vrednostima, međusobnom poštovanju i jasnim kriterijumima, a ne proces opterećen bilateralnim pitanjima i identitetskim izazovima kao što je slučaj sa Makedonijom. Stoga je važno da zemlje regiona pokažu jedinstvo, zrelost i kapacitet za međusobnu podršku. Što smo više ekonomski i politički povezani, to ćemo biti otporniji na spoljne pritiske i nestabilnosti.