Eho poruka iz Moskve o globalnoj bezbednosti

Pred vi­še od 140 de­le­ga­ci­ja iz pre­ko 120 dr­ža­va, Pr­vi me­đu­na­rod­ni fo­rum bez­bed­no­sti, odr­žan u ru­skoj pre­sto­ni­ci, otvo­rio je ras­pra­vu o to­me ka­ko će iz­gle­da­ti svet po­sle sa­da­šnje epo­he ge­o­po­li­tič­kih po­tre­sa i da li se pred oči­ma me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce već ob­li­ku­je no­vi po­re­dak za­sno­van na vi­še cen­ta­ra mo­ći. Odr­žan u tre­nut­ku po­ja­ča­nih di­plo­mat­skih ak­tiv­no­sti me­đu vo­de­ćim svet­skim si­la­ma, skup je pre­ra­stao okvi­re kla­sič­ne bez­bed­no­sne kon­fe­ren­ci­je i po­stao me­sto de­ba­te o bu­du­ćoj ar­hi­tek­tu­ri me­đu­na­rod­nih od­no­sa.

Fo­rum je oku­pio vi­še od 5.000 uče­sni­ka iz pre­ko 120 dr­ža­va, me­đu ko­ji­ma su bi­le ze­mlje BRIKS-a, čla­ni­ce Šan­gaj­ske or­ga­ni­za­ci­je za sa­rad­nju i pred­stav­ni­ci Glo­bal­nog ju­ga. U ra­du fo­ru­ma uče­stvo­va­li su i pred­stav­ni­ci dr­ža­va sa ko­ji­ma Ru­si­ja ima ozbilj­na po­li­tič­ka ne­sla­ga­nja, što je po­ka­za­lo da po­tre­ba za di­ja­lo­gom po­sto­ji čak i u vre­me du­bo­kih ge­o­po­li­tič­kih po­de­la.

Po­seb­nu pa­žnju pri­vu­kla je či­nje­ni­ca da je fo­rum odr­žan u tre­nut­ku ka­da svet­ska jav­nost još po­ku­ša­va da raz­u­me po­li­tič­ki zna­čaj ne­dav­nih di­plo­mat­skih kon­ta­ka­ta iz­me­đu Ki­ne, Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i Ru­si­je, ko­ji bi mo­gli da uti­ču na da­lji raz­voj me­đu­na­rod­nih od­no­sa. Iako de­ta­lji mno­gih di­plo­mat­skih ini­ci­ja­ti­va osta­ju iza za­tvo­re­nih vra­ta, pri­met­no je da je po­sled­njih me­se­ci ton ko­mu­ni­ka­ci­je me­đu glav­nim ak­te­ri­ma me­đu­na­rod­ne po­li­ti­ke po­stao uz­dr­ža­ni­ji. Isto­vre­me­no, glo­bal­na ža­ri­šta osta­ju otvo­re­na, a kon­ku­ren­ci­ja za re­sur­se i stra­te­ške ko­ri­do­re sve je iz­ra­že­ni­ja.

Upra­vo za­to su di­sku­si­je u Mo­skvi pri­vu­kle ve­li­ku pa­žnju. To­kom pa­ne­la i ple­nar­nih sed­ni­ca do­mi­ni­ra­la je oce­na da se me­đu­na­rod­ni si­stem na­la­zi u fa­zi du­bo­ke tran­sfor­ma­ci­je. Vi­še go­vor­ni­ka uka­za­lo je na to da se za­vr­ša­va epo­ha za­pad­ne do­mi­na­ci­je i da sve zna­čaj­ni­ju ulo­gu do­bi­ja­ju Ki­na, In­di­ja, Ru­si­ja, Iran, BRIKS, Šan­gaj­ska or­ga­ni­za­ci­ja za sa­rad­nju i dr­ža­ve Glo­bal­nog ju­ga.

Pro­me­ne ni­su raz­ma­tra­ne sa­mo kroz pri­zmu ge­o­po­li­ti­ke i voj­ne bez­bed­no­sti. Zna­čaj­na pa­žnja po­sve­će­na je me­đu­na­rod­noj in­for­ma­ci­o­noj bez­bed­no­sti, saj­ber-kri­mi­na­lu i di­gi­tal­nom su­ve­re­ni­te­tu dr­ža­va. Go­vo­re­ći na po­seb­nom pa­ne­lu po­sve­će­nom toj te­mi, za­me­nik mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va Ru­si­je Alek­san­dar Ali­mov oce­nio je da „ni­jed­na ze­mlja ne mo­že sa­ma da se su­prot­sta­vi pre­ko­gra­nič­nim in­for­ma­ci­o­no-ko­mu­ni­ka­ci­o­nim pret­nja­ma” i da je me­đu­na­rod­na sa­rad­nja je­di­ni put ka sta­bil­ni­jem i bez­bed­ni­jem di­gi­tal­nom pro­sto­ru. Uče­sni­ci su pri­tom na­gla­si­li po­tre­bu za us­po­sta­vlja­njem uni­ver­zal­nih pra­vi­la u saj­ber-pro­sto­ru pod okri­ljem Uje­di­nje­nih na­ci­ja, uz po­što­va­nje prin­ci­pa su­ve­re­ne jed­na­ko­sti dr­ža­va i ne­me­ša­nja u unu­tra­šnje po­slo­ve dru­gih ze­ma­lja.

