Kako Kubanci preživljavaju američke sankcije

Dok turisti na razglednicama i dalje vide šarene ulice Havane, stare američke automobile i ritam salse, stvarnost na Kubi postaje sve surovija. Zemlja se već mesecima suočava sa dubokom ekonomskom krizom, ozbiljnim nestašicama goriva, čestim višečasovnim nestancima struje i hroničnim nedostatkom osnovnih životnih namirnica.

U takvim okolnostima, građani Kube pokušavaju da prežive kako znaju i umeju. Na improvizovanim uličnim tezgama prodaje se bukvalno sve — stari telefoni iz devedesetih, polovni češljevi, delovi za kućne aparate, stara odeća, baterije, pa čak i prazne plastične flaše. Ono što je u većem delu sveta otpad, na Kubi postaje sredstvo za preživljavanje.

Kubanska ekonomija godinama je pod snažnim udarom američkih sankcija, ali poslednjih godina situacija je postala još teža. Ograničenja u finansijskim transakcijama, otežan uvoz robe i energenata, kao i pad prihoda od turizma nakon pandemije, doveli su do toga da država sve teže obezbeđuje osnovne potrebe stanovništva.

Redovi ispred prodavnica postali su svakodnevica. Građani satima čekaju hleb, ulje ili pirinač, bez garancije da će robe uopšte biti. U pojedinim delovima zemlje struja nestaje i po deset sati dnevno, dok javni prevoz funkcioniše minimalno zbog nedostatka goriva. Mnogi Kubanci na posao idu peške ili biciklima, a sve više porodica oslanja se na rođake iz inostranstva koji šalju novac i pakete.

Ipak, uprkos teškoj situaciji, vlast u Havani i dalje uspeva da održi institucionalnu kontrolu. Državni aparat, bezbednosne strukture i sistem raspodele hrane i dalje funkcionišu, mada sve otežanije. Kubansko rukovodstvo za krizu direktno optužuje Vašington, tvrdeći da sankcije predstavljaju „ekonomski rat“ čiji je cilj urušavanje države.

S druge strane, kritičari vlasti ističu da se problemi ne mogu objasniti samo sankcijama. Oni ukazuju na decenije centralno planirane ekonomije, slab privatni sektor, neefikasnost državnih preduzeća i spore reforme koje su, kako tvrde, dodatno oslabile otpornost zemlje.

Uprkos svemu, Kubanci pokazuju neverovatnu sposobnost prilagođavanja. Na ulicama Havane i dalje se čuje muzika, komšije dele hranu kada je ima, a mnogi pokušavaju da pokrenu sitne privatne poslove — od popravke elektronike do prodaje domaće kafe i sendviča. Upravo ta kombinacija snalažljivosti, navike na krize i snažne porodične solidarnosti održava svakodnevni život.

Ali pitanje je koliko dugo. Jer, dok Kuba pokušava da preživi između sankcija, nestašica i globalne ekonomske neizvesnosti, sve veći broj mladih napušta ostrvo u potrazi za normalnijim životom. Za mnoge od njih, najveći problem više nije politika — već umor od svakodnevne borbe za najosnovnije stvari.

.