Da li se bliži vreme gašenja OHR-a

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka  

Ba­nja­lu­ka – Mi smo na tri­bi­na­ma i sa­mo gle­da­mo ka­ko ta­ko une­zve­re­ni ga­nja­te tu ćo­ška­stu lop­tu, pro­ko­men­ta­ri­sa­la je Želj­ka Cvi­ja­no­vić pi­sa­nje sa­ra­jev­skih me­di­ja ko­ji, po­vo­dom var­ni­ca iz­me­đu za­pad­nih ze­ma­lja oko iz­bo­ra no­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka, za­klju­ču­ju da je po­li­ti­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske sa­da „u pro­ble­mu”. Kao raz­log na­vo­de to što bi Srp­ska, pre­ma nji­ho­vom tu­ma­če­nju, tre­ba­lo da pri­hva­ti no­vog su­per­vi­zo­ra ko­jeg fa­vo­ri­zu­ju Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve, a ko­ji bi bio iza­bran na isti na­čin kao i nje­gov pret­hod­nik Kri­sti­jan Šmit.

Ne­mač­ki di­plo­ma­ta, na zah­tev Va­šing­to­na, na­pu­šta Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, naj­ve­ro­vat­ni­je kao deo do­go­vo­ra Sje­di­nje­nih Dr­ža­va sa vla­sti­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske. Isto­vre­me­no, mo­guć­nost da Uprav­ni od­bor Sa­ve­ta za spro­vo­đe­nje mi­ra (PIK) na da­na­šnjoj i su­tra­šnjoj sed­ni­ci no­mi­nu­je no­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka – ko­ji bi po­tom, uko­li­ko se bu­du po­što­va­le pro­ce­du­re, tre­ba­lo da bu­de po­tvr­đen u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti UN – već da­ni­ma je jed­na od glav­nih po­li­tič­kih te­ma. U jav­no­sti se či­tav pro­ces uglav­nom po­sma­tra kroz pri­zmu raz­mi­mo­i­la­že­nja Va­šing­to­na i po­je­di­nih evrop­skih pre­sto­ni­ca, uz oce­ne da su nji­ho­vi od­no­si u ve­zi s tim pi­ta­njem ozbilj­no na­ru­še­ni. Za­mi­sao Sje­di­nje­nih Dr­ža­va je­ste da to bu­de po­sled­nji vi­so­ki pred­stav­nik, či­ji bi man­dat bio usme­ren na pod­sti­ca­nje di­ja­lo­ga, a ne na na­me­ta­nje od­lu­ka. No, ta­kav pri­stup iza­zi­va ner­vo­zu u ve­ćem de­lu bo­šnjač­kih po­li­tič­kih kru­go­va, ko­ji su u pret­hod­nim go­di­na­ma če­sto ima­li po­dr­šku zna­čaj­nog de­la Evrop­ske uni­je.

Da je na sce­ni pra­va di­plo­mat­ska ofan­zi­va, ali i du­bo­ko ne­sla­ga­nje oko bu­duć­no­sti OHR-a, po­ka­zu­je i ju­če­ra­šnja po­se­ta Sa­ra­je­vu fran­cu­skog mi­ni­stra za Evro­pu Ben­ža­me­na Ada­da i ne­mač­kog mi­ni­stra za Evro­pu Gin­te­ra Krih­ba­u­ma. Oni su ju­če raz­go­va­ra­li sa zva­nič­ni­ci­ma u BiH, a na­kon raz­go­vo­ra u Pred­sed­ni­štvu BiH Cvi­ja­no­vi­će­va je po­ru­či­la da stra­ni in­ter­ven­ci­o­ni­zam ni­je do­pri­neo di­ja­lo­gu, me­đu­sob­nom raz­u­me­va­nju, ni ja­ča­nju prav­ne dr­ža­ve, već je pro­du­blji­vao po­li­tič­ke kri­ze i ne­po­ve­re­nje.

„Vre­me je da se ta era okon­ča, a da se BiH vra­ti kon­sti­tu­tiv­nim na­ro­di­ma i do­ma­ćim in­sti­tu­ci­ja­ma na svim ni­vo­i­ma vla­sti, u skla­du sa Dej­ton­skim mi­rov­nim spo­ra­zu­mom, što pod­ra­zu­me­va pu­nu re­a­fir­ma­ci­ju de­mo­kra­ti­je i su­ve­re­ni­te­ta”, na­pi­sa­la je Cvi­ja­no­vi­će­va na dru­štve­nim mre­ža­ma.