Ta­kve oce­ne pod­se­ti­le su na go­vor Vla­di­mi­ra Pu­ti­na na Min­hen­skoj bez­bed­no­snoj kon­fe­ren­ci­ji 2007. go­di­ne, ka­da je upo­zo­rio da je uni­po­lar­ni mo­del me­đu­na­rod­nih od­no­sa du­go­roč­no neo­dr­živ. Ta­da su nje­go­ve re­či na Za­pa­du uglav­nom tu­ma­če­ne kao iza­zov po­sto­je­ćem po­ret­ku. Da­nas mno­gi uče­sni­ci mo­skov­skog fo­ru­ma sma­tra­ju da se ta tran­sfor­ma­ci­ja već od­vi­ja.

Te oce­ne go­to­vo se u pot­pu­no­sti po­du­da­ra­ju sa sta­vo­vi­ma ko­je je Alek­sej Dro­bi­njin, di­rek­tor De­part­ma­na za spolj­no­po­li­tič­ko pla­ni­ra­nje Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Ru­si­je, iz­neo u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” ne­po­sred­no uoči fo­ru­ma. Go­vo­re­ći na fo­ru­mu, Dro­bi­njin je oce­nio da svet ula­zi u pe­ri­od u ko­jem će vi­še cen­ta­ra mo­ći ob­li­ko­va­ti me­đu­na­rod­ne od­no­se, dok se pred oči­ma me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce od­vi­ja ras­pad po­je­di­nih ele­me­na­ta po­ret­ka na­sta­log na­kon za­vr­šet­ka hlad­nog ra­ta. Po­seb­no je is­ta­kao zna­čaj BRIKS-a, ŠOS-a i dr­ža­va Glo­bal­nog ju­ga, oce­nju­ju­ći da se for­mi­ra si­stem raz­li­či­tih raz­voj­nih mo­de­la u ko­jem ni­jed­na dr­ža­va ili gru­pa dr­ža­va ne­će mo­ći da na­me­će uni­ver­zal­na pra­vi­la osta­li­ma.

Ta­kav pri­stup bio je vi­dljiv i na fo­ru­mu. Za raz­li­ku od za­pad­nih bez­bed­no­snih sku­po­va, na ko­ji­ma do­mi­ni­ra­ju te­me u ve­zi sa NA­TO-om i evro­a­tlant­skom bez­bed­no­šću, u Mo­skvi je na­gla­sak sta­vljen na ide­ju jed­na­ke i ne­de­lji­ve bez­bed­no­sti, od­no­sno na stav da bez­bed­nost jed­nih dr­ža­va ne sme bi­ti iz­gra­đe­na na šte­tu dru­gih. To je bi­la jed­na od cen­tral­nih po­ru­ka ko­ju je Pu­tin iz­neo još 2007. go­di­ne u Min­he­nu, upo­zo­ra­va­ju­ći da će jed­no­stra­ni pri­stup me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma ne­mi­nov­no do­ve­sti do no­vih kri­za i su­ko­ba.

Isto­vre­me­no, ni Va­šing­ton ne od­ba­cu­je me­đu­na­rod­no pra­vo, već svo­je po­te­ze na­sto­ji da pred­sta­vi kroz po­sto­je­će me­đu­na­rod­ne me­ha­ni­zme. Raz­li­ka je u to­me što se iza di­plo­mat­skih for­mu­la­ci­ja vo­di sve in­ten­ziv­ni­ja bor­ba za ge­o­po­li­tič­ki uti­caj, stra­te­ške ko­ri­do­re i pri­stup ključ­nim re­sur­si­ma. Za­to sa­vre­me­na ge­o­po­li­tič­ka kon­ku­ren­ci­ja ni­je su­kob iz­me­đu pri­sta­li­ca i pro­tiv­ni­ka me­đu­na­rod­nog pra­va, već su­kob raz­li­či­tih vi­zi­ja bu­du­ćeg svet­skog po­ret­ka.