UN u minusu, sledi li bankrot

UN bi mogle da bankrotiraju zbog nedostatka uplata od SAD i Kine, objavio je Volstrit žurnal, pozivajući se na izvore. Žurnal je napomenuo da osnovni troškovi organizacije zavise od doprinosa ove dve zemlje za 42 odsto.

Kada je 1945. godine osnovana Organizacija ujedinjenih nacija, svet je verovao da je pronašao mehanizam koji će sprečiti ponavljanje najvećih tragedija 20. veka. Posle Drugog svetskog rata, UN su postale mesto gde su i saveznici i protivnici mogli da razgovaraju, dogovaraju se i pokušaju da izbegnu nove globalne katastrofe.

Osam decenija kasnije, međutim, postavlja se pitanje koje je do nedavno zvučalo nezamislivo: šta ako Ujedinjene nacije ostanu bez novca?

Kada najveći uplatioci kasne sa uplatama ili ih uslovljavaju političkim interesima, posledice se osećaju u čitavom sistemu.

Ovaj problem nije samo računovodstvene prirode. On otkriva dublju krizu savremenog sveta. UN su stvorene u eri kada su države, bez obzira na razlike, prihvatale potrebu postojanja zajedničke platforme. Danas, međutim, međunarodni odnosi sve više liče na arenu nadmetanja velikih sila, a sve manje na prostor saradnje.

Rat u Ukrajini, kriza na Bliskom istoku, tenzije oko Tajvana, nestabilnost u Africi i sve veći broj regionalnih sukoba pokazuju da svet ulazi u period dubokih geopolitičkih podela. U takvim okolnostima, čak i institucije koje bi trebalo da budu iznad politike postaju taoci političkih obračuna.

Kritičari UN godinama tvrde da je organizacija postala spora, neefikasna i nesposobna da reši najvažnije svetske krize. Često se navodi da Savet bezbednosti blokiraju međusobna veta velikih sila, dok se brojne rezolucije pretvaraju u puke političke deklaracije bez stvarnog uticaja na događaje na terenu.

Ipak, postavlja se suštinsko pitanje: šta je alternativa?

Bez UN, svet ne bi postao stabilniji. Naprotiv. Organizacija koordiniše desetine mirovnih misija, humanitarnih operacija, programa za izbeglice, zdravstvenih inicijativa i razvojnih projekata širom planete. Mnogi od tih mehanizama funkcionišu daleko od medijskih naslova, ali su od presudnog značaja za milione ljudi.

Finansijska kriza UN zato nije samo problem jedne institucije. Ona je simptom krize čitavog međunarodnog poretka. Ako najmoćnije države više nisu spremne da finansiraju sistem koji su same stvorile, onda je logično postaviti pitanje da li se svet kreće ka novom modelu međunarodnih odnosa u kojem će pravo sve više ustupati mesto sili.

Istorija pokazuje da se globalne institucije retko urušavaju preko noći. Mnogo češće slabe postepeno, gubeći uticaj, autoritet i sposobnost delovanja. Upravo zato je današnja rasprava o finansijama UN mnogo važnija nego što na prvi pogled izgleda.

Nije ovde reč samo o novcu. Reč je o tome da li čovečanstvo još uvek veruje u ideju da najveće svetske probleme treba rešavati zajedno.

Ukoliko je odgovor negativan, onda finansijski problemi Ujedinjenih nacija neće biti uzrok krize globalnog poretka, već njena najjasnija posledica.