Oli Ren: Slabiji privredni rast sprečava divljanje cena u Evropi

Kompanije u evrozoni za sada uglavnom ne prenose rast troškova izazvan ratom na Bliskom istoku na krajnje kupce, što ukazuje da slaba privredna aktivnost ograničava njihovu moć određivanja cena i smanjuje rizik od novog snažnog talasa inflacije.

Analiza agencije Rojters, zasnovana na izveštajima o zaradi i saopštenjima o poslovanju 175 najvećih kompanija iz evrozone, pokazala je da je samo oko trećina preduzeća povećala ili planira da poveća cene zbog rasta troškova energije i sirovina.

Takav rezultat predstavlja oštar kontrast u odnosu na period nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, kada je gotovo dve trećine kompanija podizalo cene usled energetskog šoka, snažne postpandemijske tražnje i velikih fiskalnih podsticaja.

Rojtersova analiza pokazala je da je od 136 kompanija nefinansijskih kompanija obuhvaćenih istraživanjem njih 55 već povećalo ili planira da poveća cene u narednim mesecima.

To znači da oko 40 odsto firmi prenosi deo viših troškova na kupce, dok je nakon početka rata u Ukrajini taj udeo iznosio čak 82 odsto.

Član Saveta guvernera Evropske centralne banke Oli Ren rekao je da postoji jasna razlika između proleća 2022. i proleća 2026. godine.

Prema njegovim rečima, privredni rast je sada znatno slabiji, a nema ni snažnih fiskalnih podsticaja koji su tada podržavali potrošnju.

Najviše povećanja cena zabeleženo je u industrijskom sektoru i među proizvođačima sirovina, dok firme koje posluju direktno sa potrošačima pokazuju mnogo veći oprez.

Trgovinski lanci nastoje da zadrže konkurentne cene, dok proizvođači automobila, uključujući Folksvagen, stavljaju veći fokus na smanjenje troškova poslovanja.

Dodatna razlika u odnosu na 2022. godinu jeste činjenica da su kompanije bolje pripremljene za energetske šokove.

Veći broj firmi koristi hedžing ugovore za zaštitu od rasta cena energenata, dok su ugovori sa automatskim usklađivanjem cena postali češći nego tokom prethodne energetske krize, prenosi Tanjug.