Jezik podela: blokaderski krug vernike naziva primitivnima, a neistomišljenike neprijateljima

Politika onlajn

01. 06. 2026. 08:53

Илић, Васићева и Милићевић - ФОТО (Илустрација)

U emisiji „Utisak nedelje”, povod za raspravu bilo je pitanje autorke Olje Bećković: „Kako vidite redove ispred Hrama Svetog Save i poklanjanje pojasu Presvete Bogorodice?”

Marija Vasić je na to odgovorila da je, kako je rekla, potpuno sigurna da njeni đaci znaju šta je to, jer su nedavno učili o primitivnim magijskim obredima.

„Ja sam potpuno sigurna da svi moji đaci znaju šta je to, jer smo mi pre dve nedelje radili primitivne magijske obrede i to je čist fetišizam. Dakle, pridavanje natprirodnih svojstava predmetima i verovanje u neke njihove natprirodne moći, jeste fetišizacija”, rekla je Vasićeva.

Ona je dodala da je reč fetiš portugalskog porekla, navodeći da je reč o pojmu koji se u sociologiji koristi za opisivanje takvih pojava.

„Mi smo to bukvalno radili i njima je potpuno jasno da je to fetišizam i da je to jedan, po Dirkemu, od najprimitivnijih magijsko-paganskih običaja”, navela je Vasićeva.

U razgovor se uključio i Vukašin Milićević, koji je rekao da je nameravao da počne bukvalno istim rečima.

„Hteo sam bukvalno istim rečima da počnem, pošto sam pretpostavljao da će ovo biti tema. Dakle, ovo je ogled u realnom vremenu iz sociologije, antropologije, psihologije i u konačnom i teologije”, kazao je Milićević.

Takve ocene su posebno odjeknule jer su se odnosile na veliki broj građana koji su ispred Hrama Svetog Save mirno čekali da se poklone jednoj od najvećih hrišćanskih svetinja. Umesto da taj čin bude tretiran kao izraz vere, lične pobožnosti i prava građana da svoju religioznost ispolje javno i dostojanstveno, on je u emisiji sveden na pojmove primitivnog i fetišističkog.

Za vernike Srpske pravoslavne crkve, poklonjenje svetinjama nije politički čin, niti povod za ideološko podsmevanje, već deo žive crkvene tradicije. Zbog toga su izjave iz „Utiska nedelje” u delu javnosti doživljene kao uvreda ne samo za SPC, već i za građane koji su svoju veru pokazali mirno, bez političkih poruka i bez sukoba sa bilo kim.

Od podsmevanja vernicima do proglašavanja protivnika neprijateljima

Na takav ton nadovezala se i izjava Dejana Ilića, saradnika „Peščanika”, koji je političke protivnike nazvao neprijateljima, uz poruku da je pogrešno apelovati na njihov moral.

„I kad mi apelujemo na njih, i apelujemo na njihov moral, mi promašujemo metu. Mislim, zvučaće grubo ovo što kažem, ali oni su neprijatelji. Kraj. Gotovo. Kakav crni moral, kakvo crno saosećanje. Nema to”, rekao je Ilić.

On je nastavio u istom tonu, govoreći da se protiv takvih ljudi mora ići sa jasnim ciljem.

„Vi idete protiv njih i računate šta možete da izgubite, šta možete da dobijete i imate taj cilj glavni, jedini, stalno pred očima i idete ka njemu”, naveo je Ilić.

Ove reči predstavljaju dodatno zaoštravanje javnog govora. Posle omalovažavanja vernika ispred Hrama Svetog Save, sada se i građani koji ne pripadaju istom političkom krugu otvoreno označavaju kao neprijatelji. Takav jezik prevazilazi uobičajenu političku polemiku, jer političkog protivnika više ne tretira kao sagovornika, već kao metu prema kojoj, kako je rečeno, nema saosećanja.

Upravo u tome leži najveća opasnost ovakve retorike. Kada se jedan deo građana proglašava primitivnim, a drugi neprijateljima, javni prostor se ne usmerava ka raspravi i smirivanju tenzija, već ka produbljivanju podela. To je rečnik koji ne traži dijalog, već gradi atmosferu obračuna.

Posebno je sporno što takve poruke dolaze iz krugova koji sebe predstavljaju kao građanske, demokratske i moralno superiorne. U praksi, međutim, sve češće se čuje rečnik kojim se građani Srbije dele na prosvećene i primitivne, na naše i njihove, a sada i na neprijatelje.

Politička borba u demokratskom društvu podrazumeva oštru kritiku, neslaganje i raspravu, ali ne i oduzimanje moralnog legitimiteta čitavim grupama ljudi. Kada se vernici izvrgavaju podsmehu zbog svog verskog čina, a politički protivnici proglašavaju neprijateljima, onda se više ne vodi javna debata, već se stvara opasan ambijent u kojem se jedan deo naroda gura protiv drugog.

Zato ove izjave pokazuju širi obrazac u kojem deo blokaderskog kruga najpre omalovažava veru, tradiciju i obične građane, a zatim političke neistomišljenike označava kao neprijatelje.