Diploma nije validna ako studijski program nije akreditovan

U ovoj godini navršavaju se pune dve decenije od uspostavljanja sistema akreditacije u visokom obrazovanju u Srbiji kao garancije kvaliteta i okosnice poverenja u univerzitete, fakultete, akademije i visoke škole, dakle u znanje i stručnost koji se stiču na studijskim programima koji se realizuju u skladu sa strogim pravilima i zakonskim normama tako da diplome i kvalifikacije po završetku studija budu neupitne. Uprkos tome i dalje postoje i rade i visokoškolske ustanove bez akreditacije, a neke od njih se i reklamiraju pozivajući buduće studente da kod njih visoko obrazovanje stiču na studijskim programima koji, ispostavlja se, takođe ne ispunjavaju uslove za akreditaciju. A budući studenti, pa ni njihovi roditelji mahom nisu svesni koliko je važno i gde se može vrlo lako proveriti koje su visokoškolske ustanove akreditovane, kao i studijski programi koje nude. Najrelevantnija adresa za to je Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT).

– Obeležavamo 20 godina od uspostavljanja sistema akreditacije, a javnost, čak i nastavnici na visokoškolskim ustanovama, nedovoljno znaju kako funkcioniše sistem akreditacije, da se akreditacija izdaje na period od sedam godina, da moraju da budu ispunjeni propisani standardi. Svi standardi za akreditaciju u februaru ove godine su izmenjeni, posle osam godina, a trebalo bi da se svake godine usklađuju i menjaju. Na sajtu NAT-a ima dosta informacija, a među najznačajnijima je „Vodič za studente”, gde i roditelji i budući studenti mogu da vide koje visokoškolske ustanove su akreditovane za koje studijske programe. To maturanti treba da urade pre nego što odluče šta će da studiraju, jer ako program nije akreditovan, diploma nije validna – istakao je prof. dr Nebojša Zdravković, direktor NAT-a.

Najavio je da će ova institucija u predstojećem periodu pokušati da kroz nacionalnu kampanju bolje uputi opštu javnost u to šta je akreditacija, čemu služi, zašto je značajna i zbog čega je nužno ispuniti stroga akreditaciona pravila kako bi se osigurao kvalitet visokog obrazovanja, ali njegovo unapređenje, prepoznatljivost i relevantnost u međunarodnim okvirima. Podsetimo, NAT je imao pa izgubio punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA). Kada je izbačen iz ovog miljea, NAT je dobio smernice šta treba ispraviti da bi se opet našao među punopravnim članovima renomirane univerzitetske zajednice Evrope, ali taj posao još nije završen.

Međutim, prvi put od uspostavljanja nacionalnog akreditacionog sistema u Srbiji u poseti NAT-u nedavno je bila prof. dr Danijela Kristina Giculika, predsednik Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. Aktuelno rukovodstvo NAT-a kaže da ovu posetu vidi kao podstrek i podršku da se privedu kraju započete reforme, da se steknu uslovi da se do kraja ove godine ponovo podnese zahtev za sticanje punopravnog članstva koje smo izgubili pre šest godina.

Prema poslednjim podacima NAT-a, u Srbiji je akreditovano 18 univerziteta (devet državnih i devet privatnih), 118 fakulteta (87 državnih i 31 privatni), 13 akademija strukovnih studija, 20 visokih škola strukovnih studija i 11 visokih škola akademskih studija. Trenutno je akreditovano 2.127 studijskih programa na svim nivoima studija, a od toga 596 na osnovnim akademskim i 295 na osnovnim strukovnim.

Uz napomenu da akreditacija nije forma nego suština, u NAT-u potvrđuju da kamen spoticanja na putu ka akreditaciji može biti, na primer, zakasnelo podnošenje zahteva, ali i da je praksa pokazala da među utvrđenim nepravilnostima ima i onih koje bude sumnju u pokušaj svesnog zaobilaženja procedure u praksi. Kao takvi prepoznati su, recimo, zahtevi za akreditaciju koji su odbačeni zato što su među predavačima kao angažovani bili navedeni preminuli profesori.

Zadatak akreditacione komisije je da proveri da li se ispunjava set propisanih uslova i standarda u pogledu kadra, opreme, prostora... – da bi studijski program ili ustanova zavredeli akreditaciju. Ali ne samo to. Dešavalo se u praksi da nakon dobijanja akreditacije neke visokoškolske ustanove već u prvoj godini rada faktički prestanu da ispunjavaju uslove za obavljanje delatnosti visokog obrazovanja, a da to niko nije utvrdio. I redovna evaluacija, odnosno spoljašnja provera kvaliteta rada visokoškolskih ustanova deo je posla NAT-a.

Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) imamo od 2006. godine, ona je i sada stručni organ NAT-a, koji je osnovan 2018. godine. Zanimljiva statistika koja je juče u razgovoru uprave NAT-a sa medijskim poslenicima u Palati „Srbija” predočena javnosti ukazuje da je od 2018. do 2024. godine bilo odbačenih svega 12 zahteva za akreditaciju, a od novembra 2024. do sada odbačeno ih je 80. Obrazloženje nezanemarljivog povećanja broja odbačenih zahteva za akreditaciju naslućuje se u istaknutoj misiji aktuelnog rukovodstva NAT-a – da se dosledno primenjuju pravila i na državne i na privatne visokoškolske ustanove, bez izuzetka, s nultom tolerancijom za odstupanje od standarda, jer u konačnici posledice pogađaju isključivo studente. Istaknuto je i da fakulteti postoje zbog studenata, ne zbog profesora, da studijski programi treba da se kreiraju u skladu sa procenjenim potrebama tržišta rada, da se prema kurikulumima angažuju profesori, a ne obrnuto, da se programi nastave i učenja sastavljaju i realizuju na osnovu raspoloživog nastavnog kadra.