S dru­ge stra­ne, mi­ni­star spolj­nih po­slo­va BiH El­me­din Ko­na­ko­vić na­kon sa­stan­ka sa fran­cu­skim i ne­mač­kim mi­ni­stri­ma po­ru­čio je da „pre­ra­no sla­blje­nje OHR-a pred­sta­vlja ri­zik”, dok su zva­nič­ni­ci iz Ber­li­na i Pa­ri­za iz­ra­zi­li po­dr­šku su­ve­re­ni­te­tu, te­ri­to­ri­jal­nom in­te­gri­te­tu i ustav­nom po­ret­ku BiH, kao i nje­noj evrop­skoj per­spek­ti­vi. Is­ta­kli su i va­žnost kon­ti­nu­i­ra­nog me­đu­na­rod­nog an­ga­žma­na i ulo­ge OHR-a do is­pu­nja­va­nja ci­lje­va i uslo­va po­zna­tih kao „pet plus dva”, me­đu ko­ji­ma je i pi­ta­nje dr­žav­ne imo­vi­ne.

Po­red če­ti­ri kan­di­da­ta či­ja se ime­na po­mi­nju u jav­no­sti, a me­đu ko­ji­ma se kao naj­i­zgled­ni­ji iz­dva­ja ita­li­jan­ski di­plo­ma­ta An­to­nio Ca­nar­di Lan­di, po­je­di­ni kru­go­vi spe­ku­li­šu da bi jed­no od mo­gu­ćih re­še­nja mo­glo bi­ti ob­je­di­nja­va­nje funk­ci­je še­fa De­le­ga­ci­je EU u BiH i vi­so­kog pred­stav­ni­ka. Ana­li­ti­ča­ri uka­zu­ju da ko god pre­u­zme ovu funk­ci­ju – ko­joj je, pre­ma vi­zi­ji Va­šing­to­na, na­me­nje­na ulo­ga po­ste­pe­nog ga­še­nja – ne­će ima­ti ni­ma­lo lak za­da­tak ba­lan­si­ra­nja iz­me­đu in­te­re­sa Evrop­ske uni­je i Sje­di­nje­nih Dr­ža­va. U jav­no­sti se po­ja­vlju­ju i ne­zva­nič­ne tvrd­nje da je kan­di­da­tu­ra Lan­di­ja, iako do­la­zi iz Ita­li­je, for­mu­li­sa­na mi­mo ši­reg do­go­vo­ra sa Bri­se­lom, te da je reč o kan­di­da­tu ko­ji uži­va po­dr­šku Va­šing­to­na. Po­je­di­ni me­di­ji čak spe­ku­li­šu da je nje­go­vo ime usa­gla­še­no na re­la­ci­ji iz­me­đu sa­rad­ni­ka Do­nal­da Tram­pa i ita­li­jan­ske pre­mi­jer­ke Đor­đe Me­lo­ni.

Stav bo­šnjač­kih po­li­tič­kih kru­go­va u po­ne­de­ljak je iz­neo De­nis Be­ći­ro­vić, ko­ji je na­kon sa­stan­ka sa pred­sed­ni­kom Evrop­skog sa­ve­ta An­to­ni­jom Ko­stom po­ru­čio da „BiH ne mo­že bez OHR-a i vi­so­kog pred­stav­ni­ka sa pu­nim ovla­šće­nji­ma”. U su­prot­nom, ka­ko je na­veo, po­sto­ji opa­snost od de­sta­bi­li­za­ci­je i ugro­ža­va­nja mi­ra.

Cvi­ja­no­vi­će­va je na to od­go­vo­ri­la da su je­di­na istin­ska ga­ran­ci­ja op­stan­ka BiH nje­ni gra­đa­ni, in­sti­tu­ci­je i do­ma­ći di­ja­log, te da ni­je­dan spolj­ni fak­tor ne mo­že bi­ti za­me­na za to. Do­da­la je da upra­vo po tom pi­ta­nju po­sto­je su­štin­ska ne­sla­ga­nja unu­tar BiH.

„Na­ša po­zi­ci­ja je da se OHR u pot­pu­no­sti za­tvo­ri, ali raz­u­me­mo da je ovo iz­la­zna va­ri­jan­ta za uki­da­nje ne­če­ga što se ne po­kla­pa ni sa evrop­skim pu­tem ni sa de­mo­kra­ti­jom. Za­go­va­ram prin­cip su­ve­re­ni­te­ta i da sa­mi do­no­si­mo re­še­nja”, na­ve­la je Cvi­ja­no­vi­će­va. Ona je is­ta­kla da Re­pu­bli­ka Srp­ska po­dr­ža­va okon­ča­nje man­da­ta OHR-a, jer je, ka­ko je na­ve­la, tri de­ce­ni­je na­kon ra­ta do­šlo vre­me da do­ma­će in­sti­tu­ci­je pre­u­zmu pu­nu od­go­vor­nost i da stran­ci vi­še ne do­no­se za­ko­ne u BiH.