Borba oko novog visokog predstavnika u BiH

Ba­nja­lu­ka – Bo­sna i Her­ce­go­vi­na bi to­kom ove sed­mi­ce mo­gla da do­bi­je de­ve­tog vi­so­kog pred­stav­ni­ka, u okvi­ru pro­ce­sa ko­ji se od­vi­ja uz raz­li­či­te sta­vo­ve i su­ko­blja­va­nja me­đu čla­ni­ca­ma Sa­ve­ta za spro­vo­đe­nje mi­ra (PIK) o nje­go­vom iz­bo­ru i bu­du­ćem man­da­tu. Oče­ku­je se da no­vi su­per­vi­zor, uko­li­ko bu­de iza­bran, bu­de po­sled­nji na toj funk­ci­ji, i to naj­ve­ro­vat­ni­je sa, ka­ko se na­vo­di, re­du­ko­va­nim ovla­šće­nji­ma.

Pre­ma na­ja­va­ma, Uprav­ni od­bor PIK-a tre­ba­lo bi 3. i 4. ju­na da do­ne­se od­lu­ku o ime­no­va­nju no­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka. Kao naj­i­zgled­ni­je ime u ovom tre­nut­ku po­mi­nje se ita­li­jan­ski di­plo­ma­ta An­to­nio Za­nar­di Len­di, dok po­je­di­ni me­di­ji spe­ku­li­šu i o dru­gim kan­di­da­ti­ma.

Za raz­li­ku od ra­ni­jih pro­ce­sa, ovaj iz­bor od­vi­ja se u uslo­vi­ma iz­ra­že­nih raz­li­ka me­đu ključ­nim me­đu­na­rod­nim ak­te­ri­ma. Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, ka­ko se mo­že za­klju­či­ti iz po­je­di­nih na­stu­pa u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma, za­stu­pa­ju stav da era me­đu­na­rod­ne su­per­vi­zi­je u BiH tre­ba da bu­de okon­ča­na, dok deo evrop­skih ze­ma­lja za­dr­ža­va dru­ga­či­ji pri­stup.

Nemačka i Francuska, ta­ko­đe, ima­ju svo­je fa­vo­ri­te. Sa­ra­jev­ski por­tal „Kliks” pi­še o če­tvo­ri­ci kan­di­da­ta, od ko­jih se po­mi­nje još ime Vi­li­ja­ma Ru­ge­ra iz Sje­di­nje­nih Dr­ža­va. Do­du­še, ni ita­li­jan­ski kan­di­dat na­vod­no ni­je spo­ran za Va­šing­ton po­seb­no jer je uobi­ča­je­no da se su­per­vi­zor bi­ra iz ne­ke evrop­ske ze­mlje, dok ime­na pre­o­sta­le dvo­ji­ce kan­di­da­ta na­vod­no ni­su po­zna­ta, a ra­di se o pred­lo­zi­ma Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i Fran­cu­ske. Do­du­še, por­tal „Is­tra­ga” kao fran­cu­skog kan­di­da­ta na­vo­di di­plo­ma­tu Renea Tro­ku, ko­ga bi, ka­ko se is­ti­če, na tom me­stu ra­di­je vi­de­la i Ne­mač­ka, Ka­na­da i deo struk­tu­ra EU. Ovaj por­tal iz­ve­šta­va o ozbilj­nim po­de­la­ma oko iz­bo­ra no­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka, ali se oce­nju­je da ita­li­jan­ski di­plo­ma­ta ima naj­vi­še šan­si, pre­vas­hod­no jer na­vod­no ima po­dr­šku SAD, Ja­pa­na, Ita­li­je i Tur­ske.

Ka­ko pi­še „Kliks”, Fran­cu­ska i Bri­ta­ni­ja se pro­ti­ve ime­no­va­nju Len­di­ja, to­bož jer je bli­zak vla­da­ju­ćim struk­tu­ra­ma u Ru­si­ji i Sr­bi­ji – gde je svo­je­vre­me­no slu­žbo­vao – dok je stav Ber­li­na bli­ži evrop­skim ide­ja­ma, ali, ka­ko se na­vo­di, uz otvo­re­nu mo­guć­nost da Ne­mač­ka po­dr­ži ita­li­jan­skog kan­di­da­ta.

Me­di­ji kon­sta­tu­ju da ne po­sto­ji kon­sen­zus za iz­bor no­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka, dok če­ška struč­nja­ki­nja za BiH Mi­ha­e­la Ul­brih­to­va za N1 ka­že da uko­li­ko ze­mlje PIK-a ne us­pe­ju po­sti­ći sa­gla­snost o kan­di­da­tu, pro­ces mo­že bi­ti od­go­đen i po­no­vljen ka­sni­je. Po­li­ti­ča­ri u Sa­ra­je­vu bri­nu zbog mo­gu­ćeg „va­ku­u­ma” u stra­nom upra­vlja­nju ze­mljom, uve­re­ni ka­ko do to­ga, ipak, ne­će do­ći, iako ra­ni­je se po­mi­nja­la mo­guć­nost da će, uko­li­ko ce­la stvar zap­ne, Kri­sti­ja­na Šmi­ta, ko­ji je ne­dav­no na­ja­vio od­la­zak, me­nja­ti nje­gov za­me­nik Lu­is Kri­šok, di­plo­ma­ta iz SAD.

No­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka bi­ra­će Uprav­ni od­bor PIK-a u ko­jem su SAD, Ita­li­ja, Fran­cu­ska, Ne­mač­ka, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Ka­na­da, Ja­pan, Tur­ska i Evrop­ska uni­ja. U ra­du PIK-a od 2022. ne uče­stvu­je Ru­si­ja ko­ja se po­vu­kla usled ne­sla­ga­nja sa ime­no­va­njem Šmi­ta, ko­ji ni­je iza­bran u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti UN, a iz tog te­la pre to­ga po­vu­kla se i Ki­na. Obe ze­mlje već du­že vre­me za­stu­pa­ju stav da je pro­tek­to­rat nad BiH ne­po­tre­ban.

Pred­sed­nik SNSD-a Mi­lo­rad Do­dik iz­ja­vio je da Re­pu­bli­ci Srp­skoj ni­je bit­no ime, već ka­ko će da ra­di u BiH.

„Ne in­te­re­su­je nas ko­pi­ja pret­hod­ni­ka Šmi­ta, a ni onih dru­gih. On tre­ba da ima ogra­ni­čen man­dat. Onog tre­nut­ka ka­da nje­gov man­dat is­tek­ne, za go­di­nu da­na, to zna­či da se uki­da funk­ci­ja vi­so­kog pred­stav­ni­ka. U me­đu­vre­me­nu, on ko­ri­ste­ći ne­ka svo­ja ovla­šće­nja tre­ba iz prav­nog pro­me­ta da eli­mi­ni­še sve an­ti­u­stav­ne i an­ti­dej­ton­ske ele­men­te ko­je su nje­go­vi pret­hod­ni­ci do­ne­li”, is­ta­kao je Do­dik.

On je na­veo da je sva­ka vr­sta in­ter­ven­ci­je u no­ve sek­to­re i obla­sti ne­pri­hva­tlji­va. „On tre­ba da bu­de po­tvr­đen u SB UN i mi ve­ru­je­mo da će se to de­si­ti. Na taj na­čin bi imao do­dat­ni le­gi­ti­mi­tet za tu svo­ju go­di­nu da­na. Ako to bu­de me­še­ta­re­nje Ne­ma­ca i Bri­ta­na­ca, on je za nas ne­pri­hva­tljiv”, re­kao je Do­dik.