Gledaju u telefone, ali nisu zaboravili da čitaju

Aranđelovac – U vremenu kada je pažnja osnovaca svedena na minimum i traje tek toliko koliko i jedan klip na „Tiktoku”, kada je najvažnija stvar imati što bolji pametni telefon, izražajno čitanje postalo je zaboravljena kategorija. U Srbiji nema republičkog ili regionalnog takmičenja u izražajnom čitanju, a sve se završava na školskom ili opštinskom nadmetanju ili entuzijazmu nastavnika.

Ipak, postoje i oni koji decenijama ne odustaju od ove važne veštine. Malobrojni su, ali i uporni u želji da kod mladih neguju i razvijaju smisao za lep, jasan, razumljiv i izražajan govor. Narodna biblioteka „Sveti Sava” u Aranđelovcu, koja ove godine slavi 157. rođendan, duže od četiri decenije uspešno organizuje opštinsko nadmetanje za osnovce, a odziv je uvek veliki. Poslednjih nekoliko godina na ovom takmičenju učestvuje između 60 i 70 osnovaca.

Ove godine najveće iznenađenje su bili prvaci koji su odlično savladali veštinu čitanja i koje je uvek „najteže” oceniti, jer se svaki put žiri razneži kada oni iznose tekst. Prema rečima ocenjivača, svi moraju da budu rangirani, a oni bi najradije nagradili sve.

„Ove godine takmičari su bili odlični i nijanse su odlučivale. Svako je mogao da dobije nagradu i samo je za mali korak neko bio bolji. Žiri gleda razumevanje teksta koji se čita, glasnost i svaku reč u tekstu. Pored interpunkcijskih znakova i pauza koje moraju da se prave, važno je da se čita glasno, jasno i sa razumevanjem. Taj doživljajni momenat je i najznačajniji u procesu izražajnog čitanja”, kaže Julijana Zlatković, profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Miloš Savković”.

Profesori kažu da je za decu važno da poseduju i ljubav prema čitanju i čitalačko iskustvo, a to se uvek i čuje i oseća.

„Ne možemo ni da zamerimo na materijalnim greščicama. U žiriju obično gledamo emotivni doživljaj teksta, a deca nekada od treme, umora i potrebe da budu što bolji povremeno ’nisu u samom tekstu’. U takvim slučajevima počnu ili završe sjajno, a sredina bude u ’padovima’. Pobednici budu za nijansu bolji – prirodniji su i sigurniji”, objašnjava Marija Mladenović, takođe profesor maternjeg jezika u aranđelovačkoj gimnaziji i član žirija.

Pojedinačna opštinska takmičenja u čitanju ostala su kao izolovane inicijative lokalnih biblioteka koje same obezbeđuju i nagrade i žiri. U današnje vreme deca sve manje čitaju, a kamoli glasno i izražajno. Upravo zato je važno da se ne odustane, jer izražajno čitanje nije samo školska veština, već je temelj sveukupnog razvoja deteta.

„Takmičenje u izražajnom čitanju nije samo manifestacija, to je poruka deci da čitanje ima vrednost, čak i u svetu u kojem se sve meri brojem lajkova. Ovde se meri nešto drugo, a to su osećaj za reč, trud, sama priprema i hrabrost da se stane pred publiku. Svako dete koje učestvuje na takmičenju dobija nešto što nijedan ekran ne može da pruži, a to je samopouzdanje, trenutak u kojem postoji samo čitač, tekst koji se čita, tišina puna pažnje i doživljaj onih koji slušaju”, kažu organizatori u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava”.

Sa druge strane, učenici se raduju ovom takmičenju. Nekome je potrebno više vremena za pripremu, nekome manje, ali svi dolaze spremni. Neizostavni su i pozitivna trema i strah od javnog nastupa, međutim, ovo čitalačko nadmetanje i postoji zarad prevazilaženja svih tih strahova.

Propozicije su jednostavne, takmiče se učenici od prvog do osmog razreda, svako u svom uzrastu. Biblioteka za svaki razred napravi izbor teksta koji dostavlja školama, a takmičari istog uzrasta čitaju isti tekst. Na Opštinsko takmičenje, koje se održava u čitaonici biblioteke, svaka škola pošalje najbolje sa školskog nivoa. Komisija koju čine tri člana izabere po jednog učenika koji u svom uzrastu najbolje, najispravnije, najizražajnije i najubedljivije pročita dati tekst, a biblioteka ih nagrađuje knjigama.

Na aranđelovačkom takmičenju dugi niz godina đaci su čitali tekstove iz knjige „Štap Svetog Save” Dragana Lakićevića, koja nudi zbirku legendi o prvom srpskom arhiepiskopu, punu mudrosti i skrivenih poruka, a od prošle godine zastupljene su i priče Uroša Petrovića, Dejana Aleksića, Branka Stevanovića, Vesne Aleksić, Slobodana Stanišića i drugih pisaca za decu.

Izražajno čitanje nije samo školska veština, to je temelj sveukupnog znanja i razvoja deteta. Dok se tekst čita, naučeni đak oseća ritam rečenice, prepoznaje emocije, a samim tim određuje i intonaciju, prenosi upravni govor, dramatičnost teksta i pokazuje svoje govorničke veštine.

Zbog toga biblioteka „Sveti Sava” nastavlja da širi ljubav prema knjizi i čitanju. U odnosu na banalne sadržaje sa društvenih mreža, čitanje ipak svakome nudi nešto više, traži više pažnje i ostavlja trajne tragove u ljudskim dušama.