Šećerna repa važnija od politike

Hrtkovci – Hrvati koji su se iselili iz Hrtkovaca reći će da su proterani, oni koji su ostali radije bi da ne pričaju o politici, a Srbi koji su došli u ovo sremsko selo kao izbeglice tvrde da su jedini pravi gubitnici u ratu i zavide Hrvatima koji su se iselili iz Hrtkovaca.
Slučaj Hrtkovci posle više od petnaest godina ponovo je otvoren. Mada bi u ovom sremskom selu, između Rume i Šapca, više voleli da pričaju o završenom fudbalskom prvenstvu uličnih timova ili o kampanji vađenja šećerne repe koja kasni zbog kiše, hteli-ne hteli i protiv svoje volje ponovo su prinuđeni da se vraćaju u prošlost.

Šta se početkom devedesetih godina događalo unutar ušorenog naselja s nešto manje od tri hiljade stanovnika, tema je kojom će se detaljnije baviti Haški tribunal na procesu protiv Vojislava Šešelja. Pošto optužnica protiv lidera radikala sadrži i navode o proterivanju vojvođanskih Hrvata, Šešelj i njegov stručni tim objavili su nedavno knjigu "Afera Hrtkovci" kojom pobijaju tvrdnje tužilaštva pa su tako uz knjigu i Hag i Hrtkovci ponovo postali ne samo aktuelni, već i vruća stranačka tema u republičkom parlamentu s mnogo oprečnih i teških reči.

Na ulazu u Mesnu zajednicu stoje spomen-ploče s petnaestak imena meštana koji su poginuli u ratovima devedesetih godina. Sekretar Mesne zajednice je Anđa Tomić, izbeglica iz Zagreba. U Srem se doselila s mužem i troje dece 1991. godine i smatra se svedokom svih važnih zbivanja koja su ubrzo nastupila. Po mnogima ključan je miting na Đurđevdan 1992. godine na kome su u prisustvu vođe radikala pročitana imena nekih meštana Hrtkovaca hrvatske nacionalnosti koji su optuženi da pomažu hrvatsku vojsku. Oni su se posle toga i odselili, ali zajedno s njima iselilo se i 70 odsto Hrvata koji su ovde od davnina živeli.

– Hrvati su počeli da se iseljavaju mnogo pre tog mitinga od 6. maja 1992. godine koji je bio samo politička promocija Srpske radikalne stranke, to nije bio skup protiv Hrvata. Sećam se da je Šešelj govorio samo o onima koji pomažu zenge da se isele, a sve lojalne Hrvate pozvao je da ostanu – kaže Tomićeva.

Prema podacima mesne kancelarije, već od avgusta 1991. godine počela je razmena stanova. Samo iz Zagreba, do 14. januara 1992. godine, 17 porodica razmenilo je stanove s hrvatskim porodicama iz Hrtkovaca.

– Oni su otišli da žive u gradu, a mi smo došli da živimo u selu – kaže sekretarica Mesne  zajednice.

U Hrtkovcima se mogu naći primeri da su pojedini Srbi menjali dvospratne kuće na moru za garažu s potkrovljem u ovom selu i to bez građevinske dozvole. Ako su stanovali u vojnim stanovima onda su ih morali vratiti Hrvatskoj bez ikakve nadoknade zbog optužbi za pobunu protiv hrvatske države i učešća u jugočetničkoj vojsci.

– Ovde nijedna kuća nije minirana, zapaljena ili srušena. Kad smo izbegli iz Hrvatske policija je napravila punkt na ulazu u selo i usmeravala nas prema Šapcu, znači da je štitila ovdašnje Hrvate – kaže Srbin, izbeglica iz Slavonije.

U Hrtkovcima, prema popisu iz 1991. godine, živelo je 2.800 stanovnika, Hrvata je bilo 41 odsto, Mađara 20 odsto a Srba oko 17 procenata. Posle svih odseljavanja i doseljavanja u nekoliko talasa, poslednji je bio u vreme "Oluje" 1995. godine, broj žitelja prema popisu iz 2001. godine narastao je na četiri hiljade. U selu su sada većina Srbi, 60 odsto, a broj Hrvata smanjen je na deset odsto. Umesto katoličkog sveca za seosku slavu proglašen je Sveti Ilija.

Hrvati koji su se odselili i dalje dolaze u Hrtkovce, obično za zadušnice kada idu na groblje, a svrate i u Mesnu zajednicu ako im zatreba neki dokument.

– Komunikacija je uljudna, ali svi će vam oni reći: "Šešelj nas je proterao". Ja sam živela u strahu, između dve kasarne u Zagrebu koje su Hrvati napadali, i jedva sam čekala samo da izađem, a oni su mogli na miru da biraju kuće u Hrvatskoj. Otišli su ili iz interesa ili da im deca ne služe srpsku vojsku – kaže Anđa Tomić.

Jedan od onih koji najviše komunicira s bivšim meštanima ovog sela hrvatske nacionalnosti je katolički sveštenik Ivica Živković iz seoske Crkve svetog Klementa Prvog, pape i mučenika..

– Većina njih se dobro snašla i ne žali što je otišla. Tamo je evropski standard – kaže Živković.

Sveštenik nije svedok kontroverznih zbivanja, ali su mu se Hrvati žalili da su dobijali telefonske pretnje, da su maltretirani, da su im dolazile naoružane izbeglice s puškama i bombama, traktorima nasrtali na kapije i da su bili primorani da odu.

– Niko nije dobrovoljno otišao – tvrdi Živković.

Jedan od najuglednijih hrvatskih domaćina u selu okupiran je vađenjem šećerne repe, jesenje kiše pritisle sremsku ravnicu, pa radovi kasne, mašinama se ne može ući u blato. A onda nas podozrivo upita: "Jeste li vi došli zbog poljoprivrede ili politike? Ako je zbog politike onda ne možemo dalje pričati. Ne želim da imam probleme. Kad bi i političari obuli čizme pa malo zašli u ovo naše blato, svi bismo imali manje problema."

U Hrtkovcima je završeno fudbalsko prvenstvo uličnih timova. Beogradski stomatolog Zoran Arizanović, koji je u ovom sremskom selu otvorio zubnu ordinaciju, kaže da je prošle godine igrao za srpsku ekipu iz Lenjinove ulice, ove godine s Mađarima iz Ulice vojvode Stepe. Zbog promene dresa bivši saigrači su mu u šali prigovorili da je izdao Lenjinovu ulicu.

Komšije u Hrtkovcima sada igraju fudbal, druže se, posećuju jedni druge na kućnim svetkovinama, ali čim se pomene afera Hrtkovci začas se podele, ukopani u svoje busije.