Dragijević ne može da odgovara zbog pomoći krvnom srodniku

Viši sud u Negotinu obustavio je krivični postupak protiv Radoslava Dragijevića (75), koji je protiv njega vođen zbog neprijavljivanja ubistva dvogodišnje Danke Ilić 26. marta 2024. godine i pomoći dvojici okrivljenih da su počinili ovo krivično delo, jer po zakonu ne može da odgovara zbog pomoći krvnom srodniku, odnosno sinu Dejanu Dragijeviću (50), koji je optužen da je u saizvršilaštvu sa Srđanom Jankovićem (50) odgovoran za smrt devojčice.

Kako je za „Politiku” rečeno u ovoj pravosudnoj ustanovi, sud se prilikom donošenja ove odluke rukovodio primedbama Apelacionog suda u Nišu, koji je pre nedelju dana potvrdio optužnice protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, dok je onu protiv Radoslava Dragijevića vratio na ponovno odlučivanje.

– Apelacioni sud u Nišu nam je naložio da ocenimo da li stoji optužba protiv Radoslava Dragijevića. Mogli su, primera radi, da nalože da predmet vratimo Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, koje je podiglo optužnicu. Posle većanja, tročlano Krivično vanraspravno veće našeg suda odlučilo je da optužbe ne stoje zato što se u zakonu navodi da kada pomažete svom direktnom krvnom srodniku ne možete da učinite krivično delo. Odluku ne smatramo hrabrom, kako je neki komentarišu, nego „normalnom” i očekivanom – rečeno je za naš list u negotinskom Višem sudu.

Napominju da je ovo prvostepena odluka i da protiv ovog rešenja Više javno tužilaštvo u Zaječaru ima pravo žalbe u roku od tri dana od njegovog prijema Apelacionom sudu u Nišu.

– Pretpostavljamo da će se tužilaštvo žaliti. Odluku je donelo tročlano KV veće, posle većanja – kažu u negotinskom Višem sudu.

Na pitanje kako je došlo do toga da posle nešto više od mesec dana kada je potvrdio optužnicu protiv sve trojice okrivljenih sud donese suprotnu odluku i obustavi krivični postupak protiv Radoslava Dragijevića, u sudu kažu da „možda nisu obratili dovoljno pažnje prvi put”.

– Ovo je deo na koji mi prošli put, možda, nismo obratili dovoljno pažnje. Više smo se upuštali u ocenu optužbe prema prvookrivljenom i drugookrivljenom. Da li smo u pravu ili ne, odlučiće Apelacioni sud u Nišu – rečeno nam je u sudu.

Kako saznajemo, Apelacioni sud u Nišu je obrazlažući svoju odluku naveo da je činjenični opis dela u odnosu na Radoslava Dragijevića protivrečan sam sebi i pravno neodrživ, jer navođenje da je ovaj okrivljeni opravdano sumnjiv da je pomogao okrivljenom Srđanu Jankoviću i nije ga prijavio kao izvršioca teškog krivičnog dela, nema potvrdu u činjeničnom opisu dela, s obzirom na to da sadrži isključivo opis pomaganja svom sinu Dejanu Dragijeviću kao saizvršiocu teškog ubistva.

Kako se navodi, iz opisa u optužnici proizilazi da je Dejan Dragijević, u dogovoru sa Srđanom Jankovićem učestvovao u ubistvu devojčice, a potom njeno telo doneo u svoju kuću.

– Neposredno posle ubistva deteta, telo je Dragijević, iz opisa u optužnici, sa deponije doneo u svoju kuću u selu Zlot, uz znanje svog oca Radoslava Dragijevića, a potom opet telo premestio, odnosno ostavio u nekoj napuštenoj kući – navodi se u ovoj odluci.

Sud je pojasnio da po zakonu izvršilac krivičnih dela koja su Radoslavu Dragijeviću stavljena na teret ne može da odgovara ukoliko je pomoć nakon izvršenog krivičnog dela pružio krvnom srodniku, ili ga nije prijavio. U konkretnom slučaju, zaključeno je, sud je zanemario da je Dragoslav Dragijević pomogao i nije prijavio sina.

Advokat Ivan Duzlevski objašnjava da je pitanje „da li stoji optužba protiv Radoslava Dragijevića” zapravo sudskim rečnikom ukazivanje nižestepenom organu da doneta odluka nije pravilna i da se iz svih dokaza koje je javni tužilac priložio uz svoju optužnicu ne može izvući zaključak ni da postoji „opravdana sumnja” da je ovo lice učinilo delo za koje se optužuje, a kamoli da je to izvesno.

– Drugostepenom kontrolom optužnice utvrđene su izvesne kvalitativne manjkavosti optužnog akta u jednom delu koji se odnosi na ranije okrivljenog Radoslava, oca prvookrivljenog Dejana Dragijevića i dat je nalog Višem sudu u Negotinu kao prvostepenom sudu da bolje utvrdi činjenično stanje i pravilno primeni procesno pravo. Viši sud u Negotinu jeste samostalan i nezavisan u svom postupanju, ali se ovde radi o postupanju suda višeg stepena po žalbi advokata odbrane koju su, obzirom na krajnji ishod, očigledno ukazali na ozbiljne povrede postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava. Imajući u vidu ranija dešavanja i propuste učinjene u ovom slučaju, smatram da ovo otvara i pitanje šire kontrole postupanja svih nadležnih državnih organa u konkretnom slučaju – objašnjava Duzlevski.

Pomaganje krvnom srodniku, kaže naš sagovornik, ako se cela stvar sagleda u poznatim konkretnim okolnostima slučaja, može i ne mora biti krivično delo prema krivičnom zakonu Republike Srbije. Zapravo, navodi, važno je utvrditi stepen srodstva glavnog izvršioca i pomagača.

– Član Krivičnog zakonika kojim je propisano krivično delo pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela (pod koju pravnu kvalifikaciju bi se podvelo poznato činjenično stanje) naime govori o tome da se za ovo delo neće kazniti lice kojem je učinilac supružnik, lice sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i supružnik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici. Izraz „neće se kazniti” ovde je upotrebljen u smislu da nema krivičnog dela. Dakle, kako je u slučaju okrivljenog Dragijevića reč o gonjenju oca, takvo gonjenje po našem krivičnom pravu nije moguće – kaže advokat Duzlevski.

Na pitanje kako je moguće da sud koji kontroliše optužnicu nije uočio da okrivljeni nije učinio krivično delo jer je pomogao sinu, naš sagovornik odgovara.

– Prvostepeni sud je očigledno zauzeo suprotan stav svemu navedenom. Reč je o grubom propustu organa koji se nije smeo desiti u slučaju ovakvog senzibiliteta i značaja. Naravno, potrebno je „hladne glave” razmotriti argumentaciju kojom se rukovodio ovaj sud, jer nam i pored svega nisu poznati svi detalji slučaja. Nadamo se da će se iz svega izvesti zaključci koji će makar sprečiti ovakve propuste u budućnosti. To je najmanje što slučaj Danke Ilić zaslužuje – zaključuje Duzlevski.