CRTA ćuti dok Priština srpskim NVO brani da prate izbore

Centralna izborna komisija u Prištini odbila je da akredituje dve srpske nevladine organizacije za praćenje vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 7. jun, što potvrđuje selektivni odnosa dela nevladinog sektora prema izbornim uslovima na Kosovu i Metohiji.

Kako se navodi u objavi na društvenoj mreži Iks, nijedna od dve organizacije nije CRTA, uz ocenu da je simptomatično što se ta organizacija, koja u Srbiji godinama nastupa kao jedan od najglasnijih tumača izbornih procesa, ne bavi izborima na KiM.

„Zanimljivo je da CRTA uopšte ne prati izbore na KiM, iako se unazad nekoliko ciklusa ozbiljno manipuliše albanskim glasovima ne bi li se Kurtijevim Srbima namakao jedan mandat”, navedeno je u objavi.

U istoj objavi izneta je i ocena da takav odnos nije slučajan, već da je povezan sa prioritetima zapadnih finansijera nevladinih organizacija, pre svega iz Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

Prema informaciji koja je podeljena uz objavu, CIK u Prištini je odbio akreditaciju dve srpske NVO, uz obrazloženje da jedna koristi termin „Kosovo i Metohija”, dok druga, kako je navedeno, nije specijalizovana za izborni proces.

Ova odluka otvara prostor za ozbiljno pitanje kako je moguće da se u Prištini srpskim organizacijama uskraćuje pravo da prate izbore na prostoru na kojem žive Srbi, dok se istovremeno deo nevladinog sektora u Beogradu, koji inače pomno prati svaki detalj izbornih procesa u centralnoj Srbiji, ne oglašava sa istom oštrinom kada su u pitanju izborni uslovi na KiM.

Posebno je sporno to što se upotreba naziva „Kosovo i Metohija” tretira kao razlog za odbijanje akreditacije. Taj naziv je u skladu sa ustavnim i institucionalnim rečnikom Republike Srbije, ali se u prištinskim institucijama očigledno posmatra kao politički nepoželjan. Na taj način se tehničko pitanje izbornog posmatranja pretvara u ideološki filter.

Izostanak reakcije organizacija koje u Beogradu redovno govore o izbornim nepravilnostima, pritiscima i neravnopravnim uslovima, u ovom slučaju deluje kao jasan primer dvostrukih aršina. Kada su u pitanju Srbi na Kosovu i Metohiji, njihovo pravo na ravnopravno političko učešće i kontrolu izbornog procesa ne dobija istu pažnju kao izborni procesi u centralnoj Srbiji.

Zbog toga ovaj slučaj pokazuje da se izborni uslovi za Srbe na KiM često posmatraju kao sporedno pitanje, dok se institucionalni i politički pritisci kojima su izloženi normalizuju ili prećutkuju. Istovremeno, organizacije koje se predstavljaju kao čuvari izborne demokratije ostaju neme upravo tamo gde bi njihova uloga, da je dosledna, morala da bude najvidljivija.