Teheranu Ormuz važniji od atomskog oružja

Sve će „na kraju biti dobro”, odnosno sve će „doći na svoje mesto”, ocenili su juče, u odvojenim izjavama predsednik SAD Donald Tramp i Mohamed Bager Galibaf, predsednik iranskog parlamenta i vodeći predstavnik Teherana u tekućim mukotrpnim mirovnim pregovorima sukoba u Persijskom zalivu. Ali, to šta je „dobro” za Vašington, odnosno šta bi bilo „sve na svom mestu” za Teheran juče je delovalo prilično daleko jedno od drugog. Barem ako je suditi prema dramatičnom razvoju (ne)prilika na terenu i prilično oprečnim (okom vikenda revidiranim) zahtevima Amerike i Irana za okončanje sukoba.

Predsednik SAD juče je Amerikancima i celom svetu poručio: „Iran zaista želi dogovor. Biće to dobar dogovor za SAD, i one koji su sa nama. Samo sedite, i opustite se. Sve će na kraju ispasti dobro. Uvek bude tako.” Američki lider je pritom istakao da bilo kakav budući dogovor sa Iranom podrazumeva da Teheran nikada neće moći da ima nuklearno naoružanje; da plovidba Ormuskim prolazom bude slobodna i bez ikakvih „tarifa”, dok nikakav iranski „zamrznuti novac” po belom svetu neće biti vraćen Teheranu pre nego što režim Islamske Republike ne prihvati sve uslove Vašingtona.

Dan ranije iranski šef diplomatije Abas Arakči naglasio je da su „dijalog i razmena poruka (između Vašingtona i Teherana) u toku, i da su spekulacije sve što se izgovara dok konačni dogovor ne bude postignut”. U nedelju veče, Jadola Džavani, zamenik političkog komandanta Iranske revolucionarne garde (IRCG), , kako javljaju novinske agencije, poručio je da je kontrola nad Ormuskim prolazom za Iran „strateški važnija od nuklearnog naoružanja, zato što omogućava Iranu da kazni agresore”.

U međuvremenu, ko, gde i kako formuliše iransku pregovaračku poziciju dovedeno je u jednom momentu u sumnju, nakon (kasnije demantovanih) glasina da je predsednik Masud Pezeškijan podneo ostavku, navodno zbog prenaglašenog upliva IRCG u odlučivanje. A onda Esmail Bagei, portparol iranskog MIP-a, kao da je podigao ulog u pregovorima Vašingtona i Teherana, stavom da je prekid vatre u Libanu „neodvojivi činilac” bilo kakvog konačnog sporazuma o okončanju sukoba SAD i Irana. Prema Bageiju „izraelski režim eskalira napade na Liban kršeći ranije primirje”. I Amerikanci krše primirje, ocenio je juče Mohamed Bager Galibaf, predsednik parlamenta Irana. Po njemu, američka pomorska blokada Ormuskog moreuza i eskalirajući napadi Izraela na Liban predstavljaju „jasne signale da se SAD ne pridržavaju prekida vatre” koji je na snazi od 7. aprila. „Svaki izbor ima cenu, i račun kad-tad stiže. Sve će doći na svoje mesto”, preneo je londonski „Fajnenšel tajms” izjavu Galibafa. Igraju li Vašington i Teheran na icrpljivanje protivnika i koliko bi to moglo da košta „kolateralne žrtve”, otvoreno je pitanje.

U međuvremenu, u medijima se pojavila verzija kako je proteklog vikenda kršen američko-iranski dogovor o prekidu vatre. Naime, najnovije oružane čarke u Persijskom zalivu krenule su nakon iranskog obaranja američkog vojnog drona. Prema Centralnoj komandi vojske SAD, taj besposadni vazduhoplov pogođen je „dok se kretao nad međunarodnim vodama”, dok IRCG tvrdi da je dron „zašao u vazdušni prostor Irana sa ciljem neprijateljskog delovanja”. Ubrzo potom, Amerikanci su, prema saopštenju Centralne komande vojske SAD, tom prilikom izvršili „odmerena i namerna samoodbrambena dejstva” na radare, telekomunikacione instalacije i lansirne rampe za dronove pored iranskog grada Goruk i na ostrvu Kešm nadomak Ormuskog prolaza.

IRCG je zatim izvršio, kako su naveli, osvetnički napad na „jednu američku bazu u regionu i uništio sve označene ciljeve”, ne precizirajući lokaciju mete. Generalštab Kuvajta juče je potvrdio (drugi put u poslednjih sedam dana) da je ponovo aktivirao odbranu protiv neprijateljskih dronova i raketa. Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta je osudilo „gnusne iranske udare” na vojne baze u Kuvajtu, uz ocenu da je reč o „opasnoj eskalaciji”. Zvanični Kuvajt je istakao da zadržava pravo da preduzme „sve mere neophodne za očuvanje bezbednosti i odbranu teritorija u skladu sa međunarodnim pravom, Poveljom UN i relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti”. Juče su odjeknule tri jake eksplozije u strateškoj iranskoj luci Bandar Abas, a šta je njihov uzrok nije bilo poznato u vreme zaključenja ovog izdanja „Politike”.

U toj neizvesnosti u vezi sa daljom sudbinom snabdevanja svetskog tržišta strateškim energentima iz Zaliva, cene barela na petroberzama ponovo su juče bile u osetnom porastu (nakon što su prošle sedmice pale 11 odsto posle najava da je na pomolu dogovor SAD i Irana). Barel „brenta” koštao je 93,9 američkih dolara, dok je laka teksaska nafta dostigla 90,24 dolara.