Duži prekid snabdevanja gorivom s Bliskog istoka ugušio bi globalnu ekonomiju

Dugotrajni prekid snabdevanja svetom gorivom s Bliskog istoka zbog rata SAD s Iranom naneo bi težak udarac globalnoj ekonomiji, bacajući neke zemlje u recesiju i šireći inflaciju i rast nezaposlenosti, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj u izveštaju objavljenom danas.

Najteže bi bile pogođene zemlje Azije koje zavise od sirove nafte, goriva i prirodnog gasa iz Persijskog zaliva, a to je u velikoj meri ugušeno zatvaranjem Ormuskog moreuza zbog rizika od iranskog napada. Teško bi bile pogođene i sve siromašnije zemlje sveta u kojima ljudi troše veći deo prihoda na gorivo i hranu, saopštio je OECD.

Posledice naglog povećanja cene gotiva i inflacije osetile bi se širom sveta. Globalni rast bi pao na nivoe koji nisu viđeni osim velikih zastoja poput pandemije COVID-19 i globalne finansijske krize i recesije krajem 2000.

Po scenariju OECD-a, ako poremećaji potraju, globalni privredni rast usporava se sa 3,4 odsto prošle godine na 2,1 ove godine i 1,8 odsto 2027. što se potencijalno može odraziti na neke ekonomije.

Po drugačijem scenariju OECD-a za kraće poremećaje, u kojem proizvodnja energije i isporuke iz Zaliva počinju da se sredinom ove godine vraćaju na predratne nivoe, rast bi se usporio na 2,8 odst ove godine i podigao na 3,1 sledeće godine.

„Globalna ekonomija je ušla u 2026. godinu sa snažnim zamahom, ali su izgledali značajno oslabili od početka rata na Bliskom istoku, a efekti će se verovatno osećati još neko vreme“, rekao je generalni sekretar OECD-a Matijas Korman. „Što duže traju poremećaji, to su veći ekonomski i društveni troškovi“, konstatovao je on.

Korman je upozorio da državna potrošnja usmerena na smanjenje troškova za gorivo mora biti usmerena na one kojima je najpotrebnija i mora biti privremena da bi se izbeglo nagomilavanje prekomernog državnog duga i očuvali podsticaje za štednju energije.

Stalni rizik za brodarstvo je saobraćaj kroz Ormuški moreuz smanjio na minimum, za više od 90 odsto u poređenju sa stanjem pre rata. To je poremetilo oko petinu svetskih zaliha sirove nafte i goriva, kao i prirodnog gasa.

Izveštaj OECD-a dolazi posle studija UN koja upozorava da će više cene energije uticati na skoro milijardu ljudi u siromašnijim zemljama i malim ostrvskim državama koje zavise od uvoza goriva, primoravajući ih na kompromise između plaćanja računa za energiju i ulaganja u osnovne javne usluge.

Više od 30 odsto ljudi u tim zemljama već živi ispod granice ekstremnog siromaštva, definisane kao život sa tri dolara dnevno ili manje od toga.

OECD je međunarodna međuvladina organizacija i politički forum 38 država s tržišno zasnovanim ekonomijama, sa sedištem u Parizu.